Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач. а) и б) закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  29. јуна 2022. године,  д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да Одлука о кредитном задужењу Општине Гацко ("Службени гласник Општине Гацко" број 5/21) није у сагласности с Уставом Републике Српске и Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 71/12, 52/14, 114/17, 131/20, 28/21 и 90/21).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Вукота Говедарица из Гацка дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о кредитном задужењу Општине Гацко ("Службени гласник Општине Гацко" број 5/21). Давалац иницијативе не наводи одредбе Устава Републике Српске у односу на које оспорава наведену одлуку, а из садржине иницијативе произлази да оспорава само законитост Одлуке и то са становишта одредаба Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 71/12, 52/14, 114/17, 131/20 и 28/21), Закона о буџетском систему Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16) и Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19). Образлажући наведено давалац иницијативе цитира члан 62. став 2. тач. а) до е) и став 4. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, те износи мишљење на који начин су оспореном одлуком повријеђене  наведене законске одредбе којим је прописана обавезна садржина одлуке којом скупштина јединице локалне самоуправе одобрава задужење, те обавеза јединице локалне самоуправе да обавијести јавност о сједници скупштине јединице локалне самоуправе на којој ће се разматрати одобравање задужења, у најмање једном дневном листу доступном на територији јединице локалне самоуправе и њеној званичној интернет презентацији, најмање седам дана прије дана одржавања сједнице скупштине. Поред наведеног, давалац иницијативе цитира одредбу члана 53. Закона о буџетском систему Републике Српске и образлаже на који начин је оспореним прописивањем повријеђена ова законска одредба, те предлаже да Суд утврди да оспорена одлука није у сагласности с Уставом и наведеним законима.

            Скупштина Општине Гацко није доставила одговор на наводе из иницијативе.

            У одговору који је, као законски заступник Општине Гацко, доставило Правобранилаштво Републике Српске, Сједиште замјеника у Требињу, оспорени су наводи даваоца иницијативе као неосновани те је, између осталог, наведено да је оспорена одлука оквир за припремање Одлуке о прихватању кредитног задужења Општине Гацко, односно да се њом стварају предуслови за улазак у процедуру кредитног задужења. С тим у вези, у изјашњењу се наглашава да је предмет оспорене одлуке оквир дјеловања начелника Општине Гацко и Одјељења за привреду, финансије и друштвене дјелатности Општинске управе Општине Гацко, у сврху доношења коначне Одлуке о прихватању кредитног задужења Општине Гацко, која би у коначности садржавала све елементе у складу са Законом о локалној самоуправи, Законом о буџетском систему Републике Српске и Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске. 

            Одлуку о кредитном задужењу Општине Гацко ("Службени гласник Општине Гацко" број 5/21) донијела је Скупштина Општине Гацко, на основу чл. 59, 62. и 66. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 71/12, 52/14 и 114/17), члана 50. Закона о буџетском систему Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16), члана 39. тачка 25) Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19) и члана 36. став 2. тачка 26. Статута Општине Гацко ("Службени гласник Општине Гацко" бр. 5/17 и 1/19). Оспореном одлуком  прописано је: да се одобрава кредитно задужење Општине Гацко, у износу од 7.000.000 КМ (тачка I), да ће средства бити коришћена за отплату старих дугова и инвестиција у складу с Планом капиталних улагања општине Гацко за период од 2021-2023. године и Стратегијом развоја општине Гацко за период 2022-2027. године (тачка II),  да се задужује начелник општине да формира тим који ће до 5. јула 2021. године израдити План капиталних улагања општине Гацко за период од 2021-2023. године (тачка III), да се задужује Одјељење за привреду, финансије и друштвене дјелатности Општинске управе општине Гацко да изради План отплате старих дугова до наредног скупштинског засједања (тачка IV), да ће Одјељење за привреду, финансије и друштвене дјелатности Општинске управе општине Гацко, на основу урађених планова наведених у тач. II и IV ове одлуке, дати приједлог Скупштини Општине Гацко  утрошка кредитних средстава (тачка V) и да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Општине Гацко (тачка VI).

            Приликом разматрања навода из иницијативе Суд је имао у виду да давалац иницијативе није навео одредбе Устава у односу на које оспорава уставност Одлуке о кредитном задужењу Општине Гацко  ("Службени гласник Општине Гацко" број 5/21). Међутим, полазећи од разлога оспоравања наведених у иницијативи Суд је оцијенио да се уставност наведене одлуке оспорава са становишта члана 108. став 2. Устава, којим је утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

            Разматрајући оспорену одлуку са становишта навода и разлога изнијетих у иницијативи, Суд је, прије свега, имао у виду Закон о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 71/12, 52/14, 114/17, 131/20, 28/21 и 90/21), којим се уређују начин и поступак задуживања, издавање гаранција и емисија хартија од вриједности Републике Српске, јединица локалне самоуправе и фондова социјалне сигурности, обезбјеђење средстава за отплату дуга, вођење евиденције о дугу, гаранцијама и хартијама од вриједности, као и друга питања која се односе на дуг, гаранције и хартије од вриједности Републике Српске, јединица локалне самоуправе и фондова социјалне сигурности (члан 1). С тим у вези, Суд је имао у виду да је овим законом прописано да се јединица локалне самоуправе може дугорочно задужити само ако у периоду стварања дуга укупан износ који доспијева за отплату, по предложеном дугу и цјелокупном доспјелом  неизмиреном постојећем дугу, у било којој наредној години није већи од 18% износа њених редовних прихода остварених у претходној фискалној години (члан 59. став 1), те да се краткорочни дуг отплаћује у року од 12 мјесеци од дана настанка задужења и ни у једном тренутку не може бити већи од 5% редовних прихода остварених у претходној фискалној години (члан 60). Такође, да је овим законом, и то чланом 62. прописано да јединица локалне самоуправе може да се задужи или изда гаранцију искључиво на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе (став 1), да одлука јединице локалне самоуправе садржи: а) намјену и врсту задужења, б) износ главнице задужења, в) камату и остале трошкове задужења, г) рок доспијећа и услове отплате, д) начин осигурања отплате дуга са описом колатерала, ђ) коефицијент сервиса дуга у складу са ограничењима из чл. 59. и 60. овог закона и е) изјаву којом се потврђује да нема доспјелих а неизмирених обавеза по основу пореза и доприноса (став 2), да се на садржај одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о издавању гаранције сходно примјењују одредбе из става 2. овог члана, са исказаним коефицијентом изложености по издатим гаранцијама у вези са ограничењем из члана 61. овог закона (став 3), да обавјештење о сједници скупштине јединице локалне самоуправе на којој ће се разматрати одобравање задужења или гаранција мора бити објављено у најмање једном дневном листу доступном на територији јединице локалне самоуправе и њеној званичној интернет-презентацији, најмање седам дана прије дана одржавања сједнице скупштине (став 4), да је јединица локалне самоуправе обавезна да прибави сагласност Министарства финансија за задужење, односно за издавање гаранције (став 5), да јединица локалне самоуправе доставља Министарству финансија одлуку о задуживању или издавању гаранције у року од десет дана од дана њеног доношења (став 7), а чланом 66. да се јединица локалне самоуправе може краткорочно задужити у току фискалне године за: а) привремено финансирање дефицита произашлог из готовинског тока и б) финансирања пренесених обавеза (став 1), да се јединица локалне самоуправе може дугорочно задужити за: а) финансирање капиталних инвестиција, б) рефинансирање постојећег дуга в) финансирање пренесених обавеза и г) финансирање обавеза насталих ради реструктурирања и консолидовања правног лица чији је она већински власник, под условом да се изради план реструктурирања и консолидовања тог правног лица (став 2).

            Поред тога, Суд је имао у виду одредбе Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16, 36/19 и 62/21), и то члан 39. тачка 25. којим је прописано да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуку о задужењу јединице локалне самоуправе, те члан 78. којим је прописано да јединице локалне самоуправе имају право да се кредитно задужују у складу са процедурама и у границама утврђеним законом.

            Такође, Суд је имао у виду Закон о буџетском систему Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 121/12, 52/14, 103/15 и 15/16) и то члан 50. ст. 1. и 2. којим је прописано да задуживање представља реализацију уговорених кредита и зајмова, емитовање хартија од вриједности и издавање гаранција у току фискалне године, а сервисирање дуга обухвата отплату главнице, камате и сервисних трошкова по основу кредита и зајмова, обавеза по основу емитованих хартија од вриједности, активираних гаранција, финансијског лизинга, других финансијских обавеза непокривеног дефицита утврђеног у претходним фискалним годинама,  те члан 53. којим је прописано да се начин и поступак задуживања, издавања гаранција и емисије хартија од вриједности Републике, општина, градова и фондова, обезбјеђење средстава за отплату главнице дуга, камате и сервисних трошкова, вођење евиденције о дугу, гаранцијама и хартијама од вриједности, као и друга питања која се односе на дуг, гаранције и хартије од вриједности уређују посебним законом.

            Полазећи од изложеног Суд је утврдио да јединица локалне самоуправе може да се краткорочно задужи за привремено финансирање дефицита произашлог из готовинског тока и финансирања пренесених обавеза, те дугорочно за финансирање капиталних инвестиција, рефинансирање постојећег дуга, финансирање пренесених обавеза и финансирање обавеза насталих ради реструктурирања и консолидовања правног лица чији је она већински власник, под условом да се изради план реструктурирања и консолидовања тог правног лица, и то искључиво на основу одлуке Скупштине јединице локалне самоуправе, с тим да обавезно обавијести јавност о одржавању сједнице на којој ће се разматрати одобравање задужења у најмање једном дневном листу доступном на територији  јединице локалне самоуправе и њеној званичној интернет-презентацији, и то најмање седам дана прије дана одржавања сједнице скупштине, те прибави сагласност Министарства финансија. Поред тога, Суд је утврдио да одлука Скупштине јединице локалне самоуправе о задужењу (краткорочном и дугорочном) треба да садржи намјену и врсту задужења, износ главнице задужења, камату и остале трошкове задужења, рок доспијећа и услове отплате, начин осигурања отплате дуга са описом колатерала,  коефицијент сервиса дуга у складу са ограничењима из чл. 59. и 60. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, као и изјаву којом се потврђује да нема доспјелих а неизмирених обавеза по основу пореза и доприноса.

            Имајући у виду да оспореном одлуком није прописана врста кредитног задужења, камата и остали трошкови задужења, рок доспијећа и услови отплате, као ни  други елементи прописани чланом 62. став 2. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, те да Скупштина Општине Гацко није доставила доказе да је прибавила сагласност Министарства финансија и обавијестила јавност одржавању сједнице на којој ће се разматрати одобравање задужења у најмање једном дневном листу доступном на територији  јединице локалне самоуправе и њеној званичној интернет-презентацији, и то  најмање седам дана прије дана одржавања сједнице скупштине, Суд је оцијенио да Одлука о кредитном задужењу Општине Гацко ("Службени гласник Општине Гацко" број 5/21) није у сагласности са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 71/12, 52/14, 114/17, 131/20, 28/21 и 90/21).

            Полазећи од тога да оспорена одлука није у сагласности са законом, а да према одредби члана 108. став 2. Устава Републике Српске прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, по оцјени Суда Одлука  није у сагласности ни с Уставом.

            Наводи из одговора које је доставило Правобранилаштво Републике Српске, Сједиште замјеника у Требињу, о томе да је Скупштина Општине Гацко донијела оспорену одлуку са циљем утврђивања и стварања предуслова за улазак у процедуру кредитног задужења нису, по оцјени Суда, од утицаја на другачије рјешавање ове правне ствари будући да су сва питања која се односе на  начин и поступак задуживања јединица локалне самоуправе уређена Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, као посебним законом, а скупштина јединице локалне самоуправе, сагласно одредбама овог, као и Закона о локалној самоуправи и Закона о буџетском систему Републике Српске, има обавезу да поступа у границама овлашћења и у складу са прописаним процедурама.

            Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд  је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-54/21

29. јуна 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
20.7.2022.
Саопштење за јавност са 140. и 141. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

19.7.2022.
Дневни ред 140. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

19.7.2022.
Дневни ред 141. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

18.7.2022.
Одлука о прихватању понуде за набавку и постављање тракастих завјеса

13.7.2022.
Саопштење за јавност са 285. сједнице Уставног суда Републике Српске

12.7.2022.
Дневни ред 285. сједнице Уставног суда Републике Српске

1.7.2022.
Реализација уговора/оквирног споразума за 2022. годину, I и II квартал

30.6.2022.
Саопштење за јавност

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>