Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. јануара 2023. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива  за оцјењивање уставности и законитости члана 7. став 2, члана 8. став 1. тачка 2, члана 9. став 1. тачка 2, члана 10. став 1. тачка 2. и члана 12. тачка 1. подтачка 3. Правилника о садржају јавних исправа које издају високошколске установе (“Службени гласник Републике Српске” број 88/21).

О б р а з л о ж е њ е

Марија Петровић из Бање Луке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости члана 7. став 2, члана 8. став 1. тачка 2, члана 9. став 1. тачка 2, члана 10. став 1. тачка 2. и члана 12. тачка 1. подтачка 3. Правилника о садржају јавних исправа које издају високошколске установе (“Службени гласник Републике Српске” број 88/21). Законитост оспорених одредаба наведеног правилника давалац иницијативе оспорава са становишта њихове сагласности са Законом о употреби заставе, грба и химне (“Службени гласник Републике Српске” број 4/93) и Законом о амблему Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 49/07), уз указивање да наведени закони не предвиђају могућност да се амблем Републике Српске користи у саставу јавних исправа које издају високошколске установе. Предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Правилника нису у сагласности с наведеним законима.

У одговору који је Суду доставило Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске је указано на одредбе члана 6. Закона о употреби заставе, грба и химне, члана 5. Закона о амблему Републике Српске, члана 34. Закона о високом образовању (“Службени гласник Републике Српске” број 67/20), те чл. 5. и 6. Уредбе о изгледу и начину употребе амблема Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 50/07 и 41/10) из којих, како се наводи, произлази да наводи даваоца иницијативе о несагласности оспорених одредаба Правилника са Законом о употреби заставе, грба и химне и  Законом о амблему Републике Српске нису основани. У одговору је, такође, указано да Република Српска уређује систем у области образовања, те да је високо образовање дјелатност од општег друштвеног интереса, као и да су приватне високошколске установе вршиоци јавних овлашћења повјерених од стране Републике Српске. Предложено је да се иницијатива не прихвати.

Правилник о садржају јавних исправа које издају високошколске установе (“Службени гласник Републике Српске” број 88/21) донио је министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво позивајући се на члан 115. став 4. Закона о високом образовању (“Службени гласник Републике Српске” број 67/20) и члан 76. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 115/18). Овим правилником прописују се изглед и садржај студентске књижице – индекса, дипломе о стеченом високом образовању и додатак дипломи, увјерења о положеним испитима и увјерења о стеченој академској титули, односно звању у одређеној области. Оспореним одредбама овог правилника прописано је: да је у диплому утиснут амблем Републике Српске у прописаним бојама (члан 7. став 2), да диплома о стеченом академском, односно струковном звању првог циклуса студија садржи, поред осталог,  назив и амблем Републике Српске (члан 8. став 1. тачка 2), да диплома о стеченом академском звању мастер, односно струковном звању мастер другог циклуса студија садржи, поред осталог,  назив и амблем Републике Српске (члан 9. став 1. тачка 2), да диплома о стеченом научном звању доктор наука трећег циклуса студија садржи, поред осталог, назив и амблем Републике Српске (члан 10. став 1. тачка 2), да додатак дипломи садржи, поред осталог, амблем Републике Српске (члан 12. тачка 1. подтачка 3).

Приликом разматрања навода из иницијативе Суд је имао у виду да давалац иницијативе није навео одредбе закона у односу на које оспорава одредбе члана 7. став 2, члана 8. став 1. тачка 2, члана 9. став 1. тачка 2, члана 10. став 1. тачка 2. и члана 12. тачка 1. подтачка 3. Правилника о садржају јавних исправа које издају високошколске установе. Међутим, полазећи од разлога оспоравања наведених у иницијативи Суд је оцјењивао законитост наведених одредаба Правилника са становишта чл. 6, 15. и 16. Закона о употреби заставе, грба и химне (“Службени гласник Републике Српске” број 4/93) и члана 1. став 1, члана 3. и члана 5. Закона о амблему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 49/07), као и са становишта члана 108. став 2. Устава, којим је утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

Поред тога, Суд је имао у виду одредбе Закона о високом образовању (“Службени гласник Републике Српске” број 67/20) којим је прописано: члан 2. став 1. да је високо образовање дјелатност од општег интереса за Републику Српску (у даљем тексту: Република); члан 4. тачка 16. да се високо образовање заснива, између осталог, на равноправности високошколских установа без обзира на облик својине, односно на то ко је оснивач; члан 30. став 2. да је високошколска установа непрофитна организација и обавља своју дјелатност као јавну службу у складу са прописом којим се уређује систем јавних служби, а добит коју остварује обављањем дјелатности високог образовања користе искључиво за развој и унапређење властите дјелатности високог образовања; члан 34. да високошколске установе могу бити јавне и приватне (став 1), да је оснивач јавне високошколске установе Народна скупштина Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина) у име Републике (став 2), да оснивач приватног универзитета може бити домаћа приватна високошколска установа или страно правно лице заједно са домаћом приватном високошколском установом, у складу са овим законом и законом којим се уређује област јавних служби (став 3), да оснивач приватне високе школе може бити домаће правно или физичко лице, као и страно правно или физичко лице заједно са домаћом високошколском установом, у складу са овим законом и законом којим се уређује област јавних служби (став 5); члан 112. да високошколска установа и чланица универзитета води: 1) матичну књигу студената, 2) регистар уз матичну књигу студената, 3) студентски досије, 4) евиденцију о испитима, 6) евиденцију о признатим страним високошколским квалификацијама и 7) евиденцију о извршеним еквиваленцијама раније стечених звања са новим звањима (став 1), да се подаци уписани у евиденцију прикупљају, обрађују, чувају и користе за потребе обављања дјелатности високошколске установе, односно чланице универзитета и за потребе Министарства (став 2), да министар доноси Правилник о садржају и начину вођења евиденције коју води високошколска установа (став 4); члан 114. да на основу података из евиденције, високошколска установа издаје јавне исправе у складу са законом, подзаконским актом и статутом високошколске установе (став 1), да су јавне исправе  у смислу овог закона: 1) студентска књижица – индекс, 2) диплома о стеченом звању, 3) додатак дипломи, 4) увјерење о положеним испитима, 5) увјерење о стеченом звању, 6) увјерење о еквиваленцији раније стеченог звања са новим звањем, 7) увјерење о завршеном програму цјеложивотног учења, 8) рјешење о академском признавању квалификација, 9) сертификат о завршеном кратком програму студија и стеченим компетенцијама (став 2), да високошколска установа издаје јавне исправе на једном од службених језика који су у употреби у Републици, на ћириличком или латиничном писму, зависно од захтјева студента (став 3), да министар доноси Правилник о садржају јавних исправа које издају високошколске установе (став 4).

Такође, Суд је имао у виду Закон о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 115/08, 111/21, 15/22 и 56/22) којим је прописано да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте, те да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 63) и да министар представља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1. овог закона и рјешења у управним и другим појединачним стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга министарства (члан 76. став 2).

Законом о употреби заставе, грба и химне је прописано: члан 1. да се овим законом уређује употреба заставе, грба и химне Републике Српске; члан 6. да је употреба заставе, грба и химне Републике Српске у умјетничком стваралаштву (ликовном, музичком и др.) и у васпитнонаставне сврхе слободна, под условом да се не противи јавном поретку и моралним нормама српског народа и да не нарушава углед и достојанство Републике Српске; члан 15. да се грб Републике Српске употребљава: 1) у саставу печата државних органа Републике Српске, према прописима о тим печатима (тачка 1), у саставу штамбиља државних органа према прописима о тим штамбиљима (тачка 2), у службеним натписима државних органа истакнутим на зградама у којима су они смјештени у Републици Српској (тачка 3),  на објектима којима се обиљежава граница Републике Српске и другим објектима у Републици Српској у близини границе према посебним прописима (тачка 4), у другим случајевима, под условима и на начин који су утврђени законом (тачка 5);  члан 16. да се грб Републике Српске може употријебити: на зградама у којима су смјештени државни органи у Републици Српској, као и у свечаним просторијама тих органа (тачка 1), на зградама у којима се налазе просторије дипломатског или конзуларног представништва Републике Српске у иностранству, на разгледници руководиоца тог представништва и на превозним средствима која он лично користи у вршењу службене дјелатности, у складу са одговарајућим међународним уговорима, прописима и обичајима земље у којој се представништво налази, односно правилима и праксом међународне организације при којој је представништво (тачка 2), приликом међународних сусрета, такмичења и других скупова (политичких, научних, културно-умјетничких, спортских и др.) на којима Република Српска учествује или је репрезентована, у складу са правилима и праксом одржавања таквих скупова (тачка 3), на војним и поморским заставама Републике Српске и командним и рангованим заставама, према прописима о установљењу тих застава (тачка 4), на ваздухопловима, бродовима или другим пловилима, као  и на другим јавним превозним средствима под условима и на начин који су утврђени одговарајућим прописима (тачка 5), на званичним позивницама, честиткама и сличним актима, које користе: републике, потпредсједници Републике Српске, предсједник Народне скупштине Републике Српске, предсједник Владе Републике Српске, под условима и на начин који се уређују њиховим актима, као и руководиоци дипломатских и конзуларних представништава Републике Српске у иностранству (тачка 6), у другим случајевима, ако његова употреба није у супротности са одредбама овог закона (тачка 7).

Законом о амблему Републике Српске је прописано: да Република Српска има амблем (члан 1. став 1), да се амблем Републике Српске може користити умјесто грба Републике Српске, у складу с одредбама Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске (члан 3), да ће се уредбом Владе Републике Српске, у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, прецизније уредити изглед и начин употребе амблема Републике Српске (члан 5).

Полазећи од изложеног Суд је утврдио да је Правилник, чије одредбе су оспорене, донио министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво сагласно овлашћењу из члана 115. став 4. Закона о високом образовању. Оспорено прописивање из којег произлази да је у диплому утиснут амблем Републике Српске у прописаним бојама, те да дипломе о завршеном студију (диплома о стеченом академском, односно струковном звању првог циклуса студија, диплома о стеченом академском звању мастер, односно струковном звању мастер другог циклуса и диплома о стеченом научном звању доктор наука трећег циклуса) и додатак дипломи које издају високошколске установе садрже амблем Републике Српске није, по оцјени Суда, несагласно са  Законом о употреби заставе, грба и химне и Законом о амблему Републике Српске. Наиме, наведеним законима уређена је употреба симбола Републике Српске, између осталог грба и амблема, те је таксативно наведено гдје и на који начин се употребљавају, односно могу да се употребљавају. Наведеним законима прописана је и могућност да се грб, односно амблем Републике Српске, употријеби и у другим случајевима, дакле осим оних који су таксативно наведени, ако његова употреба није у супротности са одредбама овог закона. Имајући у виду да је високо образовање дјелатност од општег интереса за Републику Српску, као и да су дипломе о стеченом звању и додатак дипломи, које издају високошколске установе, јавне исправе, Суд је оцијенио да се прописани начин употребе амблема Републике Српске у дипломи о стеченом високом образовању и додатку дипломи може сматрати случајем који није у супротности са одредбама Закона о употреби заставе, грба и химне и Закона о амблему Републике Српске.

Указивање даваоца иницијативе на поједине одредбе члана 34. Закона о високом образовању није, по оцјени Суда, од утицаја на оцјену законитости, с обзиром на то да овај закон као један од принципа на којима се заснива високо образовање утврђује равноправност високошколских установа, без обзира на облик својине, односно без обзира на то ко је оснивач.

Оспорене одредбе Правилника су, по оцјени Суда, сагласне и са одредбом члана 108. став 2. Устава, према којој прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у  изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.