Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. октобра 2014. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Одбија се приједлог за оцјену уставности и законитости члана 11. ст. 1. и 2. Правилника о процедури пријема радника у радни однос у основној школи („Службени гласник Републике Српске” број 70/13).
О б р а з л о ж е њ е
Независни универзитет Бања Лука, приједлогом је, пред Уставним судом Републике Српске, покренуо поступак за оцјењивање уставности члана 11. ст. 1. и 2. Правилника о процедури пријема радника у радни однос у основној школи („Службени гласник Републике Српске” број 70/13), који је донио министар просвјете и културе Републике Српске. Предлагач сматра да се оспореним одредбама, прије свега, повређује члан 39. став 2. Устава Републике Српске, односно да се недосљедним и неправичним вредновањем стеченог образовања и различитог приступа приликом утврђивања броја бодова повређује уставни принцип о доступности радног мјеста и функције сваком под једнаким условима. Истиче да се ставом 2. члана 11. овог правилника у неравноправан положај стављају лица која су завршила други циклус студија у петогодишњем трајању и остварили 300 ЕЦТС бодова, јер им се, како наводи, просјек оцјена множи са 4, као и студентима који имају остварених 240 бодова, четворогодишњег трајања студија и да се, на овај начин, повређује члан 5. Закона о раду – пречишћени текст и члан 10. став 1. алинеја 1. Закона основном образовању и васпитању. Поред наведеног, предлагач сматра да се оспореним одредбама врши непосредни облик дискриминације у смислу члана 107. став 2. Закона о раду – пречишћени текст, као и посебан облик дискриминације приликом запошљавања студената високошколских установа у приватном власништву у односу на студенте са јавних универзитета због, како је наведено, разлика у концепту студијских програма. Мишљења је да се због прописивања као у оспореним одредбама поставља се и питање нарушавања принципа једнакости из члана 3. став 1. алинеје е) и з) Закона о високом образовању Републике Српске.
У одговору на наводе предлагача који је Суду доставило Министарство просвјете и културе, односно министар овог министарства, поред осталог, наведено је да оспореним одредбама члана 11. ст. 1. и 2. Правилника о процедури пријема радника у радни однос у основној школи нису повријеђени наведени уставни принципи, односно да је питање врсте стручне спреме и критеријума за радно мјесто наставника, стручног сарадника и васпитача, питање законодавне политике, о чему не одлучује Уставни суд. Такође наводе да су оспорене одредбе у сагласности и са чланом 105. став 1. тачка а) и чланом 114. став 9. Закона о основном образовању и васпитању (“Службени гласник Републике Српске” бр. 74/08, 71/09 и 104/11), којим је, по њиховом мишљењу, законодавац у складу са овлашћењем из Устава уредио систем у области основног образовања као дјелатност од општег друштвеног интереса и, између осталог, прописао стручну спрему за радно мјесто наставника, стручног сарадника и васпитача као и критеријуме за бодовање за рад на том радном мјесту. С обзиром на то да овим законским одредбама није прописано да кандидати за наведене послове треба да имају завршен други циклус студија у петогодишњем трајању са укупно остварених 300 ЕЦТС бодова, по мишљењу предлагача, је разлог због којег је прописано бодовање просјека оцјена кандидата са завршеним другим циклусом студија. Поред тога, мишљења су да је прописивање и посебних критеријума за пријем у радни однос кандидата за наведена радна мјеста, поред законом утврђених обавезних критеријума, сагласно законом одређеној надлежности министра просвјете и културе да доноси правилник о процедури пријема, критеријумима за пријем у радни однос и начину бодовања кандидата. Предлажу да Суд, имајући у виду наведене чињенице, одлучи да приједлог не прихвати.
Правилник о процедури пријема радника у радни однос у основној школи („Службени гласник Републике Српске” број 70/13) донио је министар просвјете и културе Републике Српске на основу члана 114. став 9, а у вези са чланом 122. Закона о основном образовању и васпитању (“Службени гласник Републике Српске” бр. 74/08, 71/09 и 104/11) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 24/12). Оспореним чланом 11. овог правилника прописано је да се на основу успјеха кандидат бодује тако што се просјечна оцјена током студирања заокружује на двије децимале и помножи са коефицијентом 4 - за студиј који траје четири године, са коефицијентом 3 - за студиј који траје три године, а са коефицијентом 2 – за студиј који траје двије године (став 1) и да се лицима која су завршила други циклус студијског програма и укупно остварила 300 ЕЦТС бодова просјечна оцјена током студирања множи са коефицијентом 4 (став 2).
У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног члана 11. ст.1. и 2. Правилника о процедури пријема радника у радни однос у основној школи („Службени гласник Републике Српске” број 70/13), Суд је имао у виду да је:
- Уставом Републике Српске утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима (члан 10); да свако има право на рад, да се јемчи слобода рада, слобода избора занимања и запослења и да је сваком под једнаким условима доступно радно мјесто и функција (члан 39. ст. 1. и 3) и да Република уређује и обезбјеђује систем јавних служби и област радних односа и образовања (тач. 11) и 12) Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава);
- Законом о основном образовању и васпитању (“Службени гласник Републике Српске” бр. 74/08, 71/09, 104/11 и 33/14): уређена дјелатност основног образовања и васпитања као дио јединственог система образовања Републике Српске (члан 1); да је прописано да послове наставника, стручног сарадника и васпитача, обављају лица која, осим услова утврђених Законом о раду, испуњавају и сљедеће услове: да имају одговарајући ниво образовања – завршен први циклус студијског програма и стручно звање у одређеној области или еквивалент, односно високу или вишу стручну спрему (члан 105. став 1. тачка а)) и да министар доноси правилник о процедури пријема, критеријумима за пријем у радни однос и начину бодовања кандидата, при чему се као обавезни морају дефинисати сљедећи критеријуми: вријеме проведено на евиденцији незапослених лица, које води Завод за запошљавање, након стицања одговарајуће стручне спреме, просјек оцјена током студирања и резултати остварени на интервјуу и писменом дијелу теста (члан 114. став 9. тач. а) б) и в));
- одредбом члана 5. Закона о раду («Службени гласник Републике Српске» бр. 38/00, 40/00, 41/00, 47/02, 38/03, 66/03, 20/07 и 55/07 – пречишћени текст), прописано да радник, као и лице које тражи запослење, не може бити стављен у неравноправан положај при остваривању права по основу рада и права на запослење због расе, етничке припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовног стања, чланства или нечланства у синдикату или политичкој организацији, тјелесног или душевног здравља и других обиљежја која нису у непосредној вези са природом радног односа, као и члан 10. Закона о измјенама и допунама Закона о раду («Службени гласник Републике Српске» број 20/07), односно члан 107. Закона о раду – пречишћени текст («Службени гласник Републике Српске» број 55/07), којим је одређено да дискриминација из члана 5. овог закона може бити посредна и непосредна, те шта се сматра непосредном, а шта посредном дискриминацијом и
- Законом о високом образовању («Службени гласник Републике Српске» број 20/07), у релевантном дијелу прописано: да се високо образовање заснива на принципима поштовања људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације и равноправност високошколских установа, без обзира облик својине (члан 3. став 1) тач. е) и з) и да се високо образовање организује у три циклуса, први циклус високог образовања траје најмање три, а највише четири године и вреднује се са најмање 180 бодова, односно 240 бодова, у складу са Европским системом преноса бодова (ЕЦТС) и да се студије другог циклуса организују након првог циклуса студија, трају једну или двије године и вреднују се са 60, односно 120 ЕЦТС бодова и то на начин да у збиру са првим циклусом износе 300 ЕЦТС бодова (члан 8.ст. 1), 2). и 3)).
Суд је, имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, као и основ оспоравања члана 11. ст. 1. и 2. Правилника, утврдио да је министар просвјете и културе, на основу законског овлашћења да доноси правилник о процедури пријема, критеријумима за пријем у радни однос и начину бодовања кандидата за послове наставника, стручног сарадника и васпитача у јавним основним школама, између осталог, прописао коефицијент којим се множи просјечна оцјена током студирања лицима која су завршила други циклус студијског програма и укупно остварила 300 ЕЦТС бодова. Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да наводи предлагача којима указује на то да оспорене одредбе Правилника о начину утврђивања просјечне оцјене током студирања кандидата који имају завршен други циклус студија у петогодишњем трајању са укупно остварених 300 ЕЦТС бодова, односно множење ове оцјене са коефицијентом 4, умјесто са коефицијентом 5, доводе до недоследног и неправичног вредновања стеченог образовања и да се лица која су завршила овај студиј стављају у неравноправан положај, нису питања које спадају у надлежност одлучивања Уставног суда, утврђеној чланом 115. Устава. Начин бодовања кандидата са завршеним другим циклусом студијског програма и укупно остварених 300 ЕЦТС бодова, који се, иначе, не траже приликом запошљавања радника у основној школи, питање је оправданости и цјелисходности, а то излази из оквира надлежности Уставног суда. Поред тога, Суд је оцијенио да оваквим прописивањем нису повријеђени наведени уставни принципи, као ни принцип једнакости, на који се указује у приједлогу, јер се оспорени начин утврђивања просјечне оцјене током студирања подједнако односи на сва лица која се нађу у истој правној ситуацији, односно која испуњавају прописане услове. Притом, треба имати у виду да уставни принцип једнакости не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ једнакост у правима и слободама сваког ко испуњава исте критеријуме и налази се у заједничкој категорији и који се налази у истој правној ситуацији.
Имајући у виду да се оспорене одредбе подједнако односе на сва лица која се нађу у истој правној ситуацији, односно која испуњавају прописане услове, Суд је оцијенио и то да се оспореним прописивањем не доводи у питање ни равноправност радника, као и лица која траже запослење, у смислу члана 5. Закона о раду. Наиме, с обзиром на то да се оспореним одредбама Правилника не ограничава право на рад и права која из тог проистичу, пошто се ове одредбе под истим условима и на једнак начин односе на све кандидате у истим правним ситуацијама, односно једнако на све студенте високошколских установа у приватном власништву, као и све студенте јавних универзитета, то је Суд оцијенио неоснованим тврдње предлагача да се оспореним одредбама врши непосредни облик дискриминације у смислу наведеног члана 10. Закона о измјенама и допунама Закона о раду, односно члана 107. став 2. Закона о раду – пречишћени текст, као и посебан облик дискриминације приликом запошљавања студената високошколских установа у приватном власништву у односу на студенте јавних универзитета због разлика у концепту студијских програма. Такође, Суд је, због једнаког односа оспорених одредаба члана 11. ст. 1. и 2. Правилника на све кандидате у истим правним ситуацијама, оцијенио неоснованим и наводе из приједлога да се овим одредбама нарушава принцип једнакости из члана 3. став 1. алинеје е) и з) Закона о високом образовању Републике Српске, односно равноправност високошколских установа без обзира на облик својине.
На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку, Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У -81/13 ПРЕДСЈЕДНИК
29. октобар 2014. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман