На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 25. јуна 2014. године, д о н и ј е л о је
О Д Л У К У
Утврђује се да Законом о држављанству Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 10. априла 2014. године, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
О б р а з л о ж е њ е
Предсједавајући Вијећа народа Републике Српске доставио је 28. маја 2014. године Уставном суду Републике Српске – Вијећу за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) акт број 03.1/I-146/14 од 28. маја 2014. године потписан од стране потпредсједавајућег Вијећа Драге Видовића којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о држављанству Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 10. априла 2014. године. Уз наведени акт достављен је поменути закон, Одлука о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа број 03.2-5-29/14 од 22. априла 2014. године, Образложење ове одлуке број 03.2-5-29/14-1 од 5. маја 2014. године, као и Допунско образложење број 03.2-5-29/14-2 од 26. маја 2014. године.
У акту предсједавајућег Вијећа народа се наводи да је Народна скупштина Републике Српске на Тридесет четвртој сједници, одржаној 10. априла 2014. године, изгласала Закон о држављанству Републике Српске, те је сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, овај закон достављен на разматрање Вијећу народа. Клуб делегата бошњачког народа је поменутим актом одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа, јер сматра да је предметним законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа није постигло сагласност свих клубова поводом предметног закона, као ни Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, питање је прослијеђено Уставном суду – Вијећу за заштиту виталног интереса, да донесе одлуку да ли је овим законом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
Одлучујући о прихватљивости захтјева, Вијеће је на сједници одржаној 4. јуна 2014. године донијело рјешење број УВ-2/14 којим је утврђено да је прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закону о држављанству Републике Српске, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 10. априла 2014. године. Наиме, Вијеће је утврдило да су испуњене процесне претпоставке за прихватљивост захтјева, цијенећи чињенице да је обавијест о покретању поступка за заштиту виталног националног интереса Вијећу доставио предсједавајући Вијећа народа Републике Српске, а која је потписана од стране потпредсједавајућег Вијећа Драге Видовића, те да је Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа једногласно донесена у Клубу делегата бошњачког народа. У Вијећу народа Републике Српске о поменутом захтјеву гласало се по процедури за заштиту виталног националног интереса, али није постигнута сагласност. Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине такође није постигла сагласност поводом Закона о држављанству Републике Српске.
Сагласно члану 50. став 2. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 114/12 и 29/13), Вијеће је 4. јуна 2014. године Клубу делегата српског народа и Клубу делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске и Народној скупштини Републике Српске доставило на одговор наведено рјешење о прихватљивости захтјева Клуба делегата бошњачког народа.
У образложењима која су достављена уз Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа наведено је да Клуб делегата бошњачког народа, прије свега, сматра да Закон о држављанству Републике Српске није у сагласности са чланом 10. Устава Републике Српске, са члановима I/7, II/3.м) и II/4. Устава Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Устав БиХ), као и чланом 14. Европске конвенције за заштуту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), те чланом 1. Протокола број 12. уз Конвенцију. Надаље, овај клуб сматра да институт виталног националног интереса бошњачког народа, иако је поменутом одлуком покренут поступак у погледу цјелокупног оспореног закона, посебно нарушавају одредбе: чланова 4. и 5. због неусаглашености са чланом 3. Закона о држављанству БиХ и чланом II/4. Устава БиХ; члана 5. и 8. став 2. и 3. због неусаглашености са Законом о држављанству БиХ и чланом 5. тачка 1. Закона о држављанству Федерације БиХ; члана 9. став 1. и 2. због неусаглашености са Законом о држављанству БиХ; члана 12. због неусаглашености са чланом 10. Закона о држављанству БиХ и чланом II/4. Устава БиХ; члана 20. тачка г) и д) због неусаглашености са Законом о држављанству БиХ; члана 28. став 1. због „изигравања законодавстава других држава у поступку стицања држављанства истих“; члана 31. став 4. због неусаглашености са чланом 25. Закона о држављанству БиХ; члана 33. став 1. због неусаглашености са чланом 31. став 2. Закона о држављанству БиХ; члана 40. јер је упитно значење израза „неправично“; те члана 42. због неусаглашености са чланом 36. Закона о држављанству БиХ. Као разлоге због којих сматрају да наведена неусаглашеност законских одредаба повређује њихове виталне националне интересе, поред осталог, наводе: да оспорени закон има техничких пропуста; да се тиме преузимају државни прерогативи; да ентитетски закон треба да произлази из државног закона; да је у питању осјетљива материја која је у тијесној вези са Одлуком Владе Републике Српске о вршењу провјере тачности и истинитости података приликом пријаве пребивалишта на територији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/14); као и да оспорени закон не осигурава равноправност сва три конститутивна народа, те доводи у питање конститутивност народа, односно положај бошњачког народа у Републици; да је исти у узрочно-посљедичној вези са поменутом одлуком; даје се тумачење појединих одредаба наведених закона и указује на проблеме који се могу појавити због неусклађености оспореног закона са законима који су донесени на нивоу Босне и Херцеговине и ентитета Федерације БиХ. С тим у вези истакнуто је да је овај клуб дао Уставном суду иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости одредбе члана 7. став 1. тачка а) Правилника о процедури и критеријумима пријема радника у радни однос у основној школи („Службени гласник Републике Српске“ број 70/13), због дискриминаторног карактера исте, и да је Уставни суд исту прихватио и рјешењем број У-9/14 од 24. априла 2014. године покренуо поступак.
У одговору Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости предметног захтјева, који је достављен 12. јуна 2014. године, наведено је да: захтјев Клуба делегата бошњачког народа за заштиту виталног националног интереса бошњачког народа није утемељен на Уставу Републике Српске; да покретање поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа представља злоупотребу овог уставног института, јер се ствара нова пракса у погледу одлучивања о питању усклађености закона са Уставом Републике Српске, и да се тиме Вијеће народа Републике Српске, Заједничка комисија Народне скупштине и Вијећа народа, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда и Уставни суд Републике Српске инструментализују; да овај клуб погрешно тумачи одредбе Устава Републике Српске, као и да позивање на евентуалну угроженост права „између осталих, и бошњачког народа“ не представља појединачни национални интерес ниједног народа. Истакнуто је такође да подносилац захтјева није навео на који начин је дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа, осим да је оспорени закон неусаглашен са уставима ентитета и БиХ, одређеним међународним документима, као и његову корелацију са одређеним актима Владе Републике Српске. Подносилац захтјева у достављним образложењима, како је наведено, не указује на повреду виталног националног интереса, већ износи неслагање са оспореним законским рјешењем. Такође се наводи да се одредбе оспореног закона једнако односе на све адресате, без обзира на националност, јер се примјењују на све субјекте у поступку стицања и престанка држављанства Републике Српске. Сагласно наведеном, предлаже се да Вијеће одбије захтјев Клуба делегата бошњачког народа.
Клуб делегата српског народа и Клуб делегата хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске нису доставили одговор на рјешење о прихватљивости захтјева.
Оспореним Законом о држављанству Републике Српске уређују се начин, услови и поступак за стицање и престанак држављанства Републике Српске (члан 1).
Одредбама Закона, систематизованим у поглавља I, II, III, V и VII прописано је: да сви држављани Републике Српске уживају иста људска права и основне слободе утврђене Уставом БиХ и Уставом Републике Српске, као и заштиту тих права на територији Републике Српске (члан 4); да се држављанство Републике Српске стиче: а) поријеклом, б) рођењем на територији Републике Српске, в) пријемом држављанина Федерације БиХ у држављанство Републике Српске, г) усвојењем, д) прирођењем и на основу међународног споразума (члан 5); да дијете рођено у иностранству, чији родитељи у тренутку рођења дјетета имају држављанство Федерације БиХ и пребивалиште на територији Републике Српске, стиче држављанство Републике Српске уколико су родитељи дјетета с тим сагласни, као и да дијете рођено у иностранству, чији један родитељ у тренутку рођења дјетета има држављанство Федерације БиХ и пребивалиште на територији Републике Српске, а други родитељ нема држављанство Републике Српске, односно Федерације БиХ, а има одобрен привремени боравак на територији Републике Српске, стиче држављанство Републике Српске уколико су родитељи дјетета с тим сагласни (члан 8. став 2. и 3); да дијете рођено на територији Републике Српске, чији родитељи у вријеме рођења дјетета имају држављанство Федерације БиХ, стиче држављанство Републике Српске уколико су родитељи дјетета с тим сагласни, те да дијете рођено на територији Републике Српске, чији један родитељ у вријеме рођења дјетета има држављанство Федерације БиХ и пребивалиште на територији Републике Српске, а други родитељ нема држављанство Републике Српске, односно Федерације БиХ, а има одобрен привремени боравак на територији Републике Српске, стиче држављанство Републике Српске уколико су родитељи дјетета с тим сагласни (члан 9. став 1. и 2); да брачни супружник држављанина Републике Српске који је страни држављанин може стећи држављанство Републике Српске под сљедећим условима: а) да је брак трајао најмање пет година прије подношења захтјева и да још увијек траје у вријеме подношења захтјева, б) да му престане раније држављанство прије стицања држављанства Републике Српске, осим ако се не предвиђа другачије билатералним споразумом закљученим између Босне и Херцеговине и друге државе, који је одобрила Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине у складу са чланом IV 4. д) Устава БиХ, с тим да се престанак ранијег држављанства не захтијева ако то није дозвољено или се не може разумно захтијевати, в) да има одобрен стални боравак на територији Републике Српске, г) да не представља пријетње по безбједност Босне и Херцеговине и Републике Српске, а министар доноси подзаконски акт којим се детаљније регулише прибављање доказа из овог члана (члан 12); да држављанину који живи на територији Републике Српске може бити одобрен отпуст из држављанства Републике Српске на основу захтјева за отпуст, уз одговарајуће приложене документе којима доказује: да је измирио имовинско-правне обавезе из брачних и родитељских односа према лицима која имају пребивалиште на територији Републике Српске, односно да се против њега у Републици Српској не води кривични поступак за кривична дјела у складу са Кривичним законом Републике Српске или, ако је осуђен на казну затвора у Републици Српској, да је ту казну издржао (члан 20. тачка д) и г)); да лице којем је престало држављанство Републике Српске одрицањем или отпустом, ради стицања или задржавања држављанства друге државе, може поднијети захтјев за поновно стицање држављанства Републике Српске, ако испуњава услове из члана 11. овог закона, осим услова из става 1. тачка а) и б), само ако има одобрен привремени боравак на територији Републике Српске најмање годину дана непосредно прије подношења захтјева или одобрен стални боравак (члан 28. став 1); да је лице с пребивалиштем у Брчко Дистрикту БиХ из члана 30. став 2. и 3. овог закона које жели да стекне држављанство Републике Српске остваривањем права на избор ентитетског држављанства или промјеном ентитетског држављанства, дужно поднијети писмени захтјев надлежном министарству Републике Српске путем надлежног органа Брчко Дистрикта БиХ (члан 31. став 4); да се све одлуке о стицању, односно престанку држављанства Републике Српске, осим одлука из чланова 6, 7, 8, 9, 10, 29, 30, 37, 38. и 39. овог закона, обавезно достављају Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине у року од 21 дан од њиховог доношења и те одлуке ступају на снагу 60 дана након достављања Министарству цивилних послова БиХ (члан 33. став 1); да се захтјев из члана 11. став 1. тачка ђ) овог закона не односи на исељенике који испуњавају услове из члана 14. овог закона и којима је прије ступања на снагу овог закона неправично одузето држављанство бивше СФРЈ, односно бивше Краљевине Југославије, а такође ни на прву и другу генерацију њихових потомака (члан 40); те да Министарство цивилних послова БиХ прописује изглед и садржај обрасца увјерења о држављанству (члан 42).
У поступку оцјењивања да ли је оспореним Законом о држављанству Републике Српске дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа Вијеће је имало у виду да је Амандманом XLVII на члан 6. Устава Републике Српске утврђено да грађани Републике Српске имају држављанство Републике Српске, као и да је тачком 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Такође, Вијеће је имало у виду члан 10. Устава, којим је утврђено да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, и једнаки пред законом, те уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.
Поред тога, Вијеће је имало у виду да је заштита виталних националних интереса конститутивних народа утврђена чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске, као принцип заштите одређеног круга колективних права као што су остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти, идентитет једног конститутивног народа, уставни амандмани, организација органа јавне власти, једнака права у процесу доношења одлука, образовање, вјероисповiјест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе, територијална организација, систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Такође, Вијеће је имало у виду и члан 5. став 1. алинеја 2. Устава, према којој се уставно уређење Републике темељи на обезбјеђивању националних равноправности и заштити виталних националних интереса конститутивних народа.
Полазећи од наведених одредби Устава, одредби Закона о држављанству Републике Српске, те узимајући у обзир наводе Клуба делегата бошњачког народа, као и одговор Народне скупштине Републике Српске на рјешење о прихватљивости захтјева овог клуба делегата у Вијећу народа Републике Српске, Вијеће је оцијенило да нормирањем као оспореним Законом није дошло до повреде виталног националног интереса бошњачког народа.
Разматрајући захтјев Клуба делегата бошњачког народа, Вијеће је, прије свега, утврдило да наводи из достављених образложења Клуба делегата бошњачког народа не указују на повреду ниједног права из оквира заштите виталног националног интереса било којег конститутивног народа посебно, утврђених чланом 70. Устава, који је допуњен Амандманом LXXVII на Устав Републике Српске. Ови наводи могу, евентуално, бити основ за покретање поступка апстрактне оцјене уставности Закона о држављанству Републике Српске пред Уставним судом, јер се указује на уставно начело равноправности и једнакости грађана из члана 10. Устава Републике Српске.
Надаље, Вијеће је оцијенило да, имајући у виду стандарде заштите људских права и начело владавине права, тј. да закон мора садржавати јасне и прецизне формулације, а законске посљедице морају бити извјесне и примјерене очекивањима за оне на које ће се примјењивати, из оспореног закона произлази да питање начина, услова и поступка стицања и престанка држављанства Републике Српске има одређену законску разраду у домену њиховог остваривања и начина заштите којим би се могли осигурати задовољавајући ефекти у његовој примјени. Ове одредбе по свом садржају, такође, не праве разлику по националном критерију међу субјектима на које се оне односе. Стога je Вијеће оцијенило неоснованом тврдњу Клуба делегата бошњачког народа да би оспореним Законом конститутивни бошњачки народ, односно грађани бошњачке националности дошли у неповољнију и дискриминаторску позицију због тога што, како наводе, исти има техничких пропуста и није усклађен са Уставом БиХ, те законима који су донесени на нивоу БиХ и ентитета Федерације БиХ. На основу изложеног, Вијеће је утврдило да се ниједном одредбом Закона не даје предност неком конститутивном народу у односу на остале, нити се праве разлике међу њима, јер се овај закон у цјелини једнако односи на све народе и грађане у Републици Српској.
Сагласно наведеном, Вијеће је оцијенило да оспорени Закон о држављанству Републике Српске не представља повреду виталног националног интереса ниједног конститутивног народа, у конкретном случају бошњачког конститутивног народа. Вијеће се, с обзиром на своју надлежност утврђену чланом 115. Устава Републике Српске и с обзиром на то да у овом случају није ријеч о виталном националном интересу у смислу одредаба Устава Републике Српске, није упуштало у оцјену сагласности оспореног Закона са Уставом Босне и Херцеговине, Законом о држављанству БиХ и Законом о држављанству ФБиХ.
У вези са тврдњом Клуба делегата бошњачког народа да се оспореним законом крше гаранције из члана 14. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те члана 1. Протокола број 12. уз Конвенцију, Вијеће је оцијенило да се Закон у цјелини једнако односи на права Бошњака као и на права било којег другог народа, те због тога његове одредбе не могу угрозити витални национални интерес ни довести до дискриминације у уживању било којег од права гарантованих Уставом Републике Српске и Европском конвенцијом за заштуту људских права и основних слобода.
У погледу става Клуба делегата бошњачког народа да ентитетски закон треба да произлази из државног закона, као и корелације са Одлуком Владе Републике Српске о вршењу провјере тачности и истинитости података приликом пријаве пребивалишта на територији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/14), Вијеће је оцијенило да се овакви наводи не могу довести у везу са институтом заштите виталног националног интереса конститутивних народа који је утврђен Уставом Републике Српске.
На основу изложеног Вијеће је одлучило као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Вијеће за заштиту виталног интереса донијело је у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Амор Букић, Златко Куленовић, Зоран Липовац, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: УВ-2/14 ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋА
25. јуни 2014. године Вијећа за заштиту виталног интереса
Уставног суда Републике Српске
Академик проф. др Снежана Савић