Уставни суд Републике Српске, на основу члана 11 5. Устава Републике Српске, члана 61 . став 1 . тачка 1 . и члана 62. став 1. тачка 5., у вези са чланом 38. став 1. тачка 4. Закона о Уставном суду Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 54/05), на сједници одржаној 1 4. октобра 2009. године, донио је
ОДЛУКУ
Утврђује се да члан 2. став 4., члан 3. став 2. и чл. 4., 5., 20. и 21. Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Републике Српске", број 103/05) и члан 9. Закона о измјенама и допунама Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. ју-на 1 996. године ("Службени гласник Републике Српске", број 1 /09) нису у сагласности са Уставом Републике Срп-ске.
Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Срп-ске", бр. 63/04, 47/06, 68/07, 17/08 и 64/08).
Образложење
Приједлогом Републичке организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске покренут је поступак за оцјењивање уставности Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службе-ни гласник Републике Српске", број 103/05). Иницијативе за покретање поступка за оцјењивање истог закона дали су Пајо Манојловић из Бање Луке, Томислав Бабић из Пала, Лука Вулин из Мркоњић Града, Миле Чајевић из Фоче и Цвијетин Благојевић из Добоја. Наводећи разлоге због којих сматра да Закон о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године није у сагласности са Уставом, предлагач наглашава да је овим законом проузрокована неравноправност грађана и онемогућена реализација признатих права на правичну накнаду. Наиме, предлагач наводи да се, на основу одредаба чл. 20. и 21 . оспореног закона, губи сврха и циљ правоснажних судских пресуда и вансудских поравнања којима је признато право на накнаду материјалне и нематеријалне штете, због чега, по његовом мишљењу, оспорени закон није у сагласности са чл. 10, 1 3, 17, 21 . и 51 . Устава Републике Српске. Надаље, и у приједлогу и у иницијативама се, поред уопштеног оспоравања уставности Закона у цјелини, посебно указује на насагла-сност са Уставом појединих чл. овог закона. Тако су, по њиховом мишљењу, посебно дискриминишуће одредбе члана 2. став 3, члана 3. став 3. и чл. 6., 8., 14., 15., 16., 17., 18., 19., 20., 21. и члана 22. став 2. оспореног закона. Наиме, и предлагач и иницијатори истичу да се актом законодавне власти не могу одлагати извршења правоснажних и извршних одлука судова, односно да се не могу утврђивати фиксни износи штета, и то знатно мањи од износа по истим основима, досуђиваних у судским поступцима. При том, указују на уставну обавезу да сви који су тужбе поднијели прије ступања на снагу оспорених одредаба Закона морају имати једнаке могућности заштите својих права, као и то да се у свим управно-правним и судским по-ступцима морају примјењивати закони који су били у примјени у вријеме настанка штете и штетних посљедица. Сматрају, такође, да су постојеће неједнакости у признању и коришћењу наведених права грађана у супротности са чланом 6. став 1. Европске конвенције о људским правима и основним слободама и чланом 1 . Протокола (1) уз Конвенцију, као и са Уставом Босне и Херцеговине и Уставом Републике Српске. Поред наведеног, давалац иницијативе Томислав Бабић предлаже и покретање по-ступка за оцјењивање Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службе-ни гласник Републике Српске", број 63/04), Пајо Манојловић у посебном поднеску наводи да није могуће законом утврђивати начин извршавања правоснажних судских одлука донесених прије ступања на снагу наведеног закона, а Лука Вулин - да су чл. 4. и 5. Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава повријеђене одредбе чл. 69. и 1 21 . Устава Републике Српске.
Суд је, сагласно члану 9. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 29/05), одлучио да иницијативе: У-64/05, У-47/06, У-5/08, У-19/08 и У-28/08 споји са приједлогом У-4/06 и по приједлогу и иницијативама води јединствен поступак.
У одговорима на наводе из приједлога и иницијатива, које су Суду доставили Народна скупштина Републике Српске и Министарство финансија Републике Српске, на-ведено је да је правни основ за доношење оспорених закона Амандман XXXII т. 6., 7., 8. и 17. на Устав Републике Српске, којим се регулишу економски односи са иностранством, монетарни, банкарски, девизни, царински и порески систем, основни циљеви и правци развоја и мјере за усмјеравање развоја, као и финансирање остваривања права и дужности Републике. Такође је наведено да је На-родна скупштина, након сазнања да би исплата по осно-ву огромног броја судских извршних рјешења блокирала рад буџетских корисника у Републици Српској, донијела Закон о одлагању извршења судских одлука на терет средстава буџета Републике Српске по основу исплате на-кнаде материјалне и нематеријалне штете настале усљед ратних дејстава и по основу старе девизне штедње, измје-не и допуне овог закона, а касније и оспорене законе. У одговору је посебно наглашено да су - на основу процје-не представника ММФ-а, ОХР-а и Министарства финан-сија Републике Српске да се износ унутрашњег дуга који представља 48,7% бруто друштвеног производа Републике Српске за 2003. годину, односно 176,2% буџета Репу-блике Српске за исту годину, мора рјешавати уз одложе-но плаћање (путем обвезница) - донесени оспорени законски акти, те да је, по налогу Уставног суда Босне и Херцеговине у току поступак измјена и допуна Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Репу-блике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 63/04) и Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Републике Српске", број 103/05), као и то да сматрају да из садржаја измјена и допуна Закона o утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске произлази да је Република Српска, уважа-вајући закључке из одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, нашла оптимално рјешење за измирење унутрашњег дуга, а свака промјена би довела до банкрота буџета Републике Српске.
У оспореном Закону о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гла-сник Републике Српске", број 63/04), поред осталог, прописано је да се овим законом уређују поступак, начин и рокови утврђивања и измиривања унутрашњег дуга Републике Српске према физичким и правним лицима у укупном износу до 1.761,7 милиона КМ (члан 1.); измирење унутрашњег дуга врши се у складу са одредбама овог закона на начин који обезбјеђује и подржава макроеконом-ску стабилност и фискалну одрживост Републике Српске, а обавезе по основу овог дуга измирују се исплатом у готовини, емисијом обвезница и отписивањем у складу са овим законом (члан 2.); да се под унутрашњим дугом, у смислу овог закона, подразумијевају опште неисплаћене обавезе буџета Републике Српске и дио обавеза Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске које преузима буџет Републике Српске, настале до 31 . де-цембра 2002. године, у износу до 386,8 милиона КМ, оба-везе по основу девизне штедње депоноване код банака на територији Републике Српске до 31 . децембра 1 991 . годи-не у износу од 774,9 милиона КМ и обавезе по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду рат-них дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године у износу од 600,0 милиона КМ (члан 3.); да се под општим обавезама подразумијевају обавезе настале до 31 . децем-бра 2002. године, и то обавезе по извршним судским од-лукама у укупном износу до 25,0 милиона КМ, искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1 . тачка 2. овог закона, као и материјалне и нематеријалне штете из члана 3. став 1 . тачка 3. овог закона (члан 4. став 1. тачка 4.); да се камате на опште обавезе из члана 4. овог закона отписују у цијелости и не представљају обавезу Републике Српске (члан 6. став 1 .); да ће се емисијом дугорочних обвезница измирити опште обавезе у укупном износу до 1 67,6 милиона КМ, и то обавезе по извршним судским одлукама у укупном износу до 20,0 милиона КМ, искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1 . тачка 2. овог закона, као и материјалне и нематеријалне штете из члана 3. став 1 . тачка 3. овог закона (члан 9. став 1 . тачка 2.); да ће се емисија дугорочних обвезница за опште обавезе из члана 9. овог закона извршити са роком доспијећа до 40 година, исплатом у десет једнаких годишњих рата, почевши од девете године прије крајњег датума доспијећа и без камата (члан 10.); да се под старом девизном штедњом подразумијева девизна штедња депо-нована у најнижим пословним јединицама банака (филијалама) на територији Републике Српске, са стањем на дан 31 . децембар 1991. године, умањена за износ пренесених средстава на јединствени приватизациони рачун и јединствени рачун власника старе девизне штедње и износ исплаћен до истека рока за верификацију утврђеног чланом 1 2. овог закона, у укупном износу до 774,9 милиона КМ, као и то да стара девизна штедња, дефинисана ставом 1 . овог члана не обухвата девизну штедњу депоновану у филијалама Љубљанске банке и Инвест банке на територији Републике Српске, која ће се рјешавати у проце-су сукцесије имовине бивше СФРЈ (члан 11 .). Поред наве-деног, поменутим законом су прописани начин и рокови верификације обавеза, односно прописано је да ће ВладаРепублике Српске у року до 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети акт којим ће се регулисати ближи услови, поступак и рокови појединачне верификације обавеза из члана 11 . овог закона (члан 1 2. став. 1 .), док је ставом 2. истог члана одређено да се обавезе по основу старе девизне штедње из члана 11 . овог закона прерачунавају у КМ по средњем званичном курсу Цен-тралне банке БиХ, који важи на дан 31 . август 2004. године. Чланом 1 3. став 1 . овог закона прописано је да се обрачуната неисплаћена или неискоришћена камата на стару девизну штедњу од 1 . јануара 1 992. године отписује у цијелости, а највише до износа стања девизне штедње на дан верификације и не представља обавезу Републике Српске. Ставом 2. овог члана прописано је да се обавезе по основу старе девизне штедње које нису верификоване у складу са одредбама члана 1 2. овог закона отписују и не представљају обавезу Републике Српске, док је ставом 3. овог члана одређено да, уколико су обавезе верификоване на начин прописан чланом 1 2. овог закона веће од износа утврђеног у члану 11 . овог закона, разлика се отписује сразмјерним умањењем појединачних обавеза и не представља обавезу Републике Српске. Према одредби члана 1 4. Закона, обавезе дефинисане чланом 11 . овог закона измирују се исплатом у готовини и емисијом обвезница. Начин и рокови измиривања обавеза у готовини и емисијом дугорочних обвезница прописани су у чл. 1 5. и 1 6. овог закона. Према члану 17. Закона, обвезнице изда-те у сврху измирења унутрашњих потраживања према Републици Српској не могу се користити у приватизацији државне имовине, с тим да се стара девизна штедња може и даље користити у процесу приватизације до дана када ће се иста моћи претворити у обвезнице, у складу са за-конским прописима који регулишу приватизацију државног капитала. Посебним поглављем IV прописани су дефиниција, начин и рокови верификације, отпис и начин измирења материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава (чл. 18-22.), с тим да је чланом 20. став 1. овог закона прописано да се камате на ове обавезе отписују у цијелости и не представљају обавезе Републике Српске, а чланом 21 . да ће се исте обавезе, након извршене верификације, а најкасније до 31 . децембра 2007. године, измирити емисијом обвезница са роком доспијећа до 50 година, исплатом у десет једнаких годишњих рата, почевши од девет година прије крајњег датума доспијећа и без камата.
Закон о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске је касније више пута мијењан и допуњаван и те измјене и допуне су објављене у "Службеном гласнику Републике Српске", бр. 47/06, 68/07, 17/08 и 64/08. Поред осталог, овим измјенама и допунама су мије-њани сљедећи чл. основног закона:
-члан 20. став 1 : тако што је прописано да се затезне камате, утврђене правоснажним судским пресудама које се обрачунавају у току верификације појединих потраживања по основу материјалне и нематеријалне штете обрачунавају до 23. јула 2004. године, односно до дана ступања на снагу основног закона, а највише до износа сваког утврђеног појединачног дуга;
-члан 21 ., којим је утврђено да ће се обавезе по осно-ву материјалне и нематеријалне штете, након извршене верификације, измирити емисијом обвезница под условима: рок доспијећа до 35 година; исплатом у десет једнаких рата, почевши од девете године прије крајњег датума доспијећа; са годишњом каматом у висини од 1 ,5% и са правом пријевременог откупа, затим да се коначна вријед-ност сваке емисије обвезница утврђује након завршетка поступка верификације у складу са овим законом и да ће се измирење обавеза из члана 18. овог закона извршити кроз више сукцесивних емисија обвезница са различитим датумима емисије, а под истим условима емисије, као и то да ће се прва емисија ових обвезница извршити најкасније до 31 . јула 2008. године.
Такође, мијењан је и члан 22а., који је утврђен Законом о измјенама и допунама Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 47/06), тако да се новим чланом 22а. прописује да ће се трошкови парнич-ног поступка и трошкови извршења утврђени рјешењем о извршењу у извршном поступку платити тражиоцу извршења из буџета Републике Српске од 30. јуна 2006. године, најкасније до дана сваке емисије обвезница за поједине врсте обавеза, а према доспијећу извршних одлука евидентираних у Министарству финансија, те да се износи трошкова парничног поступка и трошкова извршног поступка утврђених правоснажном судском одлуком и право на камату остварују у складу са одредбама Закона о извршном поступку ("Службени гласник Републике
Српске", бр. 59/03, 85/03 и 64/05).
Оспореним Законом о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Републике Српске", број 103/05), по-ред осталог, прописано је: да се овим законом уређују поступак, услови, критеријуми и начин накнаде штете лицима којима је правоснажним судским одлукама признато право на накнаду материјалне и нематеријалне штете, као и лицима по чијим захтјевима није правоснажно окончан поступак за накнаду штете, поступак вансудских поравнања, као и поступак регулисања накнаде штете предузећима и другим правним лицима у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године (члан 1 .); да се о одговорности за штету, у смислу става 1 . овог члана, пресуђује према начелима и правилима објективне одговорности за штету од опасне ствари или дјелатности (члан 2. став 3.), а да се камата на накнаду нематеријалне штете и камата на накнаду материјалне штете, у складу са чланом 20. Закон о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 63/04) отписује у цијелости (члан 2. став 4. и члан 3. став 2.); да се поступак за признавање права предвиђени овим законом, у предметима који нису правоснажно окончани, спроводи путем вансудског поравнања код Правобранилаштва Републике Српске (члан 4.); да се предмети у поступцима за накнаду ратне штете који се воде код судова уступају надлежном право-бранилаштву у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона ...(члан 5.); да је рок одлучивања по свим за-хтјевима 30. јун 2006. године (члан 6.); да право на накнаду штете имају физичка и правна лица чији су тужбени за-хтјеви пред надлежним судовима по том основу запримљени закључно са 1 9. јуном 2001 . године, као и она лица чији су захтјеви запримљени послије 1 9. јуна 2001 . године ако је штета коју су претрпјели у узрочно-посље-дичној вези са обављањем војне службе и послова одбра-не у периоду од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године, те лица код којих је процес лијечења завршен послије 1 9. ју-на 2001 . године, с тим да захтјев буде поднесен најкасније до 28. фебруара 2007. године (члан 8.); да се накнада штете не може тражити на име добровољних давања у виду помоћи, донација и сл. од стране правних и физичких ли-ца оружаним снагама Републике Српске (члан 1 3.); да лица чији су тужбени захтјеви правоснажно одбијени, осим захтјева који су одбијени по основу застаре у судском по-ступку, и лица којима је исплаћена накнада по истом одштетном основу, у било ком поступку прије ступања на снагу овог закона, немају право на накнаду штете по овом закону (чл. 1 4. и 1 5.); да се висина накнаде одређује у новчаним износима уз навођење тачно одређених износа и услова за признање права на накнаду (чл. 16., 17., 18. и 1 9.); да се накнада ратне штете, у смислу овог закона, врши исплатом обвезница Републике Српске, у складу са одредбама Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 63/04), а да ће се у правоснажно окончаним предметима извршење спроводити према редослиједу окончања, издавањем обвезница уз признање само права на главницу и трошкове поступка, а код суд-ских извршења и на трошкове извршења (чл. 20. и 21 .), те да се рок за доспијеће обвезница по основу нематеријалне штете, након извршене верификације, може скратити уколико се за то стекну услови у буџету Републике Срп-ске, о чему посебну одлуку доноси Народна скупштина Републике Српске (члан 22. став 2.).
Законом о измјенама и допунама Закона о оствари-вању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Републике Срп-ске", број 1 /09) чл. 1 ., 2., 3., 4., 5., 7. и 8. измијењени су и допуњени оспорени чл. 2., 3., 6., 8., 16. и 20. основног закона. Поред измјена као што су остваривање права утвр-ђених овим законом које се проширује и на породице лица несталих у периоду ратних дејстава, затим усклађивање обрачуна камате на признату материјалну и нематеријалну штету, укидање рока за уступање судских предмета надлежном правобранилаштву и рока за конач-но одлучивање по свим захтјевима, прописана је и измјена оспореног члана 21 . основног закона. Наиме, чланом 9. овог закона мијењан је члан 21 . основног закона тако што је прописано је да ће се извршења у правоснажно окончаним предметима спроводити издавањем обвезница за главни дуг са припадајућом каматом у складу са чл. 20. и 21 ., а трошкови парничног поступка и трошкови извршења, утврђени правоснажном судском одлуком, у складу са чланом 22а. Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске.
У погледу оспоравања одредаба Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 47/06, 68/07, 17/08 и 64/08), Суд је имао у виду да давалац иницијативе сматра неуставним одредбе овог закона које се, како је наведено, односе на прејудицирање правоснажних и извр-шних одлука судова Босне и Херцеговине и Републике Српске о досуђеном праву на накнаду материјалне и не-материјалне штете из периода ратних дејстава. Наиме, Суд је, због овако непрецизно одређеног основа оспоравања, затим навода из образложења иницијативе, утврдио да се, у конкретном случају, тражи оцјена уставности оних одредаба овог закона којим је регулисан начин утврђивања и измирења материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава, односно члан 4. став 1. тачка 4., чл. 5. и 6., члан 8. став 1. тачка 5., члан 9. став 1. тачка 2., чл. 18, 19, 20. и 21.
Исто тако, у погледу оспоравања одредаба Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Репу-блике Српске", број 103/05), Суд је имао у виду да из садржаја приједлога и иницијатива произлази да су, поред уопштено наведених, конкретно оспорене одредбе члана 2. став 4., члана 3. став 2. и чл. 4., 5., 20. и 21. овог закона.
Коначно, имајући у виду да се исти основ оспоравања уставности наведених чл. основног закона односи и на одредбу члана 9. Закона о измјенама и допунама Закона o остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја
0992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Репу-блике Српске", број 1 /09), Суд је, на основу члана 43. став 1 . Закона о Уставном суду Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 54/05), проширио поступак оцјењивања уставности и на ову одредбу.
У поступку оцјењивања уставности оспореног Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 63/04) Суд је имао у виду да је Одлуком број: У-75/04, од 1 5. јануара 2009. године ("Службени гласник Републи-ке Српске", број 11 /09), утврдио да чл. 5., 6., члан 9. став 1. тачка 2., чл. 10., 20. и 21. Закона о утврђивању и начи-ну измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Слу-жбени гласник Републике Српске", бр. 63/04, 47/06, 68/07, 17/08 и 64/08) нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Несагласност са Уставом је утврђена и за члан 4.Закона о измјенама и допунама Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 68/08), док је приједлог за утврђивање неуставности чл. 1 ., 2., 3., 4., 7., 8., члана 9. став 1. т. 1., 3. и 4, чл. 19., 22., 22а., 23. и 24. овог закона одбијен, а приједлог за утврђивање неустав-ности његових чл. 11 . до 18. одбачен је.
С обзиром на наведено, Суд је, на основу члана 38. став 1 . тачка 4. Закона о Уставном суду Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", број 54/05), одлучио да одбаци приједлог за оцјењивање уставности Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службе-ни гласник Републике Српске", бр. 63/04, 47/06, 68/07, 17/08 и 64/08), јер је већ одлучивао о истој правној ствари.
Такође, у вези са наведеним, Суд је констатовао да су одредбама Закона о измјенама и допунама Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 34/09) чл. основног закона за које је утврђена неуставност брисани и да је новим чл. на другачији начин регулисан начин измирења овог дуга.
У поступку оцјењивања уставности оспореног члана 2. став 4., члана 3. став 2. и чл. 20. и 21 . Закона о оствари-вању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Републике Срп-ске", број 103/05), као и члана 9. Закона о измјенама и допунама Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Слу-жбени гласник Републике Српске", број 1 /09), Суд је, прије свега, имао у виду да се овим законским актима на-чин остваривања права на накнаду ратне штете доводи у везу са Законом о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 63/04, 47/06, 68/07, 17/08 и 64/08). На основу наведеног, Суд је оцијенио да из Одлуке Устав-ног суда Републике Српске, број: У-75/04, од 15. јануара 2009. године ("Службени гласник Републике Српске", број 11 /09), произлази да је већ разматрано суштински исто питање, односно да су неуставним проглашене оне одредабе Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске у складу са којима се, према прописивању у оспореним одредбама Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете... , обрачунавају камате на накнаду материјал-не и нематеријалне штете и врши емисија обвезница Репу-блике Српске за накнаду ратне штете, те спроводе извршења у правоснажно окончаним предметима и исплаћују трошкови парничног поступка и трошкови извршења утврђени правоснажном судском одлуком. На-име, Суд је и у конкретном случају оцијенио да и оспореним чл. ових закона није успостављена правична равноте-жа између општег и појединачног интереса и да се ова-квим третирањем имовинских права грађана, односно стављањем несразмјерног терета на појединца, доводе у питање уставни принципи из чл. 48., 49., 54. и 56. Устава Републике Српске и права гарантована чланом 6. став 1 . Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом 1 . Протокола број 1 уз Конвенцију. Исто тако, Суд је оцијенио да се оправдано поставља питање ефективног измирења наведеног дуга због ограничења обрачуна камата до 23. јуна 2004. године, за обавезе по извршним судским одлукама настале у вези са потраживањима правних и физичких лица у периоду од 20. јуна 1 996. до 31 . децембра 2002. године. Оваквим прописивањем, по оцјени Суда, онемогућено је извршење правоснажних судских одлука које се односе на утврђивање потраживања која се исплаћују из буџета Републике, односно долази до мијешања законодавне у судску власт, што је супротно начелима из члана 5. алинеје 1 . и 4. Устава Републике Српске и представља повреду права гарантованог наведеним чланом 6. став 1 . Конвенције. На крају, поставља се питање колики ће проценат грађана доживјети могућност наплате обвезница и на тај начин ефективно остварити своја имовинска права, када се има у виду дужина рокова који су прописани за њихово доспијеће.
У оцјењивању одредаба чл. 4. и 5. Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године ("Службени гласник Републике Срп-ске", број 103/05) Суд је имао у виду члан 5. став 1 . алинеја 7. Устава Републике Српске, којим је утврђено да се уставно уређење Републике темељи на парламентарној демократији и подјели власти, затим члан 69. ст. 1 . и 6., којим је утврђено да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти и да судска власт припада судовима, те члан 121а., који је додат на основу Амандмана XCIV став 1., који утврђује да је судство самостално и независно од извршне и законодавне власти. Суд је оцијенио да из наведених одредаба произлази да су ова уставна начела доведена у питање управо прописивањем као у оспореним одредбама закона - да се поступак за признавање права предвиђених овим законом у предме-тима који нису правоснажно окончани спроводи путем вансудског поравнања код Правобранилаштва Републи-ке Српске и да се предмети у поступцима за накнаду ратне штете који се воде код судова уступају надлежном пра-вобранилаштву. Наиме, по оцјени Суда, оспорена закон-ска рјешења не посједују ни минимум основних обиљежја на основу којих би се наведено правобранилаштво могло сматрати било којим обликом суда, односно судског органа. Овакав став Суда потврђује и суштина сваког суд-ског поступка која се испољава у независности и непристрасности судије и равноправности странака. Наиме, имајући у виду да Правобранилаштво Републике Српске заступа увијек интересе једне стране у поступку, у смислу члана 1. Закона о Правобранилаштву Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 1 6/05), као и то да је очигледно упитна компетенција овог органа да одлучује о правној природи грађанских спорова, Суд је оцијенио да оспорене одредбе чл. 4. и 5. Закона о остваривању права на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1 992. до 1 9. јуна 1 996. године нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Такође, Суд је констатовао да је законодавац оваквим прописивањем довео у питање, поред начела равноправности и непристрасног и независног суда, и начело спровођења поступка у складу са стандардом ра-зумног рока, установљених чланом 6.1 Европске конвенције о људским правима.
У односу на остале наводе из приједлога, о површности, разликама, недосљедностима и непостојању уједна-чених критеријума судова и судија у Републици Српској при одлучивању по тужбама за накнаду штета породица погинулих и несталих бораца, затим о постојању бројних грађана и породица погинулих бораца из протеклог одбрамбеног рата који нису знали за могућност остваривања одређених права и др., Суд је изразио став да се ради о радњама, поступку или пропуштању предузимања одређених радњи за чију оцјену уставности и законито-сти, у смислу члана 115. Устава Републике Српске, није надлежан Уставни суд.
На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Војин Бојанић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и Авдо Шпиљак.
Број: У-4/06 Предсједник
1 4. октобра 2009. године Уставног суда,
Бања Лука Мирко Зовко, с.р.