Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и  члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. јуна 2022. године, д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да члан 4. Одлуке о комуналним таксама („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 12/19 и 21/19) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске” бр. 4/12, 123/20 и 119/21).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Драгослав Топић из Бање Луке, кога заступа Стојан Вукајловић, адвокат из Бање Луке, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 4. Одлуке о комуналним таксама („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 12/19 и 21/19), коју је донијела Скупштина Града Бања Лука. У иницијативи се наводи да оспорено прописивање није у сагласности са чланом 8. став 1. Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 4/12 и 123/20) којим је, између осталог, одређено да су од плаћања комуналне таксе ослобођени предузетници који, у смислу закона којим се уређује порез на доходак, имају статус малог предузетника. Давалац иницијативе указује на то да су овим законом јединице локалне самоуправе обавезане да у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу ускладе своје одлуке о комуналним таксама, по чему Скупштина Града Бања Лука није поступила, тако да се малим предузетницима противправно наплаћује комунална такса. Сходно наведеном, предлаже да Суд утврди да оспорени члан 4. предметне одлуке није у сагласности са Уставом и Законом о комуналним таксама.

            У изјашњењу које је на иницијативу доставило Одјељење за привреду Градске управе Града Бања Лука наводи се да је ово одјељење припремило Приједлог одлуке о комуналним таксама, који је усклађен са измјенама и допунама Закона о комуналним таксама, али овај приједлог још није стигао у скупштинску процедуру, тако да још није усвојен. Због тога се ово одјељење приликом израде рјешења о ослобађању од плаћања комуналне таксе позива на Закон о комуналним таксама, а не на оспорену одлуку, односно ослобађање од обавезе плаћања предметне таксе се врши у складу са чланом 8. овог закона. У одговору се, надаље, износи став да се у конкретном случају не ради о неуставној и незаконитој одлуци, већ о акту који није благовремено усклађен са Законом о комуналним таксама. Поред наведеног, истиче се да самосталним предузетницима, који имају статус малог предузетника, Одјељење за привреду не доноси појединачна рјешења о ослобађању од обавезе плаћања комуналне таксе, већ се ови субјекти по аутоматизму ослобађају предметне таксе у поступку пред Пореском управом Републике Српске, када докажу статус малог предузетника. Такође се указује на праксу овог одјељења да се сваком малом предузетнику, који поднесе захтјев за ослобађање од плаћања комуналне таксе, доставља обавјештење о начину остваривања права, без издавања рјешења, због чега су, како се истиче, нејасне и неутемељене тврдње даваоца иницијативе да се противправно наплаћује комунална такса од ових лица.

            Одлуку о комуналним таксама („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 4/12 и 123/20) донијела је Скупштина Града Бања Лука на основу чл. 2, 7. и 9. Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 4/12), члана 39. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) и члана 38. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 14/18 и 9/19). Оспореним нормама члана 4. ове одлуке прописано је да су од плаћања комуналних такса ослобођени: институције Босне и Херцеговине, органи организације и јавне установе Републике Српске и јединица локалне самоуправе, акредитоване међународне организације, дипломатска и конзуларна представништва, организације - удружења од јавног интереса у Републици Српској, лица којима је рјешењем надлежног органа признато својство члана породице погинулих, умрлих, несталих и заробљених бораца, РВИ и цивилне жртве рата (став 1), да су од плаћања комуналне таксе из члана 2. тачка г) ослобађају обвезници који обављају нискоакумулативне и дефицитарне производно-занатске и услужбе дјелатности на подручју града Бањалука (став 2), да се од плаћања комуналне таксе из члана 2. тачка г) у првој години од своје регистрације ослобађају предузетници који први пут покрећу привредну или услужну дјелатност (осим ноћних клубова, ноћних барова, диско-барова, диско-клубова и дискотека), као и сви предузетници који у својству самосталног занимања први пут покрећу остале дјелатности (став 3), да се од плаћања комуналне таксе из члана 2. тачка г) ослобађају непрофитна удружења и фондације, као и слични облици организовања који су регистровани у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске, са сједиштем на подручју града Бања Лука (став 4). Ставовима 5, 6, 7. и 8. ове одлуке прописано је којим одјељењима у Градској управи Града Бања Лука се подносе захтјеви за ослобађање од плаћања комуналне таксе.

            У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених норми Одлуке о комуналним таксама Суд је имао у виду да је чланом 102. став 1. тач. 2. и 6. Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, извршава законе и друге прописе и опште акте Републике чије је извршење повјерено општини и да, према члану 108. став 2. Устава, прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. 

            Поред наведених уставних одредаба, Суд је узео у обзир и релевантне норме Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” број 97/16, 36/19 и 61/21) и то: члан 18. тачка 2) подтачка 2. којим је прописано да самосталне надлежности општине обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности; члан 39. став 2. тач. 2) и 10) према којем скупштина јединице локалне самоуправе, као орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, доноси одлуке и друга општа акта и даје њихово аутентично тумачење, те доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом; те члан 74. тачка 2. подтачка 2. којим је прописано да су комуналне таксе један од извора прихода јединице локалне самоуправе.

            Суд је, такође, имао у виду и Закон о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске” бр. 4/12, 123/20 и 119/21) којим се утврђују и уређују основни елементи система комуналних такса, предмет таксене обавезе, обвезник плаћања комуналне таксе, као и ослобађања од плаћања комуналне таксе. Овим законом је, између осталог, прописано: да комуналне таксе у складу са овим законом посебним актом утврђује град, односно општина, те да су комуналне таксе приход буџета јединица локалне самоуправе (члан 2), да је обвезник комуналне таксе корисник права, предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање таксе (члан 4. став 1), да акт о утврђивању комуналне таксе доноси скупштина јединице локалне самоуправе, а њиме се утврђују врста, висина, рокови, начин плаћања и ослобађања од плаћања комуналне таксе (члан 7. став 1), да су од плаћања комуналних такса ослобођени: институције Босне и Херцеговине, органи, организације и јавне установе Републике Српске и јединица локалне самоуправе, акредитоване међународне организације, дипломатска и конзуларна представништва, удружења од јавног интереса за Републику Српску којима је то својство признато у складу актом којим се уређује додјела и престанак статуса удружења од јавног интереса, лица којима је рјешењем надлежног органа признато својство члана породице погинулих, умрлих, несталих и заробљених бораца, РВИ и цивилне жртве рата, особе са инвалидитетом које имају 80% инвалидитета и особе са тјелесним оштећењем од 70 до 10% родитељ или старатељ који има статус лица које се стара о лицу са инвалидитетом, односно лице којем је рјешењем тај статус утврђен, предузетници који у смислу закона којим се уређује порез на доходак имају статус малог предузетника и обвезници комуналних такса за 12 мјесеци од регистрације (члан 8. став 1).

            Полазећи од цитираних уставних и законских норми, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бања Лука била овлашћена да донесе оспорену одлуку, којом су утврђени обвезници плаћања комуналне таксе, врста, висина, рокови, начин плаћања и ослобађања од плаћања комуналне таксе на подручју града Бања Лука.

            Међутим, по оцјени Суда, у конкретном случају дошло је до повреде начела законитости из члана 108. став 2. Устава. Приликом ове оцјене Суд је, превасходно, имао у виду одредбе члана 3. и члана 14а. Закона о измјенама и допунама Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 123/20), којима је измијењен члан 8. став 1. основног текста овог закона који прописује који субјекти су ослобођени од плаћања комуналне таксе, те је утврђена обавеза јединица локалне самоуправе да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје одлуке о комуналним таксама са одредбама овог закона.

            С обзиром на то да Скупштина Града Бања Лука није поступила по овој законској одредби, односно није усагласила оспорени члан 4. Одлуке о комуналним таксама са чланом 3. Закона о измјенама и допунама Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 123/20), тиме је, по оцјени овог суда, нарушено начело законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.

             Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку  Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман  и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-56/21

29. јуна 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>