Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. октобра 2021. године, д о н и о  је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6231/19 од 27. децембра 2019. године, Колективног уговора ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6179/19 од 24. децембра 2019. године и члана 8. тачке 3. и 5. Одлуке о критеријумима, начину и поступку проглашавања технолошког вишка радника у ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6230/19 од 27. децембра 2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

            Данијелa Кушљић, Стојанка Жарић и Стојанка Опачић из Брода, које заступа Новак Боројевић, адвокат из Брода, дале су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Јавном комуналном предузећу „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6231/19 од 27. децембра 2019. године, Колективног уговора Јавног комуналног предузећа „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6179/19 од 24. децембра 2019. године и Одлуке о критеријумима, начину и поступку проглашавања технолошког вишка радника у Јавном комуналном предузећу „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6230/19 од 27. децембра 2019. године. У иницијативи се наводи да оспорени правилник и колективни уговор нису у сагласности са чл. 154. и 157. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18). Наиме, како се истиче, ЈКП „Комвод“ а.д. Брод формирано је као ново правно лице статусном промјеном путем спајања два правна субјекта, односно КП „Водовод и канализација“ а.д. Брод и КП „Комуналац“ а.д. Брод, те је Јавно комунално предузеће „Комвод“ а.д. након уписа у судски регистар почело да послује 19. априла 2019. године. Због тога је, по мишљењу давалаца иницијативе, новоформирано правно лице ЈКП „Комвод“ а.д. Брод било дужно да најмање годину дана од дана његове регистрације код надлежног суда, сходно члану 157. Закона о раду, примјењује опште правне акте правних лица претходника, те није имало правно упориште да донесе оспорени правилник и закључи Колективни уговор и примјењује их на права и обавезе радника. У погледу оспорене одлуке у иницијативи се наводи да је иста донесена на основу оспореног правилника и Колективног уговора, премда то у њеној преамбули није наведено, због чега је, по мишљењу давалаца иницијативе, и ова одлука незаконита. Поред тога, у иницијативи се посебно оспорава члан 8. тачке 3. и 5. предметне одлуке, јер ове норме, по мишљењу давалаца иницијативе, доводе до дискриминације радника, због чега су у супротности са члановима 19. и 22. Закона о раду, те са чланом 10. Устава Републике Српске. Такође се истиче да одредба оспорене тачке 5. члана 8. ове одлуке није у сагласности са чланом 6. Закона о стамбеним односима, којим је прописан круг субјеката који се сматрају чланом породичног домаћинства.  

У одговору на иницијативу који је доставило ЈКП „Комвод“ а.д. Брод наводи се да су у цијелости неосновани наводи иницијативе, те да су доношење и примјена оспорених аката, као и њихова садржина, у сагласности са Уставом, Законом о раду и другим релевантним прописима и подзаконским актима. У погледу оспореног колективног уговора, у одговору се истиче да су овим актом задржана или призната повољнија права радника у односу на колективне уговоре предузећа претходника, односно да су примјењивана иста или повољнија права запослених у односу на Колективни уговор КП „Водовод и канализација“ а.д. Брод број 03/1-775/18 од 29. марта 2018. године и КП „Комуналац“ а.д. Брод број 01-938/18 од 4. јула 2018. године. Надаље, у погледу оспореног правилника ово предузеће истиче да овај акт није примјењиван прије истека рока од године дана од промјене послодавца, односно да је ЈКП „Комвод“ а.д. Брод почело правно да егзистира 19. априла 2019. године, што произлази из рјешења о регистрацији Окружног привредног суда у Добоју број 60-0-Рег-19-000200 од 18. априла 2019. године, а рјешења о отказу уговора о раду на која се позивају иницијатори су донесена 29. маја 2020. године. И оспорена одлука је, по мишљењу њеног доносиоца, сагласна Уставу и Закону о раду и у њеној преамбули је јасно наведен правни основ за њено доношење. Оспорени критеријуми за проглашење радника технолошким вишком из члана 8. тач. 3. и 5. ове одлуке, по његовом мишљењу, нису супротни начелу уставности и законитости. Поред тога, приликом предметног прописивања се водило рачуна о најугроженијим радницима, што се манифестује кроз критеријум „социјално стање радника“, који представља одраз хуманости према овој категорији запослених. Слиједом наведеног, предлаже се да Суд не прихвати дату иницијативу.  

У одговору на иницијативу који је доставила Синдикална организација ЈКП „Комвод“ а.д. Брод, као учесник у закључивању оспореног Колективног уговора ЈКП „Комвод“ а.д. Брод, број 03/1-6179/19 од 24. децембра 2019. године, износи се став да нису основани наводи иницијативе о несагласности овог уговора са чланом 157. Закона о раду и Уставом Републике Српске, те се истиче да су овим актом задржана ранија или призната повољнија права радника у односу на колективне уговоре предузећа правних претходника.

Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6231/19 од 27. децембра 2019. године донијела је управа Друштва на основу члана 10. Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/04 и 78/11), члана 7. став 2. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18), Посебног колективног уговора комуналних и услужних дјелатности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 21/18), Колективног уговора ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6179/19 од 24. децембра 2019. године и члана 4. и 25.  Статута ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 01-218/19 од 22. маја 2019. године. Овим правилником су уређени унутрашња организација и систематизација радних мјеста у овом предузећу, организационе јединице, њихов дјелокруг и међусобни односи. Поред тога, дефинисан је укупан број радних мјеста, називи радних мјеста, опис послова и радних задатака, услови за обављање послова и радних задатака и то: стручна спрема, радно искуство, остали посебни услови и број извршилаца по радним мјестима, радна мјеста са посебним условима рада, као и друга питања од значаја за унутрашњу организацију овог предузећа.

Колективни уговор ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6179/19 од 24. децембра 2019. године закључили су Синдикална организација ЈКП „Комвод“ а.д. Брод, коју заступа предсједник Душан Бардак, и ЈКП „Комвод“ а.д. Брод, које заступа директор Жељко Миличић на основу члана 240. став 4. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18) и члана 3. Посебног колективног уговора комуналних и услужних дјелатности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 21/18). Овим уговором уређена је најнижа цијена рада, платне групе, накнада плате, одмори и одсуства, остала примања радника, помоћ запосленима, јубиларна награда, престанак радног односа, отпремнина, услови за рад синдиката, информисање радника и остваривање права на штрајк.

Одлуку о критеријумима, начину и поступку проглашавања технолошког вишка радника у ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6230/19 од 27. децембра 2019. године донијела је Управа овог друштва уз учешће Синдикалне организације ЈКП „Комвод“ а.д. Брод, на основу члана 179. став 1. тачка 3., а у вези са чланом 160. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18), Посебног колективног уговора комуналних и услужних дјелатности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 21/18) и члана 25. Статута ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 01-218/19 од 22. маја 2019. године. Овом одлуком утврђени су критеријуми, начин и поступак проглашења радника технолошким вишком у овом предузећу у случају престанка потребе за радом радника усљед економских, технолошких и организационих разлога. Оспореном одредбом члана 8. тачка 3) ове одлуке прописано је да се бодовање по основу старости радника врши на сљедећи начин: до непуних 30 година – 5 бодова, од 30 до непуних 35 година  - 10 бодова, од 35 до непуних 40 година – 8 бодова, од 40 до непуних 45 година – 5 бодова, од 45 до непуних 60 година – 3 бода, те за 60 и више – 1 бод. Према оспореној тачки 5) истог члана социјално стање радника се утврђује на основу примања чланова породичног домаћинства тако што запослени чији чланови породичног домаћинства немају примања, а ради се о најмање четворочланом домаћинству, имају право на 10 бодова. Под породичним домаћинством се сматрају брачни друг, дјеца, родитељи, те брат и сестра које запослени издржава. Запослени који његују тешко обољело дијете имају право на 10 бодова.

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног правилника и колективног уговора, Суд је имао у виду да се разлози оспоравања ових аката састоје превасходно у томе што даваоци иницијативе сматрају да исти нису у сагласности са чл. 154. и 157. Закона о раду, јер су донесени прије истека рока од године дана од регистрације њиховог доносиоца, односно настанка ЈКП „Комвод“ а.д. Брод. У вези с тим, Суд је констатовао да је ЈКП „Комвод“ а.д. Брод настало  спајањем КП „Водовод и канализација“ а.д. Брод и КП „Комуналац“ а.д. Брод на основу Уговора о спајању уз оснивање број 01-497/19, 01-311/19 и 02-018-4/19 од 29. марта 2019. године, те да је уписан у Регистар пословних субјеката Окружног привредног суда Добој Рјешењем број 60-0-Рег-19-000200 од 18. априла 2019. године.

Чланом 154. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18) прописано је да у случају статусне промјене код послодавца, односно промјене послодавца или власништва над послодавцем, у складу са законом, послодавац сљедбеник преузима од послодавца претходника опште акте и све уговоре о раду који важе на дан промјене послодаваца. Према члану 157. овог закона, послодавац сљедбеник је дужан да примјењује општи акт послодавца претходника најмање годину дана од дана промјене послодавца, осим ако прије истека тог рока истекне вријеме на које је донесен општи акт.

Када се има у виду наведено, евидентно је да се у конкретном случају ради о правној ситуацији у којој је доносилац оспорених аката настао спајањем два пословна субјекта који су његови правни претходници, тако да је неизвјесно чије опште акте је требао примјењивати до доношења својих аката, а у року од годину дана прописаном чланом 157. Закона о раду, јер законодавац овом одредбом није нормирао постојећу правну ситуацију. Такође, Суд је имао у виду и то да је у вријеме подношења иницијативе (14. септембар 2020. године), протекао рок од годину дана од дана престанка постојања правних аката претходника Јавног комуналног предузећа „Комвод“ а.д. Брод. Протеком овог рока, исцрпљена је могућност примјене претходно важећих нормативних аката у појединачним случајевима, те је стога Суд оцијенио да разлози оспоравања предметног правилника и колективног уговора изнесени у иницијативи нису релевантни приликом оцјене њихове уставности и законитости.

Наводе иницијативе о неуставности и незаконитости Одлуке о критеријумима, начину и поступку проглашавања технолошког вишка радника у ЈКП „Комвод“ а.д. Брод број 03/1-6230/19 од 27. децембра 2019. године усљед чињенице да је ова одлука донесена на основу оспореног правилника и колективног уговора (иако то у њеној преамбули није наведено), Суд није разматрао, јер, према члану 115. Устава, овај суд може оцјењивати опште акте само у односу на Устав и закон, а не и у односу на подзаконске акте.

Одредбама Устава и Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18) у односу на које су даваоци иницијативе тражили оцјену уставности и законитости члана 8. тач. 3. и 5. ове одлуке прописано је: да су грађани Републике Српске равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом  и уживају исту правну заштиту без обзир на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10. Устава), да радник, као и лице које тражи запослење, не може бити стављен у неравноправан положај приликом остваривања права по основу рада и права на запослење због расе, етничке или националне припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења или убјеђења, социјалног поријекла, имовног стања, чланства или нечланства у синдикату или политичкој организацији, физичког и душевног здравља и других обиљежја која нису у непосредној вези са природом радног односа (члан 19. Закона о раду), да дискриминација из члана 19. овог закона није дозвољена нарочито у односу на: услове запошљавања и избор кандидата за обављање одређеног посла, услове рада и сва права из радног односа, образовање, оспособљавање и усавршавање, напредовање у послу и отказ уговора о раду (члан 22. став 1. Закона о раду), те да су одредбе општег акта и уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од основа из члана 19. овог закона незаконите и ништаве (члан 22. став 2. Закона о раду).

Оцјењујући уставност и законитост оспореног члана 8. тачке 3. и 5. ове одлуке, Суд је утврдио да оваквим прописивањем нису нарушене одредбе о забрани дискриминације из члана 10. Устава и члана 19. и 22. Закона о раду, на које се указује у иницијативи. Оспореним нормама је, наиме, уређено питање бодовања по основу старости и социјалног стања радника приликом одређивања технолошког вишка усљед престанка потребе за радом радника у предузећу. Суд сматра да прописани критеријуми и утврђени број бодова представљају превасходно одраз цјелисходне процјене доносиоца оспорене одлуке приликом уређивања ових правних питања, који је, при томе, морао имати у виду и организациону структуру новооснованог предузећа и природу послова које обавља. Предметни критеријуми и утврђени бодови за поједине категорије радника, по оцјени Суда, односе се подједнако на све субјекте који се налазе у истим правним ситуацијама које су предвиђене овом одлуком, тако да не доводе у неповољнији положај поједине категорије радника у односу на друге који се налазе у објективно различитим правним ситуацијама. У вези са наведеним, Суд сматра потребним указати на то да уставно начело равноправности не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним околностима приликом реализације одређених права и обавеза. 

Коначно, Суд је оцијенио неоснованим и наводе давалаца иницијативе о несагласности члана 8. тачка 5. оспорене одлуке са чланом 6. Закона о стамбеним односима, јер се оспорено прописивање критеријума социјалног стања радника, те у вези с тим бодовање његових чланова породичног домаћинства који су без примања не може довести у везу са наведеном законском одредбом која је дефинисала круг чланова породичног домаћинства носиоца станарског права и која се више не примјењује.   

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

  Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.