Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 38. став 1. тачка 4. и члана 61. став 1. тачка 5. Закона о Уставном суду Републике Српске - Пречишћени текст ("Службени гласник Репу-блике Српске", број 54/05), на сједници одржаној 1 4. окто-бра 2009. године, донио је
ОДЛУКУ
Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Уредбе о измјенама Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1-012-1681/07, од 11. октобра 2007. године ("Слу-жбени гласник Републике Српске", број 93/07), коју је донијела Влада Републике Српске.
Одбацује се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1-012-1 505/06, од 29. јуна 2006. године ("Службени гласник Републике Српске", број 65/06).
Образложење
Начелник општине Власеница приједлогом је покренуо поступак за утврђивање неуставности и незаконитости Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу ("Службени гласник Репу-блике Српске", бр. 65/06 и 93/07), коју је донијела Влада Републике Српске. Оспорена уредба, по мишљењу предлагача, није у сагласности са одредбама Устава Републике Српске, као ни са Законом о путевима ("Службени гласник Републике Српске", број 3/04) и Законом о експропријацији ("Службени гласник Републике Српске", број 11 2/06). Предлагач наводи да је општина Власеница као закупац закључила Уговор о закупу земљишта које припада путу са ЈП "Путеви Републике Српске" Бања Лука као закуподавцем, те да је примјеном оспорене уредбе израчуната накнада чија висина доводи у питање економ-ски положај како инвеститора изградње водовода тако и будућих корисника с обзиром на то да ће мјесечно плаћање закупнине за положени цјевовод знатно увећати цијену воде.
Влада Републике Српске није доставила Суду одговор на наводе из поднесеног приједлога.
Уредбу о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу ("Службени гласник Репу-блике Српске", бр. 65/06 и 93/07) Влада је донијела на основу члана 34. став 1 . Закона о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", бр. 3/97 и 3/98) и члана 57. Закона о јавним путевима ("Службени гласник Републике Српске", бр. 3/04 и 51 /04). Оспореном уредбом утврђују се висина и начин плаћања накнаде за привремено коришћење земљишта које припада појасу јавних путева који су дати на управљање, грађење, одржавање и заштиту Јавном предузећу "Путеви Репу-блике Српске".
Одредбама чл. 1 , 2. и 3. Уредбе о измјенама Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу ("Службени гласник Републике Српске", број 93/07) мијењају се одредбе чл. 5, 8. и 9. Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1-012-1505/06, од 29. јуна 2006. го-дине ("Службени гласник Републике Српске", број 65/06). Чланом 1. Уредбе прописано је да се накнада из члана 4. ове уредбе обрачунава по квадратном метру површине земљишта које се даје у закуп или коришћење и плаћа се једнократно за текућу годину, прије издавања рјешења, а за сваку наредну годину до 30. јуна те године. Уколико се у закуп даје земљиште које чини дио катастарске парцеле, ЈП "Путеви Републике Српске" обавезно је да утврди површину дијела земљишта које даје у закуп и да за тако утврђену површину одреди накнаду. Прописано је и да се висина накнаде коју корисник плаћа утврђује уговором о закупу закљученим између ЈП "Путеви Републике Срп-ске" и корисника земљишта (члан 2.), те да уговор мора да садржи: ознаку уговорних страна, површину земљишта које је предмет уговора, висину накнаде, вријеме на које се закључује уговор, начин плаћања накнаде, отказни рок и друге одредбе (члан 3.).
Уставни суд је Одлуком број: У-94/06, од 11 . септембра 2008. године, одбио приједлог за оцјењивање устав-ности и законитости Уредбе о регулисању висине накна-де за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1 -01 2-1 505/06, од 29. јуна 2006. године ("Службени гласник Републике Српске", број 65/06). По оцјени Суда, Влада Републике Српске је оспореном уредбом, на основу овлашћења наведених у Уставу и Закону о јавним путевима, прописала висину и начин плаћања накнаде за при-времено коришћење земљишта које припада појасу јав-них путева који су дати на управљање, грађење, одржавање и заштиту Јавном предузећу "Путеви Репу-блике Српске".
Имајући у виду да је одлучено о уставности и закони-тости Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1-012-1505/06, од 29. јуна 2006. године ("Службени гласник Републике Срп-ске", број 65/06), Суд је, на основу члана 38. став 1 . тачка 4. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број 54/05), одбацио приједлог за оцјену уставности и законитости поменуте уредбе, јер се ради о пресуђеној ствари.
Овим приједлогом је, поред основне Уредбе о регули-сању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1-012-1505/06 од 29. јуна 2006. године ("Службени гласник Републике Српске", број 65/06), оспорена и Уредба о измјенама Уредбе о регулисању ви-сине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, број: 04/1-012-1681/07, од 11. октобра 2007. године ("Службени гласник Републике Српске", број 93/07), која није раније оцјењивана, односно није обухваћена поменутом одлуком Суда, број: У-94/06.
Оцјењујући уставност и законитост измјена Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу, Суд је, такође, имао у виду члан 55. став 1 . тачка 8. Закона о јавним путевима ("Службени гласник Републике Српске", бр. 3/04 и 51 /04), којим је прописано да се за коришћење путног земљишта прописује накнада, те одредбе члана 57. ст. 1 . и 2. истог закона, према којима висину накнаде за употребу и коришћење путног земљишта на магистралним и регионалним путевима, као и аутопутевима утврђује Влада Републике Српске, на приједлог Јавног предузећа "Путеви Републике Српске" и Јавног предузећа "Аутопутеви Републике Српске".
Полазећи од одредбе члана 90. став 1 . тачка 4. Устава Републике Српске, која утврђује овлашћења Владе у извршавању закона, Суд је утврдио да је оспорене измјене Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу Влада донијела на основу и у оквиру законског овлашћења садржаног у члану 57. Закона о јавним путевима. Како се Влада у уређивању оспорених питања кретала у границама одређеним Уставом и законом, Суд је оцијенио да оспорена Уредба о измјенама Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу није несагласна са Уставом и законом.
У погледу оспоравања Уредбе о регулисању висине накнаде за коришћење земљишта које припада путу у односу на Закон о експропријацији, Уставни суд је констатовао да се овај закон, својим предметом уређивања, не односи на питања која се уређују оспореном уредбом.
У вези са наводима из приједлога који се односе на примјену оспорене уредбе, као и на висину новчаног износа накнаде за коришћење земљишта које припада путу, Уставни суд, на основу члана 11 5. Устава, није надлежан да оцјењује примјену прописа, односно њихову цјелисходност.
На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Војин Бојанић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и Авдо Шпиљак.
Број: У-3/08 Предсједник
1 4. октобра 2009. године Уставног суда,
Бања Лука Мирко Зовко, с.р.