На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 22. октобра 2014. године, д о н и ј е л о је
О Д Л У К У
Утврђује се да Законом о допунама Закона о извршном поступку који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 2. јула 2014. године није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 16. септембра 2014. године Уставном суду Републике Српске – Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-249/14 од 16. септембра 2014. године којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о допунама Закона о извршном поступку који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 2. јула 2014. године. Уз наведени акт достављен је поменути закон, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа број 03.2-5-38/14 од 14. јула 2014. године и Образложење ове одлуке број 03.2-5-38/14-1 од 21. јула 2014. године.
У акту предсједавајућег Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на Тридесет петој сједници, одржаној 2. јула 2014. године, изгласала Закон о допунама Закона о извршном поступку, те је сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је предметним законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да донесе одлуку да ли је овим законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Одлучујући о прихватљивости захтјева Вијеће је на сједници одржаној 22. септембра 2014. године донијело рјешење број УВ-3/14, којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о допунама Закона о извршном поступку који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 2. јула 2014. године. Наиме, Вијеће је утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавијест о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу доставио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, те да је Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа једногласно донесена у Клубу делегата бошњачког народа. У Вијећу народа Републике Српске о поменутом захтјеву гласало се по процедури за заштиту виталног националног интереса, али није постигнута сагласност. Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине такође није постигла сагласност поводом Закона о допунама Закона о извршном поступку.
Сагласно члану 50. став 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Вијеће је 22. септембра 2014. године Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор наведено рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
У образложењу које је достављено уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено је да Клуб делегата бошњачког народа сматра да је чланом 3. Закона о допунама Закона о извршном поступку повријеђен витални национални интерес бошњачког народа, јер се њиме лицима која су у својству ратних заробљеника задржавана у логорима на територији Републике Српске, а имајући у виду да се ради о, углавном, припадницима бошњачког народа, ускраћује право на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава. Предметним образложењем се изричито констатује неусаглашеност члана 3. Закона са чланом 1. Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштуту људских права и основних слобода. У образложењу се, такође, износи становиште да члан 3. Закона, у корелацији са одредбама Закона о унутрашњем дугу Републике Српске и чланом 182. Закона о раду, значи наставак процеса ускраћивања права жртвама тортуре и других тешких повреда људских права. С тим у вези, а у контексту Општег коментара број 3. Комитета УН-а против тортуре, смјерница Комитета министара Савјета Европе о искорјењивању некажњивости за озбиљне повреде људских права, као и становишта Европског суда за људска права да потраживања по основу „ратне штете“ треба да буду измирена готовинском исплатом, истиче се потреба да жртвама повреда људских права буду осигуране пуне и ефективне мјере репарације, које не смију да зависе од парламентарне већине.
У одговору Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости предметног захтјева, који је достављен 30. септембра 2014. године, наводи се да захтјев Клуба делегата бошњачког народа за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа није утемељен на Уставу Републике Српске. Доносилац оспореног закона, у првом реду, сматра да је захтјев непрецизно и непотпуно формулисан, јер је оспорен цјелокупан Закон о допунама Закона о извршном поступку, док се оспоравање, суштински, односи само на одредбе члана 3. којима се, у члану 166. Закона о извршном поступку, додају ставови 8. и 9. Такође се наводи да је оспорено законско рјешење у функцији стварања позитивне подлоге за рјешавање предметне материје на начин да се сва лица која су у току ратних сукоба била неосновано лишена слободе, а то је утврђено правоснажним судским одлукама пред редовним судовима у Босни и Херцеговини, доведу у равноправан положај, а да се истовремено постигне заштита буџета Републике, тако да обавезе настале на основу правоснажних и извршних судских одлука постају унутрашњи дуг Републике. Поред тога, истиче се да се у конкретном случају ради о погрешном и произвољном тумачењу Устава, будући да одредбама предметног закона није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа, нити било којег другог народа у Републици Српској. Предметни закон се једнако односи на све адресате, јер се примјењује на све правоснажне одлуке које се тичу накнаде штете настале у току ратних сукоба, без обзира на то у чију корист су донесене, што је познато и подносиоцу захтјева, будући да истиче да ће се оспорене одредбе негативно одразити углавном на Бошњаке. С обзиром на изложено, законодавац је становишта да је Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, у суштини незадовољан концептом Закона о допунама Закона о извршном поступку, иницирајући механизам заштите виталног националног интереса умјесто релевантне законодавне процедуре, наставља континуитет злоупотребе овог института. Сходно наведеном, Народна скупштина предлаже да Вијеће одбије захтјев Клуба делегата бошњачког народа.
Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговор на рјешење о прихватљивости захтјева.
Оспореном одредбом члана 3. Закона о допунама Закона о извршном поступку прописано је да се члану 166. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12 и 67/13) послије става 7. додају нови ставови 8. и 9. који гласе: „(8) Извршење новчаних потраживања на терет средстава буџета Републике Српске, градова и општина, спроводи се до висине износа на позицији буџета предвиђеној за те намјене, у складу са Законом о извршењу буџета Републике Српске и одлуком о усвајању буџета Републике Српске, градова и општина.
(9) У буџету Републике, градова и општина за сваку фискалну годину, обезбјеђују се средства на име извршења правоснажних судских пресуда, споразума о признању кривице или закљученим поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у складу са Законом о буџетском систему, Законом о извршењу буџета и одлуком о усвајању буџета Републике, градова и општина за одговарајућу фискалну годину.“
У поступку оцјењивања да ли је оспореним Законом о допунама Закона о извршном поступку дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа Вијеће је имало у виду да је тачкама 6, 17. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, финансирање остваривања права и дужности Републике, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом, као и да се, у складу са чланом 122. Устава, оснивање, надлежност, организација и поступак пред судовима утврђују законом.
Поред тога, Вијеће је имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Такође, Вијеће је имало у виду и члан 5. став 1. алинеја 2. Устава, према којој се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних интереса конститутивних народа.
Полазећи од наведених одредби Устава, одредби Закона о допунама Закона о извршном поступку, те узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа, као и одговор Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева овог клуба делегата у Вијећу народа Републике Српске, Вијеће је оцијенило да нормирањем као у оспореном закону није дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа.
Разматрајући захтјев Клуба делегата бошњачког народа, Вијеће је, прије свега, утврдило да наводи из достављених образложења Клуба делегата бошњачког народа не указују на повреду ниједног права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа посебно, утврђених чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске. Ови наводи могу, евентуално, бити основ за покретање поступка апстрактне оцјене уставности Закона о допунама Закона о извршном поступку пред Уставним судом, јер се, на примјер, истима указује на уставне гаранције које се односе на право лица, неоправдано и без основа лишеног слободе, на рехабилитацију, накнаду штете, те гаранције самосталности и независности у поступању судова, и слично.
Цијенећи наводе подносиоца захтјева да је оспореном законском одредбом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа као и да су припадници овог народа доведени у неравноправан положај јер ће се оспорено нормирање негативно одразити углавном на Бошњаке који су, у великом броју, исходили извршне судске наслове за накнаду тзв. ратне штете, Вијеће је утврдило да се предметна законска одредба, али и закон у цјелини, не односи на припаднике ниједног конститутивног народа појединачно. Закон, дакле, не садржи национални предзнак, већ се, независно од њихове националне припадности, подједнако односи на сва лица која су исходила правоснажне и извршне судске одлуке за накнаду штете, па и по основу неоснованог лишења слободе у периоду ратних дејстава. Нема дилеме да су у Републици Српској, поред припадника бошњачког народа, овакве пресуде донесене и у корист лица из реда других конститутивних народа, тако да се оспорена одредба примјењује на све ове субјекте. Поред тога, овакво законско прописивање не доводи у питање могућност свих лица, ималаца извршних наслова да, под једнаким условима, реализују своје право утврђено у истима, тако да се њиме не стварају услови за дискриминацију припадника ниједног конститутивног народа, нити осталих грађана. Сходно наведеном Вијеће је оцијенило да су неосновани наводи подносиоца захтјева да су оваквим прописивањем у неравноправан положај доведени припадници бошњачког народа, те да је тиме повријеђен њихов витални национални интерес.
Исто тако, позивање подносиоца захтјева на поједине међународне документе којима је гарантовано право на адекватну компензацију, репарацију, рехабилитацију и друге видове сатисфакције лица неосновано лишених слободе, као и праксу Европског суда за људска права, није од значаја у овом поступку, јер захтјев за заштиту виталног националног интереса Вијеће може оцјењивати само у односу на одредбе Устава Републике Српске којим је дефинисан витални национални интерес конститутивних народа и поступак пред овим вијећем за његову заштиту.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у диспозитиву ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић и проф. др Душко Медић.
Број: УВ-3/14 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ
22. октобар 2014. године Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Миленко Араповић