Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тач. а) и г), члана 40. став 5, члана 60. став 1. тач. а) и б) и члана 61. став 1. тач. г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 7. децембра 2022. године, д о н и о ј е
О Д Л У К У
Утврђује се да члан 17. став 3, члан 56. ст. 2. и 3, члан 58. и члан 59. став 1. тач. д) и е) Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18, 40/18 и 12/19) нису у сагласности с Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17).
Утврђује се да члан 29. став 1. и члан 30. став 3. у дијелу који гласи:"..., али није одговоран за било какву посредну или непосредну штету или губитке који настану код корисника услуге." Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18, 40/18 и 12/19) нису у сагласности с Уставом Републике Српске, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) и Законом о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04).
Утврђује се да члан 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18, 40/18 и 12/19) није у сагласности с Уставом Републике Српске, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) и Законом о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21).
Утврђује се да члан 56. став 1. тачка е) Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18, 40/18 и 12/19) није у сагласности с Уставом Републике Српске, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) и Законом о одржавању зграда ("Службени гласник Републике Српске" број 101/11).
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 1, члана 6. тачка е), члана 14. став 1, члана 17. став 2, члана 23, члана 24. став 1, члана 25, члана 27. став 3, члана 43. ст. 5. и 6, члана 56. став 1. тач. а), б), ц), д) и ф), члана 59. став 1. тач. а), б) и ц) и став 2, члана 61. ст. 1. и 3. и члана 64. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 5, члана 17. став 1, члана 22. ст. 1, 2, 3, 4 и 5, члана 28, члана 65. став 1. тачка д), члана 66. и члана 68. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).
О б р а з л о ж е њ е
Драган Поповић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 1, члана 5, члана 16. став 1. тачка е), члана 17. ст. 1, 2. и 3, члана 22, члана 23, члана 24. став 1, члана 25, члана 27. став 3, члана 28, члана 29, члана 30, члана 43. ст. 5. и 6, члана 54, члана 56, члана 58, члана 59, члана 61. ст. 1. и 3, члана 64. став 2, члана 65. став 1. тачка д), члана 66. и члана 68. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18, 40/18 и 12/19) (у даљем тексту: Одлука). Из садржине навода даваоца иницијативе произлази, прије свега, да оспорена одлука није у сагласности с чланом 108. Устава Републике Српске из разлога што је донесена без позива на одговарајуће одредбе Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19) и Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17), као и због тога што је Уговор о стратешком партнерству, број 12-Г-1540/17 од 30. маја 2017. године, с обзиром на то да није јавна исправа и није објављен у службеном гласилу, недопуштен правни основ за њено доношење. Поред тога, из образложења иницијативе произлази да се њоме оспорава уставност одредаба чл. 1, 54. и 68. Одлуке и то у односу на одредбе чл. 68, 101. и 102. Устава, те законитост одредаба члана 1, члана 6. тачка е), члана 14. став 1, члана 17. ст. 1, 2. и 3, члана 22. ст. 1, 2, 3, 4. и 5, члана 23, члана 24. став 1, члана 25, члана 27. став 3, члана 28, члана 29. став 1, члана 30. став 3, члана 43. ст. 5. и 6, члана 54. ст. 3, 4, 5. и 6, члана 58, члана 59. став 1, члана 61. ст. 1. и 3. и члана 65. став 2. Одлуке због, како се наводи, њихове несагласности с одредбама Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), Закона о одржавању зграда („Службени гласник Републике Српске“, број 101/11) и Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске" број 49/09). Образлажући наведено давалац иницијативе износи разлоге несагласности оспорених одредаба Одлуке са појединим одредбама наведених закона који се, у суштини, могу свести на прекорачење овлашћења доносиоца акта, погодовање даваоцу комуналне услуге, те повреду основних принципа облигационих односа. Уз то, у иницијативи се наводи да је члан 5. Одлуке, с обзиром на то да је нејасан и ствара конфузију, те оставља могућност да се погрешно тумачи и примјењује, несагласан с Уставом и Правилима за израду закона и других прописа у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" број 24/14), а износи се мишљење и о одредбама члана 65. став 1. тачка д) и члана 66. Одлуке, али без навођења уставно-правних разлога оспоравања, те одредаба закона са којима су несагласне. Предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Одлуке нису у сагласности с Уставом и наведеним законима.
Скупштина Града Бања Лука није доставила одговор на наводе из иницијативе.
У изјашњењу на наводе из иницијативе које је доставила Градска управа Града Бања Лука, Одјељење за комуналне послове, наводи се, између осталог, да су оспореном одлуком прописани услови и начин обављања комуналне дјелатности за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, као дјелатности од посебног јавног интереса, те да је Одлука донесена на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству ("Службени гласник Града Бања Лука" број 18/17), којим је утврђена обавеза Скупштини Града да, у року од 30 дана од дана оснивања новооснованог друштва "Еко топлане Бања Лука" д.о.о., донесе оспорени правни акт, претходно усаглашен међу стратешким партнерима. С обзиром на наведено, Скупштина Града Бање Луке је, према наводима из изјашњења, поштујући правну природу и оквир законских и подзаконских одредаба, као и Устав Републике Српске, оспореном одлуком детаљно регулисала предметну област, не излазећи из законом постављених оквира. Поред овог, у изјашњењу се указује на Закон о енергетици, као и на одлуке Уставног суда Републике Српске којим је одлучивано о усклађености оспорене одлуке с Уставом и релевантним законима. Имајући у виду да је оспорена одлука, односно њене поједине одредбе, усаглашена са Уставом и важећом законском регулативом и да у свему поштује права корисника и даваоца комуналне услуге, стављајући их у равноправан положај, у изјашњењу се предлаже да се иницијатива не прихвати.
Одлуку о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије донијела је Скупштина Града Бања Лука на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству, број 12-Г-1540/17 од 30. маја 2017. године.
Одредбама ове одлуке, које су оспорене иницијативом, прописано је: чланом 1. да се овом одлуком о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије уређују: производња, испорука и коришћење топлотне енергије за потребе гријања, климатизације и вентилације у објектима (тачка а), услови за прикључење објекта (тачка б), уговорни односи (тачка ц), производња, испорука и продаја топлотне енергије (тачка д), обавезе и одговорности даваоца услуге и корисника услуге (тачка е), услови мјерења, обрачуна и плаћања топлотне енергије (тачка ф), поступци неовлашћеног коришћења топлотне енергије (тачка г), услови за примјену поступка прекида испоруке или обуставе испоруке топлотне енергије (тачка х) и поступци утврђивања накнаде штете (тачка и); чланом 5. да се под коришћењем топлотне енергије подразумијева уређење: услова за прикључење и прикључно мјерно мјесто (тачка а), уговорних односа између даваоца услуге и корисника услуге (тачка б), испоруке и продаје топлотне енергије (тачка ц), обавеза и одговорности (тачка д), услова мјерења, обрачуна и плаћања топлотне енергије (тачка е), прекида испоруке или обустава испоруке топлотне енергије (тачка ф) и поступака утврђивања и обрачуна неовлашћене потрошње топлотне енергије (тачка г); чланом 6. тачка е) да је корисник комуналне услуге обавезан прибавити сагласност даваоца услуге у случају привременог издвајања из топлификационог система; чланом 14. став 1. да је код промјене власништва/коришћења објекта, корисник услуге дужан у року од осам дана од промјене власништва/коришћења поднијети захтјев за раскид уговора о коришћењу топлотне енергије, уз предочење одговарајућег документа о промјени власништва/коришћења и подмирењу трошкова за испоручену топлотну енергију, а нови корисник услуге тог објекта дужан је у року од осам дана поднијети захтјев за склапање новог уговора; чланом 17. да корисник услуге може поднијети захтјев за раскид уговора о коришћењу топлотне енергије и затражити издвајање из централног топлификационог система у складу са овом одлуком (став 1), да се поступак издвајања из топлификационог система корисника услуге из става 1. овог члана спроводи у року од 30 дана од дана пријема захтјева, уз испуњење услова за издвајање из топлификационог система (став 2), да давалац услуге може раскинути уговор о коришћењу топлотне енергије с корисником услуге у сљедећим случајевима: а) ако корисник услуге да лажне или непотпуне податке који онемогућавају уредно испуњење уговорених обавеза, а предметни подаци не буду исправљени у захтијеваном року и б) ако корисник услуге не отклони разлоге због којих му је обустављена или наложена обустава испоруке топлотне енергије у року од 60 дана од дана обуставе, или дана када је покушано извршење обуставе (став 3); чланом 22. да се кориснику услуге може, на његов писмени захтјев, одобрити издвајање из централног топлификационог система/искључити ако техничке карактеристике система то омогућавају (став 1), да је корисник услуге из става 1. овог члана којем је одобрено издвајање из централног топлификационог система, ако то техничке могућности дозвољавају, односно ако се тиме не угрожавају квалитет топлотне енергије, стандард и сигурност других корисника услуге и ако се тиме негативно не утиче на животну средину, дужан да плати трошкове издвајања из топлификационог система (став 2), да је искључење зграде, као цјелине, из централног топлификационог система могуће уколико се обезбиједи сагласност за издвајање свих корисника услуге унутар зграде, те претходна сагласност даваоца услуге, а да се у случају захтјева за поновним прикључењем примјењују одредбе члана 12. ове одлуке (став 3), те да се, уколико техничке карактеристике не омогућавају потпуно искључење корисника из топлификационог система због проласка цијеви кроз простор корисника, а које напајају друге кориснике топлотном енергијом, кориснику услуге, на његов писмени захтјев, може одобрити искључење, уз претходно прибављену сагласност свих станара ЗЕВ-а, односно власника објеката, на начин да прихвати један од три понуђена модалитета: а) да на основу достављеног стручног мишљења о испуњености услова за искључење из топлификационог система, по испостављеном рачуну плати цијену гријања на бази рада од 24 часа дневно за испоручену енергију путем водова који пролазе кроз простор корисника, а снабдијевају друге кориснике, те да стручно мишљење, о трошку корисника, сачињава лице овлашћено за такву врсту посла, а исто садржи јасне параметре из којих је видљиво колико топлотне енергије простору корисника дају постојећи водови који пролазе кроз исти и снабдијева друге кориснике; б) да о свом трошку, путем овлашћеног стручног лица, изврши изолацију водова који пролазе кроз простор корисника неким од изолационих материјала који се користе у области термотехнике, о чему се сачињава записник који потписују овлашћени представник корисника, даваоца услуге и стручно лице које је извршило изолацију водова, а кориснику се даље не испоставља рачун за топлотну енергију, в) да са испоручиоцем закључи уговор којим ће се обавезати да за испоручену топлотну енергију плаћа 30% од пуне цијене за гријање, у ком случају се неће вршити радње из тачке а) и б) овог става, те да непотпуно искључење из тач. а), б) и в) подразумијева и искључење гријних тијела (радијатори) са постојећих водова, о чему ће бити сачињен записник који потписују овлашћени представник корисника и даваоца услуге, а ови радови ће се изводити под надзором даваоца услуге (став 4); чланом 23. да корисник који жели да се издвоји из централног топлификационог система даваоца услуге може то да учини уз испуњавање свих позитивних законских прописа и у складу са пратећим дозволама и сагласностима (став 1), да је подношење захтјева за издвајање из централног топлификационог система даваоцу услуге могуће у период од 15. маја до 15. септембра за наредну гријну сезону (став 2), да се искључење врши блокирањем вентила на мјесту прикључка, односно блокирањем првих вентила у подстаници купца, или физичким одвајањем инсталације купца уколико се ради о индивидуалном стамбеном или пословном објекту, а уколико се ради о искључењу стана, оно се врши физичким одвајањем унутрашње топлотне инсталације купца, уколико за то постоје техничке могућности (став 3), да је искључени корисник услуге одговоран за сву евентуалну штету која настане због издвајања из централног топлификационог система, на унутрашњој инсталацији, односно у унутрашњости објекта или стана, као што је смрзавање и пуцање цјевовода, изливање топле воде, или било које друге штете која настане због искључења (став 4); чланом 24. став 1. да је давалац услуге обавезан успоставити: а) праћење квалитета топлотне енергије, б) систем за прикупљање, обраду и спремање података о поремећајима и прекидима испоруке топлотне енергије и ц) процедуре приговора корисника; чланом 25. да је давалац услуге обавезан кориснику услуге, овлашћеном представнику корисника и/или ЗЕВ-у на писани захтјев поднијети писани извјештај о нивоу квалитета топлотне енергије на обрачунском мјерном мјесту; чланом 27. став 3. да трошкове пражњења и пуњења унутрашњих инсталација из става 1. овог члана сноси подносилац захтјева, као и евентуалне штете трећим лицима које су настале због прекида испоруке топлотне енергије проузроковане овим поступцима; чланом 28. да је давалац услуге, ако корисник услуге поднесе приговор на квалитет топлотне енергије, односно на висину температуре у просторијама, дужан по пријави корисника услуге о поремећају испоруке топлотне енергије приступити утврђивању узрока поремећаја најкасније у року од 48 сати по пријему пријаве, односно од тренутка од којег је могуће утврђивање поремећаја (став 1), да је давалац услуге, након што утврди узрок поремећаја из става 1. овог члана, уколико је поремећај узрокован кривицом даваоца услуге топлотне енергије, дужан у најкраћем могућем року приступити отклањању узрока поремећаја на својим термоенергетским објектима (став 2), да, уколико је поремећај из става 1. овог члана узрокован кривицом корисника услуге и/или ЗЕВ-а, корисник услуге и/или ЗЕВ дужан, у најкраћем могућем року, приступити отклањању узрока поремећаја на термоенергетским објектима и инсталацијама које је обавезан да одржава (став 3), да ће, ако је за утврђивање поремећаја потребно извршити мјерење температуре просторија, давалац услуге извршити мјерење, а информацију о резултатима мјерења квалитета топлотне енергије доставити кориснику услуге у најдужем року од 10 дана (став 4), да се мјерење температуре из става 4. овог члана врши атестираним термометром тачности мин. 0,1 C на средини просторије на висини од 1,5 м од пода и уз обезбјеђење свих услова за мјерење који су узети у обзир код прорачуна топлотних губитака (температуре сусједних просторија, температура полазног и повратног цјевовода носиоца топлотне енергије у зависности од спољне температуре ваздуха, положај и стање елемената унутрашње опреме просторије као што су: маске гријаћих тијела, врата, прозори, разни отвори за вентилацију, завјесе, унутрашњи извори топлоте и сл.) (став 5), да ако се утврди да је приговор био неоснован, трошкове мјерења сноси корисник услуге, а ако је приговор основан, а давалац услуге одговоран за поремећај у квалитету испоруке топлотне енергије, трошкове прегледа и мјерења сноси давалац услуге (став 6), да у случају да се утврди да је корисник услуге и/или ЗЕВ одговоран за поремећај испоруке топлотне енергије, трошкове прегледа и мјерења сноси корисник услуге и/или ЗЕВ (став 7), да у вријеме трајања поремећаја корисник услуге има право на умањење рачуна у износу од 6% за сваки степен испод 20 C +/- 1C, у складу са Тарифним системом (став 8), да уколико корисник услуге и/или ЗЕВ није отклонио узроке поремећаја, у року од једне године на термоенергетским постројењима и инсталацијама које је обавезан да одржава, а због којих су претходно извршена умањења рачуна, поновљени приговор корисника услуге на квалитет топлотне енергије неће бити разматран (став 9), да ако је немогуће утврдити када је настао поремећај, умањење рачуна се врши од дана улагања оправданог приговора корисника услуге (став 10), те да ће се приговори на квалитет топлотне енергије за потребе гријања поднесени ван сезоне гријања сматрати неоправданим (став 11); чланом 29. став 1. да се одредбе о обавезама и одговорностима даваоца услуге у вези с испоруком топлотне енергије не примјењују за вријеме више силе и других ванредних околности; чланом 30. став 3. да је у случају из става 2. овог члана давалац услуге дужан да предузме одговарајуће акције ради поновног успостављања испоруке топлотне енергије у најкраћем могућем року, али није одговоран за било какву посредну или непосредну штету или губитке који настану код корисника услуге; чланом 43. да је корисник услуге дужан да омогући овлашћеном лицу даваоца услуге приступ прикључку и обрачунском мјерном мјесту, а у противном давалац услуге има право, након достављеног писаног упозорења, да изврши паушални обрачун у складу са Тарифним системом, односно примијени мјеру обуставе испоруке топлотне енергије (став 5), те да је корисник услуге дужан да омогући даваоцу услуге и/или овлашћеном лицу ЗЕВ-а приступ дјелитељима, у противном давалац услуге топлотне енергије има право да изврши паушални обрачун у складу са Тарифним системом, односно примијени мјеру обуставе испоруке топлотне енергије (став 6); чланом 54. да је корисник услуге, уколико не плати трошкове топлотне енергије из става 2. овог члана, дужан да омогући даваоцу услуге приступ унутрашњим инсталацијама у објекту ради привременог искључења из топлификационог система даваоца услуге (став 3), да давалац услуге, уколико корисник услуге онемогући приступ унутрашњим инсталацијама у објекту, ради привременог искључења из топлификационог система, подноси надлежном органу за ову област захтјев за привремено искључење са система гријања (став 4), да надлежни орган за ову област доноси рјешење за улазак у објекат по хитном поступку, ради привременог искључења из топлификационог система даваоца услуге (став 5), да се у случају немогућности уласка у објекат са рјешењем надлежног органа из става 5. овог члана рјешење извршава по правилима принудног извршења рјешења, по службеној дужности, примјењујући начело хитности поступка, у складу са Законом о општем управном поступку (став 6), те да се против рјешења из става 5. овог члана може изјавити жалба надлежном органу у року од осам дана (став 7); чланом 56. да се под неовлашћеним коришћењем топлотне енергије, односно неовлашћеним радњама подразумијевају случајеви ако: а) се физичко или правно лице самовољно прикључи на термоенергетска постројења, односно унутрашње инсталације, б) се физичко или правно лице самовољно искључи са термоенергетских постројења, односно унутрашњих инсталација, ц) корисник услуге и/или ЗЕВ омогући другом лицу прикључење на термоенергетска постројења, односно унутрашње инсталације и коришћење топлотне енергије, д) корисник услуге и/или ЗЕВ неовлашћено искључи стан/простор са термоенергетског постројења, односно унутрашње инсталације, скида, измјешта или на други начин оштећује мјерну опрему и пломбу, е) корисник услуге и/или ЗЕВ неовлаштено врши измјену на унутрашњим инсталацијама и ф) корисник услуге даје нетачне податке за одређивање категорије потрошача у складу са Тарифним системом (став 1), да у случају онемогућавања поступка контроле и/или утврђивања неовлашћеног коришћења топлотне енергије давалац услуге може да обустави испоруку топлотне енергије без претходног обавјештења (став 2), да за неовлашћено коришћење топлотне енергије из ст. 1. и 2. овог члана давалац услуге има право да обустави испоруку топлотне енергије и дужан је да обрачуна накнаду за неовлашћену потрошњу топлотне енергије, као и остале трошкове које је проузроковало неовлашћено коришћење топлотне енергије, у складу са Тарифним системом (став 3); чланом 58. да давалац услуге има право да обустави испоруку топлотне енергије кориснику услуге након претходног упозорења у сљедећим случајевима: а) ако није закључен уговор о коришћењу топлотне енергије кривицом корисника, б) ако корисник услуге, односно ЗЕВ, намјерно оштећује и у остављеном року не доведе своје термоенергетске објекте и инсталације у исправно стање, ц) ако корисник услуге, односно ЗЕВ, омогућује коришћење топлотне енергије другим особама без одобрења даваоца услуге, д) ако корисник услуге, односно ЗЕВ, не омогући приступ обрачунском мјерном мјесту и прикључку ради прегледа и очитовања, е) ако ЗЕВ или власници термоенергетских објеката и инсталација за испоруку топлотне енергије нису писаним путем обавијестили даваоца услуге о извршеном пробном раду његових термоенергетских објеката и заједничких инсталација прије почетка сезоне гријања, ф) ако корисник услуге, односно ЗЕВ, неосновано омета друге кориснике услуга и ако својим радом проузрокује сметње другим термоенергетским објектима и заједничким инсталацијама са којима је повезан и г) ако корисник услуге у остављеном року не измири трошкове топлотне енергије, под условом да је дуг неспоран (став 1), те да је о обуставама испоруке топлотне енергије из става 1) овог члана давалац услуге дужан да обавијести корисника услуге најкасније 24 сата прије обуставе испоруке топлотне енергије (став 2); чланом 59. да давалац услуге има право да обустави испоруку топлотне енергије без претходног упозорења у сљедећим случајевима: а) ако су директно угрожени животи или здравље људи у близини термоенергетских постројења, односно унутрашњих инсталација, који захтијевају њихово искључење, б) у случају појаве пожара, поплаве, потреса и других догађаја у околини дистрибутивне мреже који захтијевају искључење термоенергетских постројења, односно унутрашњих инсталација, ц) ванредног погона термоенергетских постројења, односно унутрашњих инсталација, у којем пријети опасност од распада дијелова, д) у свим случајевима неовлашћеног коришћења топлотне енергије из члана 56. став 1. ове одлуке и е) у случају онемогућавања поступка контроле и/или утврђивања неовлашћеног коришћења топлотне енергије (став 1), те да је о обустави испоруке топлотне енергије из става 1. овог члана давалац услуге дужан да обавијести корисника услуге најкасније 24 сата од обуставе испоруке топлотне енергије (став 2); чланом 61. да ако у току сезоне гријања у објекту без мјерила топлотне енергије прекид, односно обустава испоруке топлотне енергије траје три дана или дуже, давалац услуге неће обрачунати топлотну енергију за број дана прекида, односно обуставе испоруке, увећан за један дан у обрачунском периоду у којем је извршена услуга (став 1), те да је корисник услуге дужан да плати трошкове привремене обуставе испоруке топлотне енергије (привременог искључења) и да редовно плаћа трошкове дистрибуције по инсталисаној снази у складу са Тарифним системом за вријеме привременог искључења из топлификационог система, као и да приликом поновног укључења корисник који је привремено искључен не плаћа трошкове укључења на топлификациони систем (став 3); чланом 64. став 2. да инспекцијски надзор над спровођењем ове одлуке врши комунална полиција јединице локалне самоуправе, односно надлежна инспекција; чланом 65. став 1. да ће се новчаном казном у износу од 1.500 КМ до 10.000 КМ казнити за прекршај давалац услуге топлотне енергије ако не обезбиједи квалитет и поузданост испоруке топлотне енергије из чл. 23. и 30. ове уредбе (тачка д); чланом 66. да ће се новчаном казном у износу од 100 КМ до 10.000 КМ казнити за прекршај физичко и правно лице као корисник услуге, ако се не придржава обавеза из чл. 6, 7, 9. ст. 3, 13, 14. став 1, 15, 16. став 2, 18. став 6, 21, 22, 31. став 1, 34, 43. ст. 5. и 6, 45, 54, 55. и 67. ове одлуке (став 1), те да ће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице корисника услуге казнити новчаном казном у износу од 500 КМ до 1.500 КМ (став 2); чланом 68. да ће се казном затвора од шест мјесеци до три године и новчаном казном казнити ко супротно важећим прописима неовлашћено користи топлотну енергију или онемогући овлашћено лице даваоца услуге да учита утрошену топлотну енергију (став 1), те да је покушај дјела из става 1. овог члана кажњив (став 2).
Уставни суд је, прије свега, утврдио да је о уставности и законитости појединих одредаба Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) одлучивао у раније вођеним поступцима.
Наиме, Одлуком број: У-23/18 од 30. октобра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 95/19) Уставни суд је утврдио да члан 22. ст. 3. и 5. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) и Законом о одржавању зграда ("Службени гласник Републике Српске" број 101/11).
Поред тога, Одлуком број: У-72/18 од 27. новембра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 103/19) Уставни суд је, у тачки 2. изреке, утврдио да члан 68. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) није у сагласности са Уставом Републике Српске, а у тачки 3. изреке није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 17. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).
Уз то, рјешењима бр. У-20/18 од 25. септембра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 82/19), У-85/18 од 27. новембра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 103/19) и У-82/19 од 28. октобра 2020. године ("Службени гласник Републике Српске" број 110/20), Уставни суд није прихватио иницијативе за оцјењивање уставности и законитости члана 22. ст. 1, 2. и 4. и члана 28. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).
Имајући у виду да је Уставни суд већ одлучивао о уставности и законитости одредаба и члана 17. став 1, члана 22. ст. 1, 2, 3, 4. и 5, члана 28. и члана 68. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19), Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) одлучио да не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости ових одредаба.
У поступку оцјењивања уставности и законитости осталих одредаба Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности (члан 102. став 1. тачка 2), као и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108. став 2).
Поред наведених одредаба Устава Суд је имао у виду релевантне одредбе Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16, 36/19 и 61/21), Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 124/11 и 100/17), Закона о енергетици ("Службени гласник Републике Српске" број 49/09), Закона о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), Закона о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21) и Закона о одржавању зграда („Службени гласник Републике Српске“, број 101/11).
Законом о локалној самоуправи прописано је да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука топлотне енергије, у складу са законом (члан 18. тачка 2) подтачка 2), да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друга општа акта и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. став 2. тачка 2), као и да органи јединице локалне самоуправе у вршењу послова из своје надлежности доносе: статут, пословник, одлуке, правилнике, наредбе, рјешења, упутства, закључке, препоруке, резолуције, стратегије, планове и програме, те да Скупштина доноси статут, пословник, одлуке, рјешења, закључке, препоруке, резолуције, стратегије, планове и програме (члан 82. ст. 1. и 2).
Законом о комуналним дјелатностима утврђене су комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1), те је, између осталог, и то чланом 2. став 1. тачка в) и чланом 3. тач. г), ф), х) и ц) прописано да је комунална дјелатност производње и испоруке топлотне енергије дјелатност од посебног јавног интереса која обухвата производњу и испоруку паре и топле воде из даљинског централизованог извора или појединих извора за гријање и друге сврхе дистрибутивном мрежом до подстанице потрошача, укључујући и подстаницу, да су унутрашње гријне инсталације топловодне инсталације и уређаји који почињу од подстанице, а чине их уређаји, разводна мрежа и гријна тијела у објекту, да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности и да је корисник комуналне услуге физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге; чланом 6. да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, те да својом одлуком детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционирања, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (став 1), те да одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина јединице локалне самоуправе (став 2); чланом 9а. да корисник комуналне услуге користи комуналне услуге које је јединица локалне самоуправе организовала на свом подручју у складу са одредбама овог закона (став 1), да се изузетно од става 1. овог члана кориснику комуналне услуге може на његов захтјев одобрити да не користи неку комуналну услугу или престанак њеног коришћења, односно да корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописани квалитет, ако техничке карактеристике система не омогућавају њено коришћење или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди другим корисницима, водећи рачуна о мјерама из члана 5. овог закона (став 2), да се услови под којима се кориснику комуналне услуге може одобрити да не користи неку комуналну услугу детаљније прописују у одлуци из члана 6. став 2. овог закона (став 3), те да провјеру испуњености услова из става 2. овог члана и израду одговарајућег стручног мишљења врши лице овлашћено за такву врсту послова које је независно од даваоца и корисника комуналне услуге (став 4); чланом 13. да је давалац комуналне услуге дужан да обезбиједи: а) трајно и несметано пружање комуналних услуга корисницима комуналних услуга под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима, б) исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја и в) одређени квалитет комуналних услуга који подразумијева нарочито: здравствену и хигијенску исправност према прописаним стандардима и нормативима, заштиту околине и тачност у погледу рокова испоруке (став 1), те да је давалац комуналне услуге одговоран за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се комунална услуга врши под условима из става 1. овог члана (став 2); чланом 14. да је давалац комуналне услуге дужан да у средствима јавног информисања или на други погодан начин обавијести кориснике о планираним или очекиваним сметњама и прекидима који ће настати или могу настати у пружању комуналних услуга најкасније три дана прије очекиваног прекида у пружању тих услуга; чланом 15. да је давалац услуге обавезан да, ако дође до прекида у пружању комуналних услуга усљед више силе или других разлога које давалац комуналних услуга није могао да предвиди или спријечи, одмах предузме мјере за отклањање узрока поремећаја, односно прекида или да на други начин обезбиједи пружање комуналних услуга и да о томе обавијести орган јединице локалне самоуправе надлежан за комуналне послове (став 1), да ако прекид или поремећај у пружању услуга из става 1. овог члана може угрозити живот и здравље људи или довести у опасност рад јавног предузећа, привредног субјекта и других институција или изазвати штету великих размјера, надлежни орган из става 1. овог члана дужан је да одмах обавијести орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове цивилне заштите који ће без одгађања: а) одредити ред првенства и начин пружања услуга оним корисницима код којих би усљед прекида настала опасност по живот и рад грађана или рад јавног предузећа, привредног друштва и других организација или би настала велика, односно ненадокнадива штета, б) наредити мјере за заштиту комуналних објеката и друге имовине која је угрожена, в) предузети мјере за отклањање насталих посљедица и друге потребне мјере за обављање комуналних дјелатности и г) утврдити разлоге и евентуалну одговорност за поремећај, односно прекид вршења дјелатности и учињену штету; чланом 16. да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника (став 1), да се уговори закључени са корисницима комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства закључују у складу са одредбама закона којим се уређују заштита права потрошача у Републици Српској (став 2), да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе (став 3) и да је у случају спора између корисника и даваоца комуналне услуге надлежан суд (став 4); чланом 19. да се комунална услуга не може ускратити кориснику (став 1), да се изузетно комунална услуга може ускратити кориснику ако: а) изврши прикључење на комунални објекат без одобрења надлежног органа, односно даваоца комуналне услуге, б) ненамјенски користи комуналну услугу, в) не плати искоришћену комуналну услугу два мјесеца узастопно под условом да то техничке могућности дозвољавају и да се искључењем тог корисника не угрожавају други корисници, г) одбије да закључи уговор о коришћењу комуналне услуге и д) не придржава се мјера штедње у вријеме ограничене потрошње због посебних околности из члана 15. овог закона (став 2), те да је по престанку разлога за ускраћивање комуналне услуге давалац комуналне услуге дужан да на захтјев корисника, најкасније у року од три дана од дана подношења захтјева, настави пружање комуналне услуге уз накнаду трошкова даваоцу комуналне услуге за поновно укључење корисника (став 3); чланом 33. да инспекцијски надзор (контролу) над спровођењем овог закона и прописа донесених на основу овог закона врши комунална полиција јединице локалне самоуправе (став 1), те да по указаној потреби или на захтјев органа из става 1. овог члана инспекцијски надзор може извршити и друга инспекција (став 2); чланом 34. да у вршењу инспекцијског надзора, поред овлашћења утврђених прописима о комуналној полицији, комунални полицајац овлашћен је и да: а) контролише да ли се комуналне услуге пружају у складу са прописаним условима, б) контролише одржавање и коришћење комуналних објеката и уређаја као што су: јавне саобраћајне површине у насељу, јавне зелене површине, објекти за снабдијевање насеља и становништва водом за пиће, објекти за пречишћавање и одвођење отпадних вода и одвођење атмосферских вода из насеља, објекти за депоновање отпадака, објекти за производњу и дистрибуцију топлоте, објекти за дистрибуцију гаса, в) контролише вршење погребне и димњачарске дјелатности, г) контролише одржавање и коришћење других комуналних објеката и уређаја, као што су: жељезничке и аутобуске станице и стајалишта, јавна купатила и купалишта, чесме и бунари, јавна склоништа, јавни тоалети, септичке јаме, дјечија игралишта, тржнице, сточне и друге пијаце, јавни простори за паркирање возила, објекти за смјештај кућних љубимаца, д) нареди уклањање старих и других предмета са јавних површина ако су остављени противно прописима јединице локалне самоуправе, као што су слупани аутомобили, старе ствари и други предмети и ђ) издаје прекршајни налог за прекршај утврђен одредбама овог закона (став 1) и да комунални полицајац врши и друге послове надзора из области комуналних дјелатности за које је овлашћен законом и прописима скупштине јединице локалне самоуправе; чланом 35. да комунални полицајац рјешењем наређује извршење одређених мјера и одређује рок за њихово извршење у складу са законом и одлуком скупштине јединице локалне самоуправе (став 1); чланом 37. став 1. да ће се новчаном казном од 1.500 КМ до 10.000 КМ казнити за прекршај давалац комуналне услуге ако се не придржава обавеза утврђених у члану 13. тач. а) и б) овог закона (тачка а), ускрати комуналну услугу кориснику супротно одредби члана 19. став 2. овог закона (тачка г); чланом 39. да ће се новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казнити за прекршај правно лице као корисник комуналне услуге ако: а) се без сагласности даваоца комуналних услуга прикључи на комуналне објекте којима управља давалац комуналне услуге или без његове сагласности користи комуналну услугу (члан 17. став 2. и члан 18. став 1), б) уништава или на неадекватан начин користи комуналне објекте и уређаје индивидуалне и заједничке комуналне потрошње којима давалац комуналне услуге управља и располаже (члан 17. тачка а), г) онемогући даваоцу комуналне услуге несметан приступ његовој мрежи и мјерним уређајима који се налазе унутар посебног дијела зграде или посједа корисника комуналне услуге (члан 17. тачка в) и д) самовољно настави са коришћењем комуналне услуге након што му је право коришћења ускраћено (члан 19. став 2) (став 1), да ће се за прекршај из става 1. овог члана казнити новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ и одговорно лице у правном лицу (став 2), те да ће се за прекршај из става 1. овог члана казнити физичко лице као корисник комуналне услуге новчаном казном од 100 КМ до 1.000 КМ (став 4); чланом 40. да ће се новчаном казном од 500 КМ до 3.000 КМ казнити за прекршај заједница етажних власника ако на захтјев даваоца комуналне услуге не достави евиденције о етажним власницима и податке о њиховој етажној својини у згради којом заједница управља (члан 4).
Законом о енергетици прописано је да је производња енергије физички или хемијски процес прераде, између осталог, у топлотну енергију, која се дистрибуира, односно преноси/транспортује дистрибутивној мрежи или купцима (члан 3. тач. ј), м) и р)) и да је, у смислу овог закона, производња топлотне енергије, дистрибуција и управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију, снабдијевање и трговина топлотном енергијом, енергетска дјелатност од општег интереса, која се обавља у систему обавезе јавне услуге у складу са законом (члан 10. став 1. тачка д) и члан 11).
Законом о облигационим односима прописано је: да су стране у облигационим односима слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи (члан 10), да су стране у облигационом односу равноправне (члан 11), да је уговор закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора (члан 26), да ако је неко по закону обавезан да закључи уговор, заинтересовано лице може захтијевати да се такав уговор без одлагања закључи (члан 27. став 1), да предузећа и друга правна лица која врше комуналну или другу сличну дјелатност од општег интереса одговарају за штету ако без оправданог разлога обуставе или нередовно врше своју услугу (члан 184).
Законом о заштити потрошача у Републици Српској прописано је, и то чланом 46, да је услуга од општег економског интереса, поред осталог, услуга снабдијевања топлотном енергијом (став 1), те да се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца (став 2); чланом 47. да је трговац који пружа економску услугу дужан да омогући потрошачима прикључак на дистрибутивну мрежу и употребу прикључка, мреже и услуге под унапријед познатим и уговореним условима прописаним од трговца или другог овлашћеног органа, уколико за то постоји техничка могућност (став 1), да је за пружање услуге из става 1. овог члана трговац дужан да са потрошачем закључи уговор у писаној форми на основу општих услова, као и да потрошача обавијести, у писаној форми, о свакој промјени услова пружања економских услуга из уговора, најкасније мјесец дана прије почетка примјене тих услова (став 3); чланом 53. да ако се рачун за пружену економску услугу оспорава у судском или вансудском поступку, а потрошач уредно плаћа све сљедеће неспорне рачуне, трговац не смије потрошачу обуставити пружање услуге до окончања судског или вансудског поступка (став 1), да је трговац дужан, ако је обуставио пружање услуге прије него што је од надлежног органа обавијештен о покретању поступка из става 1. овог члана, да настави пружање услуге потрошачу до окончања судског или вансудског поступка (став 2), да се обавеза из ст. 1. и 2. овог члана односи и на случајева када трговац покрене поступак присилне наплате против потрошача (став 3), те да се судским или вансудским поступком у смислу ст. 1. овог члана сматра сваки поступак предвиђен важећим прописима, као и сваки поступак предвиђен општим условима или другим правилима пружаоца економске услуге (став 4).
Законом о одржавању зграда прописано је: чланом 7. да посебан дио зграде одржава и финансира етажни власник; чланом 8. став 1. да о извођењу радова редовног одржавања посебног дијела зграде одлучује етажни власник самостално; чланом 10. да је етажни власник дужан да врши инвестиционо одржавање свог посебног дијела зграде, на начин и под условима прописаним овим законом, што, поред осталог, обухвата инсталације и уређаје за централно гријање воде у стану (став 1. и 2. тачка а); чланом 11. да је етажни власник дужан да кварове из члана 10. став 2. овог закона којим се наноси штета другим посебним или заједничким дијеловима зграде или доводи у питање њихово функционисање отклони без одлагања (став 1), те да је штету која је настала као посљедица тог квара дужан да поправи или надокнади (став 2); чланом 12. да заједничке дијелове зграде одржавају и финансирају етажни власници; чланом 13. да редовно одржавање заједничких дијелова зграде обухвата поправке и замјене и сличне послове, а то су редовни прегледи и сервисирање, поред осталог, инсталација централног гријања (котларница, подстаница, мреже са гријним тијелима, вентила, димњака централног гријања и других инсталација) (тачка г); чланом 14. да инвестиционо одржавање заједничких дијелова зграде обухвата одржавање инсталација централног гријања, гријних тијела у згради, дијелова топлотних постројења и уређаја зграде са пуњењем, пражњењем и озрачивањем топлотне мреже, као и поправка или замјена инсталација за гас (став 1. тачка г), те да је прије извођења радова из става 1. овог члана потребно прибавити одговарајуће одобрење прописано Законом о уређењу простора и грађењу, у случају када је оно потребно (став 2).
Имајући у виду напријед наведене уставне и законске одредбе Суд је, прије свега, утврдио да је према члану 18. тачка 2. подтачка 2. Закона о локалној самоуправи, као и члану 6. став 2. Закона о комуналним дјелатностима, Скупштина Града Бања Лука била овлашћена да донесе оспорену одлуку с циљем спровођења у пракси релевантних одредаба Закона о комуналним дјелатностима.
Наводи даваоца иницијативе да је оспорена одлука несагласна с чланом 108. Устава јер се Скупштина Града Бања Лука није позвала на одговарајуће одредбе Закона о локалној самоуправи и Статута Града Бања Лука, те да је позивање на Уговор о стратешком партнерству недопуштено, нису од утицаја на оцјену њене уставности и законитости, с обзиром на то да непозивање доносиоца оспореног акта на одговарајуће одредбе релевантних законских и подзаконских прописа не чини овај акт самим тим неуставним, односно незаконитим.
Међутим, овлашћење јединице локалне самоуправе да уређује и обезбјеђује обављање комуналне дјелатности која се односи на производњу и испоруку топлотне енергије, као и овлашћење да својом одлуком детаљније прописује, између осталог, услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналних услуга, те јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга, није неограничено већ мора бити у складу са законом. Наиме, из наведених одредаба Закона о комуналним дјелатностима произлази да је основ за пружање комуналне услуге снабдијевања топлотном енергијом и коришћење ове услуге уговорни однос између даваоца и корисника услуге, као и да је испорука комуналне услуге, у конкретном случају топлотне енергије, законска обавеза даваоца комуналне услуге, која се може ускратити кориснику ако изврши прикључење на комунални објекат без одобрења надлежног органа, односно даваоца комуналне услуге, када ненамјенски користи комуналну услугу, не плати искоришћену комуналну услугу два мјесеца узастопно под условом да то техничке могућности дозвољавају и да се искључењем тог корисника не угрожавају други корисници, одбије да закључи уговор о коришћењу комуналне услуге и кад се не придржава мјера штедње у вријеме ограничене потрошње због посебних околности из члана 15. овог закона. Поред тога, из наведених одредаба овог закона произлази и да је у случају спора између корисника и даваоца комуналне услуге надлежан суд, те да је давалац услуге обавезан да обезбиједи исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја и да одговара за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи трајно и несметано пружање комуналних услуга под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима. Имајући у виду наведено, као и да гријање, сагласно одредбама Закона о заштити потрошача Републике Српске спада у групу економских услуга од општег интереса, које су у режиму уговорног односа, дакле да се на уговарање таквих услуга примјењују релевантне одредбе Закона о облигационим односима, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бања Лука прекорачила своја овлашћења из члана 6. Закона о комуналним дјелатностима када је оспореним одредбама члана 17. ст. 3, члана 56. ст. 2. и 3, члана 58. и члана 59. став 1. тач. д) и е) Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије омогућила даваоцу услуге да обустави испоруку топлотне енергије кориснику и у другим случајевима, осим оних који су таксативно наведени у члану 19. став 2. Закона о комуналним дјелатностима, односно да оспорено прописивање нема упоришта у релевантним законским одредбама.
Поред тога, Суд је оцијенио да одредба члана 29. став 1. и члана 30. став 3. у дијелу који гласи: „..., али није одговоран за било какву посредну или непосредну штету или губитке који настану код корисника услуге." Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима, с обзиром на то да су овим законом прописане обавезе даваоца комуналне услуге и то у редовним условима (члан 13), у случају планираних прекида или очекиваних сметњи (члан 14) и у случају поремећаја или прекида у пружању комуналних услуга усљед више силе или других разлога које давалац комуналних услуга није могао да предвиди или спријечи (члан 15), као и одговорност даваоца услуге за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се комунална услуга врши под условима и нормативима који су прописани законом и другим прописима. Имајући у виду да је наведеним законским одредбама прописана одговорност даваоца комуналне услуге за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи трајно и несметано пружање комуналних услуга корисницима под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима, као и обавезе и одговорност не само даваоца услуге, већ и надлежних органа јединице локалне самоуправе у случају поремећаја или прекида у пружању комуналних услуга усљед више силе или других разлога које давалац комуналних услуга није могао да предвиди или спријечи, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бања Лука прописујући на начин као у оспореном члану 29. став 1, те члану 30. став 3. у наведеном дијелу, супротно наведеним одредбама Закона о комуналним дјелатностима, искључила обавезе и одговорности даваоца услуге у вези с испоруком топлотне енергије за вријеме више силе и других ванредних околности, односно искључила одговорност даваоца услуге за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се испорука топлотне енергије врши на начин прописан законом. Уз то, по оцјени Суда, наведене одредбе ове одлуке (члан 29. став 1. и члан 30. став 3. у наведеном дијелу) нису сагласне ни са чланом 184. Закона о облигационим односима којим је прописано да предузећа и друга правна лица која врше комуналну или другу сличну дјелатност од општег интереса одговарају за штету ако без оправданог разлога обуставе или нередовно врше своју услугу.
Суд је, такође, оцијенио да одредбе члана 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлуке нису у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима и Законом о заштити потрошача Републике Српске. Приликом овакве оцјене Суд је имао у виду да је Законом о комуналним дјелатностима прописана обавеза корисника комуналне услуге да плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге, који има снагу вјеродостојне исправе, као и надлежност суда у случају спора између уговорних страна. Такође, Суд је имао у виду члан 19. став 2. овог закона којим је прописано у којим случајевима се комунална услуга може ускратити кориснику, а као један од тих случајева предвиђено је неплаћање искоришћене услуге два мјесеца узастопно под условом да то техничке могућности дозвољавају и да се искључењем тог корисника не угрожавају други корисници. Уз то, Суд је имао у виду и да је Законом о заштити потрошача прописано да трговац који је покренуо поступак присилне наплате против потрошача не може, све до окончања судског или вансудског поступка, обуставити пружање услуге. Имајући у виду да су оспореним чланом 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлуке на другачији начин него што је наведеним законима прописано уређена питања која се тичу наплате дуга за испоручену топлотну енергију и искључење због неплаћања, као и надлежност другог органа, а не суда, за поступак принудне наплате Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бања Лука на тај начин изашла из оквира својих законских овлашћења, односно да оспорено прописивање нема упоришта у релевантним одредбама наведених закона.
Оцјењујући оспорени члан 56. став 1. тачка е) Одлуке Суд је имао у виду цитиране одредбе Закона о одржавању зграда, којим је уређено редовно и инвестиционо одржавање посебног дијела зграде, те редовно и инвестиционо одржавање заједничких дијелова зграде. Имајући у виду да наведеним одредбама Закона о одржавању зграда није утврђена дужност етажног власника, односно заједнице етажних власника да за редовно или инвестиционо одржавање посебног дијела зграде прибави сагласност било кога, односно да за редовно или инвестиционо одржавање заједничких дијелова зграде прибаве друге сагласности осим оних које су прописане Законом о уређењу простора и грађењу, Суд је утврдио да је Скупштина Града Бања Лука прекорачила законом утврђена овлашћења када је оспореном одредбом члана 56. став 1. тачка е) Одлуке прописала да се под неовлашћеним коришћењем топлотне енергије, односно неовлашћеним радњама подразумијева ако корисник услуге и/или ЗЕВ неовлашћено врши измјену на унутрашњим инсталацијама. С тим у вези Суд је имао у виду и да је, у раније вођеном поступку оцјењивао уставност и законитост члана 21. став 5. Одлуке, којим је било прописано да корисник услуге не може без писмене сагласности даваоца услуге обављати замјене, преправке или доградњу на унутрашњим инсталацијама, те донио Одлуку У-23/18 од 30. октобра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 95/19) којом је утврдио да наведена одредба Одлуке није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о комуналним дјелатностима и Законом о одржавању зграда, истичући у образложењу да одредбама члана 7, члана 8. став 1, члана 10. ст. 1. и 2. тачка а) и члана 11. Закона о одржавању зграда није утврђена дужност етажног власника да за редовно или инвестиционо одржавање посебног дијела зграде прибави сагласност од било кога, те да таква сагласност као услов одржавања унутрашњих инсталација корисника услуге није предвиђена ни Законом о комуналним дјелатностима, који је пропис којим се уређују питања која су од значаја за обављање комуналне дјелатности.
Несагласност оспорених одредаба Одлуке са законом има за посљедицу и њихову несагласност са Уставом који одредбама члана 108. став 2. налаже да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
На основу увида у садржину оспорених одредаба члана 1, члана 6. тачка е), члана 14. став 1, члана 17. став 2, члана 23, члана 24. став 1, члана 25, члана 27. став 3, члана 43. ст. 5. и 6, члана 56. став 1. тач. а), б), ц), д) и ф), члана 59. став 1. тач. а), б) и ц) и став 2, члана 61. ст. 1. и 3. и члана 64. Одлуке, а полазећи од цитираних одредаба чл. 6, 9а, 13, 14, 15, 17. и 33. Закона о комуналним дјелатностима и члана 11. Закона о одржавању зграда, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бање Луке била овлашћена да својом одлуком уреди питања утврђена оспореним одредбама Одлуке, те је оцијенио да нема основа за прихватање иницијативе за оцјењивање њихове незаконитости, односно неуставности.
О разлозима оспоравања појединих одредаба Одлуке, који се тичу њихове цјелисходности, недовољне прецизности, непотпуности и примјене, Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да одлучује.
Цијенећи наводе и разлоге оспоравања члана 5, члана 65. став 1. тачка д) и члана 66. Одлуке, Суд је утврдио да се ради о питањима изван надлежности Уставног суда утврђене чланом 115. Устава, с обзиром на то да Уставни суд није надлежан да оцјењује уставност и законитост појединих одредаба Одлуке са становишта њихове прецизности, јасноће и недоречености. Такође, ни остали наводи и разлози који садрже критику и мишљење даваоца иницијативе да је спорна питања требало другачије уредити нису основ за утврђивање неуставности и незаконитости ових одредби Одлуке. Уз то, Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује сагласност члана 5. Одлуке с Правилима за израду закона и других прописа у Републици Српској, а нити међусобну усаглашеност појединих одредаба оспорене одлуке.
Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
Број: У-63/21
7. децембра 2022. године
|
|
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДA
Мр Џерард Селман, с.р.
|