Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

          Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 104/11), на сједници одржаној 28. маја 2014. године,  д о н и о   ј е

 
 
Р Ј Е Ш Е Њ Е
 
   Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 7. Закона о преузимању акционарских друштава („Службени гласник Републике Српске“ бр. 65/08, 92/09 и 59/13).
 
О  б  р  а  з  л  о  ж  е њ е
 
 
          Петар Душанић из Прњавора дао је Уставном суду Републике Српске иницијативуза покретање поступка за оцјењивање уставности одредбе члана 7. Закона о преузимању акционарских друштава („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08 (у даљем тексту: Закон), оспоравајући је са становишта њене сагласности са одредбама Устава Републике Српске и то члана 52. став 1, члана 56, члана 57, који је замијењен Амандманом XLVII, и члана 108. став 1. уз указивање да се,  на начин како је то прописано оспореном одредбом, понудиоцу и лицима која са њим заједнички дјелују, у периоду док траје поступак преузимања, ограничава остваривање права гласа у скупштини акционара, и то независно од тога када су стекли акције, док се, с друге стране, мањинским акционарима омогућава да имају више права него што им припада по основу њиховог власништва на акцијама. Давалац иницијативе цитира наведене одредбе Устава, али не наводи уставноправне разлоге због којих сматра да су оспореном одредбом Закона повријеђени слобода предузетништва и права страних улагача осим што указује да би права домаћих улагача морала, имајући у виду одредбу члана 54. Устава, бити иста као и права страног улагача. Из наведених разлога предлаже да Суд утврди да оспорена законска одредба није у сагласности са Уставом Републике Српске.
 
         Народна скупштина Републике Српске је доставила Суду одговор у коме је оспорила наводе даваоца иницијативе као неосноване, истичући да су Законом чија одредба је оспорена заштићени не само мањински акционари него  и понудилац, будући да је чланом 26. Закона прописано да се на скупштини акционара, док траје поступак преузимања,  не могу доносити одлуке које би битно утицале на положај понудиоца и лица која са њим заједнички дјелују. На наведени  начин су, како се наводи у одговору, свим акционарима ограничена права, дакле не само понудиоцу, због чега се не може говорити о његовом неравноправном положају. На крају, доносилац акта наводи  да је опште начело и циљ регулисања ове области онемогућавање злоупотребе положаја већинског акционара над мањинским акционарима, с обзиром na to да је примарни начин на који се злоупотреба остварује управо посредством остваривања права гласа на скупштини акционара.
 
          Одредбом члана 7. Закона прописано је да док понудилац не спроведе поступак преузимања у складу са одредбама овог закона, његове акције и акције лица које с њим заједнички дјелује не дају право гласа.
 
        Чланом 1. Закона о измјенама и допунама Закона о преузимању акционарских друштава („Службени гласник Републике Српске“ број 92/09) у члану 7. основног закона ријеч: „које“ замјењује се рјечју: „која“
 
          Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које давалац иницијативе оспорава наведену законску одредбу, утврђено је: да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи (члан 52. став 1), да се законом може ограничити или одузети право својине, уз правичну накнаду (члан 56. став 1),  да се својинска и друга права страног улагача стечена по основу уложеног капитала не могу ограничити или одузети законом или другим прописом (члан 57. став 2. који је замијењен Амандманом XLVIII), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108. став 1).
 
         За оцјењивање уставности оспорене одредбе Закона о преузимању акционарских друштава, по оцјени Суда, од значаја су сљедеће одредбе Устава: да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2), затим да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50), те да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, као и правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора (тачка 6. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске).
 
          У оквиру наведених уставних овлашћења Законом о преузимању акционарских друштава („Службени гласник Републике Српске“ бр. 65/08, 92/09 и 59/13) уређује се  поступак преузимања акционарских друштава, услови за давање понуде за преузимање, права и обавезе учесника у поступку, као и надзор над спровођењем поступка преузимања акционарских друштава (члан 1). Одредбама члана 2. наведеног закона одређено је значење које поједини изрази имају у смислу овог закона. Сагласно тачки а) овог члана закона, емитент је акционарско друштво које је основано или емитује акције јавном понудом у смислу Закона о тржишту хартија од вриједности, као и акционарско друштво настало у поступку својинске трансформације у смислу закона којим се уређује приватизација државног капитала у предузећима, које је предмет преузимања, а према тачки б) понуда за преузимање емитента је јавна понуда за куповину свих акција емитента с правом гласа, уз услове и на начин одређен овим законом, док је према тачки в) понудилац физичко или правно лице које је у складу с овим законом обавезно да објави понуду за преузимање или намјерава да изврши преузимање и објави понуду за преузимање иако то није обавезно у складу с овим законом. Према тачки г) ове законске одредбе,  стицалац је физичко или правно лице које стиче или је стекло акције емитента које дају право гласа,  док су према тачки д) акције с правом гласа све акције емитента емитоване с правом гласа, независно од тога да ли је то право ограничено. Одредбе члана 3. Закона садрже општа начела којих су, у поступку преузимања, обавезни да се придржавају учесници у поступку, а то су:  да сви акционари емитента на које се односи понуда за преузимање имају равноправан положај у поступку преузимања (тачка а), да се акционарима емитента на које се односи понуда мора обезбиједити довољно информација и времена за одлучивање о понуди (тачка б), да је управа емитента дужна да поступа у најбољем интересу емитента и да не смије да утиче на доношење одлуке о прихватању понуде (тачка в), да су понудилац и емитент дужни да спроведу поступак преузимања у што краћем року, те да емитент не смије дуже вријеме од предвиђеног бити ограничен у свом пословању (тачка г), да трговање хартијама од вриједности понудиоца, емитента и других учесника у понуди за преузимање не смије изазвати поремећај на тржишту (тачка д)  и да је понудилац обавезан да прије подношења захтјева за одобрење објављивања понуде обезбиједи средства за плаћање акција које су предмет понуде (тачка ђ).  Према одредбама члана 22. Закона, понудилац је обавезан да у року од 30 дана од дана настанка обавезе објављивања понуде за преузимање поднесе Комисији захтјев за одобрење објављивања понуде за преузимање, комплетну понуду са прописаним елементима и испораве из члана 13. овог закона (став 1), а Комисија ће о захтјеву понудиоца из става 1. овог члана донијети рјешење у року од 30 дана од дана пријема уредног захтјева (став 2).
 
          Приликом оцјењивања уставности оспорене одредбе Закона Суд је имао у виду и одредбе Закона о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08, 58/09, 100/11 и 67/13), којим је прописано да је акционарско друштво у смислу овог закона привредно друштво које оснива једно или више правних и/или физичких лица у својству акционара ради обављања одређене дјелатности, под заједничким пословним именом, чији је основни капитал утврђен и подијељен на акције (члан 179. став 1), да акционарско друштво може бити затворено и отворено (члан 188. став 1), да се акционарско друштво сматра отвореним ако оснивачи учине јавни позив за упис и уплату акција у вријеме оснивања друштва, односно ако такав позив учини друштво након оснивања (члан 191. став 1), да  свака обична акција акционарског друштва даје акционару иста права, у складу са овим законом, оснивачким актом и статутом друштва која, поред осталог,  укључује: право учешћа у раду скупштине друштва, те право гласа у скупштини друштва тако да једна акција увијек даје право на један глас (члан 203. став 1. тач. б) и в)),  да скупштина акционара, између осталог, одлучује о: измјенама оснивачког акта, укључујући нарочито и промјене које установљавају, повећавају или смањују одобрени број акција или промјене права или повластица било које врсте или класе акција, повећавају или смањују основни капитал, али не укључујући промјене које може извршити управни одбор у складу са овим законом; статусним промјенама, промјени правне форме у другу форму привредног друштва и стицање и располагање имовином велике вриједности, у складу са овим законом; расподјели добити и покрићу губитака, ако оснивачким актом или статутом није друкчије одређено, престанку друштва (члан 281. став 1. тач. а), б), в), е)), да одлуку о смањењу основног капитала отвореног акционарског друштва поништењем сопствених акција као и поништењем акција по другим основима утврђеним оснивачким актом друштва, доноси скупштина акционара (члан 253. став 1.), те да свака издата обична акција даје право једног гласа  о свим питањима о којима се гласа на скупштини акционара(члан 285).
 
            Такође, Суд је имао у виду и да је чланом 3. став 3. Закона о тржишту хартија од вриједности („Службени гласник Републике Српске“ бр. 92/06, 34/09, 30/12, 59/13 и 108/13) прописано да се хартијама од вриједности у смислу овог закона сматрају, поред осталих, и акције, а чланом 4. став 1. да су акције власничке хартије од вриједности које емитује акционарско друштво у складу са законом. Уз то, члан 9. овог закона, којим је прописано да је акт суда или другог надлежног органа правни основ за стицање и пренос права из хартије од вриједности правни посао који има за циљ стицање и пренос власништва, (став 1), да је правни посао, акт суда или другог надлежног органа правни основ за ограничење права из хартија од вриједности одлука о емисији, (став 2), те да се права и обавезе из хартија од вриједности стичу, преносе и ограничавају њиховим уписом на рачуне власника у Регистру.
        
Полазећи од наведених уставних и законских одредби, Суд је оцијенио да оспорена одредба члана 7. Закона није у несагласности са Уставом. Приликом овакве оцјене Суд је, прије свега, имао у виду да права стечена по основу улагања капитала нису Уставом зајемчена права, већ права чија се садржина, обим и начин остваривања прописују законом. Такође, да је акционарско друштво, сагласно наведеним одредбама Закона о привредним друштвима,  друштво капитала које оснивају правна, односно физичка лица ради обављања одређене дјелатности, под заједничким пословним именом, чији је основни капитал утврђен и подијељен на акције, те да акционар по основу акције која представља дио основног капитала друштва стиче одређена права која акција даје, као што су право на управљање, право на дивиденду и друга законом прописана права и то  сразмјерно уложеном капиталу као и да акционари остварују управљачка права  на скупштини акционара у којој су сви акционари заступљени сразмјерно броју обичних акција које имају, тако да једна акција увијек даје право на један глас.
 
         Имајући у виду наведено, по оцјени Суда, Законом о преузимању акционарских друштава је, као посебним законом, у оквиру уставног овлашћења садржаног у одредбама  тачке 6. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, прописана обавезна јавна понуда за куповину акција која постоји у законом одређеним случајевима и која као таква има за циљ да, с једне стране, примора лице које је стекло законом прописани гласачки цензус да упути јавну понуду осталим акционарима за куповину њихових акција по правичној цијени, а са друге стране да на одговарајући начин заштити права мањинских акционара. У оквиру наведеног овлашћења је и овлашћење да се, на начин одређен оспореном одредбом Закона, ограничи остваривање права која произлазе из улагања капитала, што је у конкретном случају право гласа понудиоца и лица која са њим заједнички дјелују за вријеме док траје поступак преузимања, при чему се,  по оцјени Суда,  не доводе у питање Уставом утврђена јемства права својине, с обзиром да акционар куповином акција не постаје власник друштва, већ власник акција.
 
Овај суд наглашава да је акција дио основног капитала чијом куповином акционари стичу одређена управљачка и имовинска права, с тим да ова права сваки акционар остварује у зависности од врсте и броја акција. Искључење права гласа понудиоца и лица које с њим заједнички дјелује, на начин прописан оспореном одредбом је, по оцјени Суда, усмјерено је прије свега заштити интереса мањинских акционара и интереса самог друштвау случају стицања контроле над њиховим друштвом, али и заштити општег интереса који се огледа у потреби да се тржиште капитала регулише на начин који у најмањој могућој мјери утиче на остваривање или ограничавање права свих акционара, дакле и мањинских.Искључење права гласа је у функцији спречавања утицаја понудиоца на остале акционаре друштва док траје поступак преузимања.
 
 При томе, законодавац је,  по оцјени Суда,  успоставио равнотежу између заштите мањинских акционара и могућих посљедица до којих може доћи искључењем гласа стицаоцу и лицу које са њим заједнички дјелује, и то тако што је прописао да су понудилац и емитент дужни да спроведу поступак преузимања у што краћем року (члан 3. тачка г), а истовремено је ограничио и дјеловање надлежних органа. Наиме, чланом 26. Закона прописано је да надлежни органи емитента, након што стицалац обавијести емитента о стицању акција због којег је обавезан да објави понуду за преузимање или о намјери објављивања понуде за преузимање, до завршетка понуде за преузимање, односно до истека рока за објављивање понуде за преузимање ако она није објављена, не могу донијети сљедеће одлуке: о промјени основног капитала емитента, престанку и промјени облика друштва, те измјенама и допунама статута (тачка а), о преузимању ванредних послова који би значајно промијенили стање имовине или обавеза друштва (тачка б) и о стицању или отуђивању сопствених акција (в). Према томе, оспореним прописивањем законодавац је, по оцјени Суда, успоставио одговарајућу заштиту мањинских акционара, који би стицањем већинског пакета акција од стране једног или више лица која заједнички дјелују могли бити оштећени. С друге стране, одредбом члана 26. Закона прописана је и одговарајућа заштита већинских акционара на начин којим се обезбјеђује успостављање равнотеже у остваривању њихових међусобно супротављених интереса те функционисања овог облика привредног друштва. Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да су ограничења прописана оспореном законском одредбом учињена ради остварења легитимног циља утврђеног Уставом и да су сразмјерна циљу који се желио постићи. Прописивање врсте ограничења у зависности је од облика организовања привредног друштва и, по оцјени Суда, ствар је законодавне политике  у оквиру уставног овлашћења законодавца да уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација. При томе, питање цјелисходности и оправданости оспореног законског рјешења, у смислу члана 115. Устава, није предмет уставносудске контроле.
 
        По оцјени Суда, оспорена одредба Закона не може се доводити у питање са становишта принципа из члана 52. став 1, члана 56. став 1. и члана 57. став 2. Устава, који је замијењен Амандманом XLVII, на које указује давалац иницијативе. Овом одредбом не ограничава се слободно предузетништво, већ се ограничава остваривање права која произлазе из улагања капитала, што је у конкретном случају право гласа понудиоца и лица која са њим заједнички дјелују, и то само за вријеме док траје поступак преузимања. Такође, оспорена одредба Закона не ограничава својинска права акционара будући да акционар, без обзира на то да ли се ради о домаћем или страном улагачу, куповином акција не постаје власник друштва, већ власник акција, а оспореном одредбом се, како је то већ наведено, у складу с уставним овлашћењем, ограничава само остваривање права која произлазе из улагања капитала.
       
          С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за  одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12),  одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
 
                  На основу изложеног одлучено је као у  диспозитиву овог рјешења.
 
          Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
 
 
Број: У-9/13                                                                                             ПРЕДСЈЕДНИК
28. мај 2014. године                                                                            УСТАВНОГ СУДА
 
                                                                                                                    Џерард Селман
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>