Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске,   члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 26. јуна 2024. године, д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјену уставности члана 20. став 1. тач. 1), 2) и 3) Закона о обавезном здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 93/22 и 132/22).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Владимир Драгичевић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за  покретање поступка за оцјену уставности члана 20. став 1. тачке 1), 2) и 3) Закона о обавезном здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 93/22 и 132/22). У иницијативи се наводи да је оспорена законска одредба у супротности са чланом 37. став 3. Устава Републике Српске. У вези са тим давалац иницијативе наводи да је дјеци, трудницама и старијим лицима Уставом загарантовано право на здравствену заштиту без било каквих ограничења, док оспорена законска одредба супротно томе ипак предвиђа одређена ограничења, под којим наведене категорије лица имају право на здравствено осигурање, па самим тим и на здравствену заштиту. По мишљењу даваоца иницијативе, формулације из оспорене законске одредбе „уколико лице није осигураник из члана“... и „нити испуњава услове за утврђивање својства осигураног лица“ представљају препреку да се дијете, трудница и старо лице сматра осигураником, а самим тим и да има право на здравствену заштиту која је Уставом загарантована. У иницијативи се истиче да наведена ограничења могу довести до потпуне немогућности ових категорија лица на здравствену заштиту, у ком контексту давалац иницијативе образлаже да у ситуацији када је неко из поменуте категорије лица осигураник по неком другом законском основу, а послодавац за њега не уплати обавезне доприносе,  то лице се не може сматрати осигураним лицем у смислу члана 20. став 1. тач. 1), 2) и 3) Закона, у чему се, по мишљењу даваоца иницијативе, огледа ограничавајући карактер оспорене одредбе, јер за наведене категорије лица не смије бити никаквих ограничења у остваривању права на здравствено осигурање и здравствену заштиту.

У одговору на иницијативу који је Суду доставила Народна скупштина Републике Српске оспоравају се наводи из иницијативе и истиче да је у предметној иницијативи присутан произвољан начин тумачења Устава Републике Српске и ограничено и погрешно тумачење одредбе закона који се оспорава. У одговору се наводи да сви грађани Републике Српске имају право на обавезно здравствено осигурање и сви који су путем Пореске управе Републике Српске пријављени у систем обавезног здравственог осигурања су осигураници Фонда здравственог осигурања Републике Српске и остварују своја права у складу са одредбама Закона о обавезном здравственом осигурању. Даље се наводи да је истим законом омогућено остваривање права здравствене заштите свим категоријама физичких лица за које је прописом којим се уређује област доприноса прописана обавеза уплаћивања доприноса за обавезно здравствено осигурање и којима се обезбјеђују права из обавезног здравственог осигурања у складу са законом, као и члановима породице или члановима породичног домаћинства осигураника, те другим лицима којима се у складу са законом обезбјеђује право на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања. Истиче се да управо оспорена законска одредба прописује да дјеца, труднице и стара лица која немају својство осигураника или осигураног лица у складу са чл. 15. и 19. предметног закона и нису обавезници доприноса за здравствено осигурање имају право на здравствену заштиту из средстава обавезног здравственог осигурања, што је у складу са чланом 37. став 3. Устава. У одговору на иницијативу такође се наводи да би рестриктивним тумачењем члана 37. Устава и релевантних одредаба закона, на начин како то тумачи давалац иницијативе, произашло да за наведене категорије лица (дјеца, труднице и стара лица) не треба да се плаћа допринос за здравствено осигурање, иако за то постоји законска обавеза која произлази из члана 3. и 5. Закона о доприносима, те да би тиме дошло до повреде члана 10. Устава Републике Српске, јер би права из здравственог осигурања једнако остваривала лица за које је плаћен допринос за здравствено осигурање и она лица за које допринос није плаћен. У одговору се такође наводи да неплаћање доприноса од стране појединих послодаваца урушава цјелокупан систем здравственог осигурања и само јавно здравство Републике Српске, те утиче на социјалну стабилност друштва, из којих разлога је законодавац и санкционисао овакво понашање послодаваца у Кривичном законику Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 64/17, 104/18 – Одлука Уставног суда Републике Српске бр. 15/21 и 89/21), инкриминишући неплаћање доприноса у члану 212. и члану 264. Закона.      

Оспореним чланом 20. став 1. тач. 1), 2) и 3) Закона о обавезном здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 93/22 и 132/22) прописано је да се осигураним лицем, у складу са овим законом, уколико лице није осигураник из члана 15. т. од 1) до 17) овог закона, нити испуњава услове за утврђивање својства осигураног лица у складу са чланом 19. овог закона, сматра дијете до навршене 18. године, школска дјеца и студенти до краја школовања, а најкасније до навршене 26. године (тачка 1), жена у процесу у вези са планирањем породице, у току трудноће, порођаја и материнства до 12 мјесеци послије порођаја, односно за близанце, или треће и свако наредно дијете до 18 мјесеци послије порођаја (тачка 2) и лице старије од 65 година (тачка 3).

Приликом оцјене оспорене законске одредбе Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да свако има право на заштиту здравља и да је зајамчено право на здравствену заштиту, у складу са законом (члан 37. ст. 1. и 2), да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условима утврђеним законом (члан 37. став 3), да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, основне циљеве и правце социјалног развоја, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 8, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом ( члан 108. став 1).

Поред наведеног Суд је имао у виду да је Законом о обавезном здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 93/22 и 132/22) уређен систем обавезног здравственог осигурања, као и друга питања од значаја за обавезно здравствено осигурање у Републици Српској (члан 1). Релевантним одредбама овог закона је прописано да је обавезно здравствено осигурање дјелатност од општег интереса за Републику Српску (члан 2) и да се оно, поред осталог, заснива на принципима обавезности, солидарности и узајамности (члан 4. тач. 1. и 3), да се начело обавезности остварује обезбјеђивањем поштовања права и обавеза с циљем да сва лица буду обавезно здравствено осигурана према једном од основа осигурања у складу са овим законом, као и обавезом подношења пријаве плаћања доприноса Пореској управи Републике Српске у складу са прописима којима је уређена област пореског поступка и обавезом плаћања доприноса за обавезно здравствено осигурање у складу са прописима којим се уређује област доприноса (члан 5), да се начело солидарности и узајамности остварује кроз систем обавезног здравственог осигурања у којем средства за финансирање права из обавезног здравственог осигурања обезбјеђује осигураник и други обвезник доприноса за обавезно здравствено осигурање уплатом доприноса, а права из обавезног здравственог осигурања користе она осигурана лица код којих је наступила болест или други осигурани случај у складу са овим законом (члан 7), да је осигураник физичко лице за које је прописом којим се уређује област доприноса прописана обавеза уплаћивања доприноса за обавезно здравствено осигурање и којем се обезбјеђују права из обавезног здравственог осигурања у складу са овим законом (члан 14. став 1), да је осигурано лице осигураник, те члан породице или члан породичног домаћинства осигураника, као и друго лице којем се, у складу са овим законом, обезбјеђује право на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања (члан 14. став 2). Одредбама члана 15. је прописано ко се сматра осигураником у смислу овог закона и основи осигурања, а одредбама члана 19. Закона је прописано у којима случајевима лице може бити осигурано као члан породице или члан породичног домаћинства осигураника. Одредбом члана 20. став 3. овог закона је прописано да се средства за финансирање обавеза насталих по основу права на здравствену заштиту из става 1. овог члана обезбјеђују у буџету Републике преко надлежних министарстава, а планирају се на основу годишње пројекције издатака Фонда за сваку наредну годину и анализе извршења буџета из претходне године.

Такође, Законом о доприносима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/17, 112/19, 49/21, 119/21, 56/22, 132/22 и 112/23) уређен је систем обавезних доприноса за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, осигурања од незапослености и дјечје заштите у Републици Српској (члан 1) и прописано да се средства за финансирање потреба из члана 1. овог закона обезбјеђују из доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, осигурање од незапослености и доприноса за дјечју заштиту, а припадност појединог доприноса из става 1. овог члана одређује се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем у Републици Српској (члан 2). Одредбама члана 3. овог закона је прописано која се физичка лица – резиденти Републике Српске сматрају обавезницима доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, осигурање од незапослености и дјечје заштите, а чланом 5. је дефинисано која су физичка лица – резиденти Републике Српске обвезници доприноса за здравствено осигурање, односно прописано је да су обвезници доприноса за здравствено осигурање, између осталих, запослено лице, лице које самостално обавља привредну или професионалну дјелатност и корисник права на пензију.

На основу наведеног Суд је оцијенио да је законодавац у складу са својим уставним овлашћењима из члана 37. и тач. 8, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава Законом о обавезном здравственом осигурању уредио систем обавезног здравственог осигурања и у оквиру тога статус осигураника, односно осигураног лица, основе осигурања и њихову примјену. У оспореном члану 20. став 1. тач. 1), 2) и 3) законодавац је прописао да се осигураним лицем у складу са овим законом сматрају и дјеца, труднице и стара лица, која немају својство осигураника или осигураног лица у складу са чланом 15. т. 1) до 17) и чланом 19. овог закона, односно прописао је да наведене категорије лица, које нису осигураници у смислу члана 14. став 1. предметног закона и обвезници доприноса за здравствено осигурање у смислу чл. 3. и 5. Закона о доприносима, нити у складу са овим законом, испуњавају услове за утврђивање својства осигураног лица, као чланови породице или чланови породичног домаћинства осигураника, имају право на здравствену заштиту из средстава обавезног здравственог осигурања. По оцјени Суда оспорена законска одредба није у супротности са чланом 37. став 3. Устава Републике Српске, јер се оспореним прописивањем дјеци, трудницама и старим лицима управо обезбјеђује право на здравствену заштиту из јавних прихода уколико немају други законски основ за остваривање права из обавезног здравственог осигурања. Слиједом наведеног Суд је оцијенио да у конкретном случају није повријеђено начело уставности из члана 108. став 1. Устава Републике Српске.

Дакле, Суд је оцијенио да нису основани наводи иницијативе да се оспореним законским формулацијама „уколико лице није осигураник из члана“..., „нити испуњава услове за утврђивање својства осигураног лица“ ограничавају права из обавезног здравственог осигурања дјеци, трудницама и старијим лицима, јер је прописивањем као у оспореној одредби, овим категоријама лица обезбијеђено право на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања уколико то право не остварују по неком другом законском основу.

Остали наводи иницијативе се, по оцјени Суда, односе на примјену прописа у пракси, о чему овај суд у смислу члана 115. Устава није надлежан да одлучује.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Дарко Радић и академик проф. др Снежана Савић.

 

 

 

 

 

                                                                                      ПРЕДСЈЕДНИК

                                                                                     УСТАВНОГ СУДА

 

                                                                                    Мр Џерард Селман

 

Број: У-62/23

26. јун 2024. године

Актуелно
17.7.2024.
Саопштење за јавност са 314. сједнице Уставног суда Републике Српске

16.7.2024.
Дневни ред 314. сједнице Уставног суда Републике Српске

10.7.2024.
Саопштење за јавност са 155. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

9.7.2024.
Дневни ред 155. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

26.6.2024.
Саопштење за јавност са 313. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.6.2024.
Саопштење за јавност са 153. и 154. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

25.6.2024.
Дневни ред 313. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.6.2024.
Дневни ред 154. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.6.2024.
Дневни ред 153. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>