Уставни Суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а), члана 60. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. октобра 2014. године,
д о н и о ј е
О Д Л У К У
Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Уредбе о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ бр. 71/05, 65/07 и 98/13).
Одбацује се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Одлуке о допуни Одлуке о додјели статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ број 117/10).
О б р а з л о ж е њ е
Борачка организације Републике Српске поднијела је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Уредбе о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ бр. 71/05 и 65/07) и Одлуке о допуни Одлуке о додјели статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ број 117/10), које је донијела Влада Републике Српске. Из садржине приједлога произлази да оспорени акти нису у сагласности са одредбама члана 2. и 3. Закона о измјенама и допунама Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 42/05), као и одредбама чланова 66, 67, 90, 97. и 108. Устава Републике Српске. Образлажући ове наводе предлагач износи своје тумачење поменутих законских одредаба, њихове примјене, спровођења јавног конкурса за утврђивање статуса удружења од јавног интереса, те да је оспореном Одлуком већем броју удружења из исте области додијељен статус удружења од јавног интереса. С тим у вези наводи податке о оснивању, унутрашњој организацији и броју чланова, циљевима и дјеловању овог удружења, као и да предлагач, у конкретној области, заслужује додјелу посебног статуса, па предлаже да Суд утврди да оспорени акти нису у сагласности са Уставом и законом.
У одговору Владе Републике Српске наведено је: да је, према члану 8а став 5. Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске, била надлежна да донесе оспорену Уредбу, којом ће уредити поступак за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса; да се овим актом не одређује у којим ће се областима утврдити статус удружења од јавног интереса, нити колико удружења у одређеној области може стећи тај статус, већ искључиво поменутим законом; да оспорена Одлука о допуни Одлуке о додјели статуса удружења од јавног интереса није општи правни акт и да не може бити предмет оцјене уставности и законитости. Сматрајући да оспореним прописивањем нису повријеђене одредбе Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске, нити Устава Републике Српске, предлаже се да Суд одбије приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости оспорене Уредбе, а да одбаци приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости оспорене Одлуке.
Оспорену Уредбу о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ бр. 71/05, 65/07 и 98/13) донијела је Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), на основу члана 34. став 1. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 3/97 и 3/98).
Овом уредбом је уређен: поступак за додјелу статуса удружења од јавног интереса по основу: 1) историјског; 2) културолошког; 3) мултиетничког; 4) територијалног и 5) социјално-хуманитарног принципа, након спроведеног јавног конурса; одређене садржине који сваке три године расписује Министарство управе и локалне самоуправе, док комисију за спровођење конкурса именује Влада (чланови 1, 2, 3, 4, 5, 6. и 7.); престанак статуса удружења од јавног интереса: 1) по сопственом захтјеву и 2) брисањем удружења из судског регистра, тако и у случају престанка испуњавања једног од услова из члана 8а. Закона о удружењима и фондацијама Републике (члан 8. и 9); те учествовање Владе у додјели помоћи финансирања удружења од јавног интереса из средстава планираних за те сврхе (члан 10. и 11); завршне одредбе, према којим се наведене одредбе не примјењују на удружења која су посебним законом стекла статус од јавног интереса, и да ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ (члан 12.и 13).
Оспорену Одлуку о допуни Одлуке о додјели статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ број 117/10) донијела је Влада Републике Српске, на основу члана 8а Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/01 и 42/05) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08), а у складу са чланом 2. Уредбе о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ бр. 71/05 и 65/07).
Овом одлуком се у Одлуци о додјели статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ број 100/06) у тачки И подтачки 13. на крају текста тачка замјењује запетом и додају нове подтачке које гласе: „14. Савезу друштва добровољних давалаца крви Републике Српске, Требиње; 15. Српском просвјетном и културном друштву „Просвјета“, Пале; 16. Савезу националних мањина Републике Српске, Бања Лука; 17. Савезу организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске, Зворник; 18. Савезу удружења цивилних жртава рата Републике Српске, Бања Лука; 19. Омладинском савјету Републике Српске, Бања Лука; 20. Покрету потрошача Републике Српске, Бања Лука; 21. Савезу радиоаматера Републике Српске, Бања Лука (тачка I), те да се ова одлука објављује у„Службеном гласнику Републике Српске“, а ступа на снагу 1. јануара 2011. године (тачка II).
Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које давалац иницијативе оспорава наведене акте, утврђено је: да права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи, као и да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа и мјера овлаћшења и одговорности републичких органа (члан 66); да републички органи, у оквиру Уставом утврђених права и дужности Републике, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше заштиту уставности и законитости, док се органима и организацијама у општинама може повјерити извршавање закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике, те да се законом уређује одговорност за извршавање закона, других прописа и општих аката (члан 67); да Влада: 1) предлаже законе, друге прописе и опште акте; 2) предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун; 3) обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте; 4) доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона; 5) даје мишљење о приједлозима закона, других прописа и општих аката које Народној скупштини подноси други предлагач; 6) утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других републичких органа управе и управних организација, поставља и разрјешава функционере у министарствима, другим републичким органима и управним организацијама; 7) усклађује и усмјерава рад министарстава и других републичких органа и управних организација; 8) врши надзор над радом министарстава и других републичких органа и управних организација и укида или поништава њихове акте који су у супротности са законом или прописом Владе; 9) обавља и друге послове у складу са Уставом и законом (члан 90); да послове државне управе обављају министарстава и други републички органи управе, проводе законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине, Владе, као и акте предсједника Републике, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом, да су министарстава и други републички органи управе самостални у вршењу Уставом и законом одређених надлежности, те да се одређена управна овлашћења законом могу повјерити предузећима и другим организацијама (члан 97); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, као и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).
У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене Уредбе о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса Суд је имао у виду да је тачком 6. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора, као и одредбе члана 90. тачка 3. и 4. Устава Републике Српске, којим је утврђено да Влада обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте, те да доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона.
Полазећи од наведених уставних одредби, Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 52/01 и 42/05) уређено је оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада удружења и фондација (члан1) Одредбама члана 2. став 1. овог закона прописано је да је удружење, у смислу овог закона, сваки облик добровољног повезивања више физичких или правних лица ради унапређења или остваривања неког заједничког или општег интереса или циља, у складу са Уставом и законом, а чија основна сврха није стицање добити, док је чланом 8. предвиђено да се удружењу или фондацији може законом повјерити да у оквиру своје дјелатности врши јавна овлашћења, те да су обавезне обезбиједити законито и несметано спровођење јавних овлашћења. Према члану 8а истог закона, удружење може стећи статус удружења од јавног интереса ако његово дјеловање превазилази интересе његових чланова и ако је намијењено интересу јавности, односно неким њеним сегментима, у сљедећим областима: здравство, наука, социјална заштита, заштита околине, цивилно друштво, ратни ветерани, људска права, права мањина, помоћ сиромашним и социјално угроженим, помоћ инвалидима, дјеци и старијим лицима, толеранција, култура, аматерски спортови, вјерске слободе, помоћ жртвама елементарних непогода, удужења потрошача и другим областима од јавног интереса (став 1). Сматра се да удружење дјелује у добротворне сврхе ако је основано с првенственим циљем да помаже лицима и групама којима је помоћ потребна (став 2). Статус удружења од јавног интереса утврђује Влада Републике Српске на приједлог Министарства управе и локалне самоуправе, уз претходно мишљење надлежног министарства, по основу: 1) историјског; 2) културолошког; 3) мултиетничког; 4) територијалног и 5) социјално-хуманитарног принципа (став 3). Поступак за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса, помоћ у финансирању удружења од јавног интереса Влада уређује уредбом (став 4). Одредбама члана 13. став 1. и 2. Закона предвиђено је да се у одређеној области може утврдити статус удружења од јавног интереса за једно удружење, уз примјену поменутих критеријума и према основном садржају програма рада, као и да се регистровано удружење од јавног интереса може припојити, раздвојити или трансформисати само у друго удружење од јавног интереса.
Поред тога, Суд је утврдио да је ступањем на снагу Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08) престао да важи Закон о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 3/97, 3/98, и 29/00), али да ова чињеница није од утицаја на оцјену уставности и законитости оспореног акта. Наиме, чланом 34. став 1. ранијег Закона о Влади Републике Српске, односно чланом 43. став 2. важећег Закона о Влади Републике Српске, прописано је да се уредбом ближе уређују односи од значаја за извршавање закона, утврђују начела унутрашње организације министарстава и других републичких органа управе и формирају стручне службе Владе.
Сагласно наведеним уставним и законским одредбама, Суд је оцијенио да је Влада била овлашћена да донесе оспорену уредбу којом је прописала критеријуме, начин и поступак додјеле статуса удружења од јавног интереса, случајеве престанка статуса удружења од јавног интереса и помоћи финансирања удружења истих из средстава планираних за те сврхе. Поред тога, Суд је оцијенио да начин на који су оспореним одредбама уређени наведени односи није у несагласности са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске, како то сматра предлагач. Како је већ наведено, чланом 8а став 1. и 3. поменутог закона прописане су области у оквиру којих удружење може стећи статус удружења од јавног интереса, под условом да његово дјеловање превазилази интересе његових чланова и ако је намијењено интересу јавности, односно неким њеним сегментима, те су утврђени критеријуми за додјелу статуса удружења од јавног интереса, док је ставом 4. овог члана законодавац дао Влади овлашћење да уредбом пропише поступак за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса, те помоћ у финансирању ових удружења. Стога, прописујући оспореном Уредбом поступак и критеријуме за додјелу, односно престанак статуса удружења од јавног интереса, доносилац овог општег акта, по оцјени Суда, није изашао из законских оквира, већ је сагласно законским овлашћењима разрадио наведене одредбе закона ради њиховог извршавања.
На основу наведеног Суд је утврдио да је оспорена Уредба о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса („Службени гласник Републике Српске“ бр. 71/05, 65/07 и 98/13) у сагласности са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 52/01 и 42/05), због чега није дошло до повреде начела законитости из члана 108. Устава Републике Српске.
Оспорена Уредба о поступку за додјелу и престанак статуса удружења од јавног интереса није, по оцјени Суда, несагласна са цитираним члановима 66, 67. и 97. Устава Републике Српске, с обзиром на садржину ових чланова Устава.
Наводи предлагача о примјени поменутих одредби Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске, као и питања заслужног статуса удружења од јавног интереса нису, по оцјени Суда, од значаја за правилно рјешавање ове уставноправне ствари, јер није ријеч о тврдњама које се тичу уставности и законитости одредби оспореног општег акта, па самим тим ни надлежности Суда из члана 115. Устава Републике Српске.
Поред тога, Суд је оцијенио да оспорена Одлука о допуни Одлуке о додјели статуса удружења од јавног интереса, по својој правној природи и садржини, нема карактер општег правног акта за чију је оцјену, сагласно члану 115. Устава, надлежан овај суд. Наиме, у тачки I ове одлуке, у подтачкама 14. до 21, наведена су конкретна удружења којим је додијељен статус удружења од јавног интереса. Имајући у виду наведено, Суд је утвдио да овај акт не подлијеже оцјени уставности и законитости, слиједом чега је, због ненадлежности, одбацио приједлог за њену оцјену.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-73/13 ПРЕДСЈЕДНИК
29. октобар 2014. године УСТАВНОГ СУДА
Џерард Селман