Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. октобра 2021. године, д о н и о  jе

 

О Д Л У К У

 

Утврђује се да тачка I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број: ИО-07-4/2020 од 11. јула 2020. године није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” број 80/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Милош Ђурић из Модриче дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број: ИО-07-4/2020, коју је 11. јула 2020. године донио Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске сматрајући да je иста дискриминаторног карактера, као и да није у складу са чланом 39. став 1. и 3, чланом 108. став 2. и чланом 109. Устава, чл. 19. и 22. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18) и чланом 9. став 1. Закона о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15).  Давалац иницијативе наводи да ова одлука није ступила на снагу сагласно члану 109. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав), јер није објављена у „Службеном гласнику Републике Српске“. Исто тако, истиче да се прописивањем износа трошкова за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске у износу од 5.500 КМ (тачка I Одлуке даје прилика само ужем кругу лица да буду уписана у Именик адвоката, што представља непосредну дискриминацију по основу имовног стања, те спречава конкуренцију, јер се лицама која желе да се баве адвокатуром и испуњавају све законске услове за упис у Именик адвоката радна мјеста адвоката чине недоступним због непримјерено високог износа трошкова на име уписнине.

С обзиром на то да се, сагласно Закону о адвокатури Републике Српске, право на бављење адвокатуром стиче доношењем одлуке о упису у Именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве, које је условљено уплатом трошкова уписа у овај именик, давалац иницијативе сматра да је Адвокатска комора Републике Српске прекорачила повјерена јавна овлашћења, јер је полагање заклетве, а тиме и бављење адвокатуром, условила додатним условом тј. уплатом новчаног износа од 5.500 КМ, а не уплатом стварних трошкова уписа како је то прописано наведеним законом.

Истиче се да средства прикупљена на име трошкова уписа не могу служити за финансирање других дјелатности Адвокатске коморе, а како је доносилац оспорене одлуке пропустио да конкретизује који су стварни трошкови уписа, исти су одређени арбитрерно, те представљају ограничавајући услов за једнаку доступност обављања адвокатске професије. У овом смислу указује на одлуке овог суда број У-101/17 („Службени гласник Републике Српске“ број 104/18) и У-12/19 („Службени гласник Републике Српске“ број 64/20), којим су утврђенe неуставност и незаконитост тачке I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број: ИО АК РС 0401/2017 од 27. маја 2017. године, односно тачке I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске број: ИО-09-12-01/2018 од 19. јануара 2019. године, те на Основне принципе о улози адвоката који су усвојени на VIII Конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступку према учиниоцима кривичних дјела, као и на Препоруку Комитета министара Савјета Европе (2000) 21, од 25. октобра 2000. године.

У одговору на иницијативу, који је Уставном суду доставила Адвокатска комора Републике Српске, истиче се да је оспорена одлука објављена на огласној плочи и  интернет страници Адвокатске коморе Републике Српске, као и да су наводи даваоца иницијативе да је оспорено прописивање дискриминаторног карактера, те да је Одлука донесена без постојања објективизираних критеријума, неосновани. Истиче се да законодавац није желио да Адвокатску комору ограничи у погледу одређивања висине уписнине јер Закон о адвокатури не садржи одредбу у овом смислу, због чега Одлука Извршног одбора о њеној висини не представља општи акт којим се уводи дискриминација грађана по основу материјалног положаја или ускраћивања права на слободан избор рада. Наводи се да је доносећи оспорени акт Адвокатска комора прописала у складу са становиштем Суда из одлуке у предмету У-12/19, те да је исти донесен на основу објективизираних критеријума, као и стварних трошкова уписа, чија је висина одређена у једнаком износу за све кандидате, а Уставни суд није надлежан да оцјењује оправданост и цјелисходност оспореног прописивања.

Исто тако, у одговору се истиче да формулација члана 96. Закона о адвокатури Републике Српске не значи да уписнина може и мора да обухвати само стварне трошкове уписа, те да не ограничава Комору да трошкове одреди и изнад стварних трошкова у вези са поступком уписа, те се објашњава да ни Устав, ни поменути закон, ни Статут Адвокатске коморе не ограничавају исту у погледу прописивања њихове висине, нити уређују да се приходи од уписа могу користити само за покривање стварних трошкова уписа, као и да су средства прикупљена од уписнина један од важних извора финансирања Коморе. 

Оспорена одлука је, како се наводи, утемељена на стручној и прецизној финансијској анализи трошкова уписа у Именик адвоката, извршеној на основу обрачуна стварних трошкова појединих елемената поступка уписа у периоду 2014-2019. година. Стварни трошкови уписа анализирани су кроз број уписаних кандидата у наведеном раздобљу, просјечан број уписаних адвоката за једну годину, податке о трошковима одржавања сједница Извршног одбора (накнада трошкова пута за долазак на сједницу појединих чланова Извршног одбора, израда одлуке, рјешења и издавање адвокатске легитимације, полагање свечане заклетве, рад једног запосленог за обраду захтјева, рад два запослена за припрему и одржавање сједнице, рад једног запосленог за израду одлуке Извршног одбора, рјешења и издавање адвокатске легитимације), те просјечан бруто трошак одржавања сједница у једној години и просјечан бруто трошак једне сједнице. Наглашава се да финансијска средства скупљена на име уписа у Именик адвоката нису намијењена само уско формалном поступку провјеравања испуњености законских услова за упис појединца у Именик адвоката који води Адвокатска комора, већ се њима финансира цјелокупна палета радњи повезаних са извођењем јавног овлашћења вођења Именика адвоката (одлучивање о испуњености услова за обављање адвокатског занимања, али и одлучивање о испуњености ових услова цијело вријеме трајања након уписа, а често и више од 30 година, ажурирање измјена након уписа у Именик, вођење дисциплинских поступака који могу утицати на испуњеност предметних услова, те послови у вези са брисањем из Именика). На основу наведеног предлаже се да Суд дату иницијативу не прихвати.  

Оспорену одлуку је 11. јула 2020. године донио Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске на основу члана 27. став 2. тачка 15. Статута Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16).

Одлуком је прописано: да се утврђује висина трошкова уписа за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске у износу од 5.500 КМ (тачка I), да ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о висини трошкова уписа  број: ИО 09-12-01/2018, од 19. јануара 2019. године (тачка II), да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Адвокатске коморе Републике Српске (тачка III).

Уставом Републике Српске је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. став 1. алинеје 4. и 7); да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и да уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да свако има право на рад и слободу рада, свако је слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима су му доступни радно мјесто и функција (члан 39. став 1. и 3); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора (члан 68. Устава који је замијењен Амандманом XXXII тачка 6); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108); закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено  да раније ступе на снагу. Прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују се у одговарајућем службеном гласилу (члан 109); да је адвокатура самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, а организација и рад адвокатуре уређују се законом (члан 131).    

Законом о адвокатури  Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15) уређена је адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром, облици рада адвоката, права, обавезе и одговорности адвоката, адвокатских стручних сарадника за правне послове и адвокатских приправника и организација и рад Адвокатске коморе Републике Српске (члан 1), те је прописано: да је адвокатура независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима, да се самосталност и независност адвокатуре остварују, поред осталог, организовањем адвоката у Адвокатску комору као самосталну и независну организацију адвоката у Републици Српској, доношењем општих аката Адвокатске коморе, одлучивањем о пријему у адвокатуру, одговорности адвоката и престанку права на бављење адвокатуром  (члан 2. став 1. и став 2. тачка 3, 4. и 5); да је адвокат лице које је уписано у Именик адвоката Адвокатске коморе, које је положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром, а кандидат је лице које је поднијело захтјев Адвокатској комори за упис у Именик адвоката, све док није уписано у Именик адвоката и положило адвокатску заклетву (члан 4. тач. 1) и 2); да се право на бављење адвокатуром стиче уписом у Именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве, а поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтјевом кандидата за упис у Именик адвоката, који се подноси Адвокатској комори (члан 5); да Адвокатска комора доноси одлуку о упису у Именик адвоката у року од 30 дана, ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. овог закона (члан 8. став 2); да је Адвокатска комора дужна да у року од 30 дана од дана доношења одлуке о упису у Именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако је ријеч о страном држављанину, и под условом да је поднио доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Српској (члан 9. став 1);  да адвокат нема право да заснива радни однос, осим у адвокатском друштву (члан 23. став 3); да је  Адвокатска комора  самостална и независна професионална организација адвоката, основана у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе, која је надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса у складу са овим законом и Статутом Адвокатске коморе и има својство правног лица (члан 83); да поред осталих јавних овлашћења Адвокатске коморе, Адвокатска комора одлучује о захтјевима за упис у Именик адвоката, Именик заједничких адвокатских канцеларија, Именик адвокатских ортачких друштава, Уписник А и Б именика страних адвоката, Именик адвокатских стручних сарадника за правне послове и Именик адвокатских приправника, те одређује висину трошкова уписа и промјене уписа у Именик Адвокатске коморе (члан 85. став 1. тач. 1) и 15); да Адвокатска комора доноси Статут и друга општа акта Коморе (члан 86. тачка 1); да је Извршни одбор Адвокатске коморе извршни орган Адвокатске коморе, чији се надлежност и састав уређују  Статутом  Адвокатске коморе (члан 90); да су општи акти Адвокатске коморе Статут и други општи акти утврђени Статутом Адвокатске коморе (члан 93. тач. 1) и 5)); да Статут и други општи акти Адвокатске коморе морају бити у сагласности са овим законом (члан 94. став 1); да се Адвокатска комора финансира из властитих средстава, да су извори финансирања Адвокатске коморе приходи од уписа, чланарине и друга средства која се остварују у складу са законом, да висину чланарине, трошкова уписа и друге финансијске обавезе утврђује орган Адвокатске коморе одређен Статутом Адвокатске коморе, да одлуке и књиговодствени изводи Адвокатске коморе о висини дуга по основу чланарине, висини трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према Адвокатској комори имају својство вјеродостојне исправе у извршном поступку (члан 96).   

Суд је имао у виду да је Законом о објављивању закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 67/05 и 110/08)  прописано да се у „Службеном гласнику Републике Српске” објављују прописи и други акти које у оквиру своје надлежности доносе предсједник Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске, Вијеће народа Републике Српске, Влада Републике Српске, Уставни суд Републике Српске и високи представник за Босну и Херцеговину, те да се у „Службеном гласнику Републике Српске” објављују и прописи и други акти које доносе  министарства, републичке управе и републичке управне организације, Републичка изборна комисија, Уставни суд Босне и Херцеговине и други органи и институције Босне и Херцеговине и Републике Српске, ако је законом прописано објављивање њихових прописа (члан 3).           

Имајући у виду да је Адвокатска комора самостална и независна организација адвоката, надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе (члан 83. став 1. Закона о адвокатури), Суд је утврдио да доносилац оспорене одлуке, у смислу члана 109. став 2. Устава и члана 3. Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, није имао обавезу да исту објави у „Службеном гласнику Републике Српске“. С обзиром на то да из одговора њеног доносиоца произлази да је иста објављена на начин како је то предвиђено у тачки III Одлуке, те на интернет страници Адвокатске коморе Републике Српске, Суд је оцијенио да наводи према којима иста није ступила на снагу сагласно члану 109. Устава Републике Српске нису основани.

Међутим, узимајући у обзир наведене одредбе Устава, Закона о адвокатури Републике Српске, као и наводе из одговора који је Суду доставила Адвокатска комора, Суд је утврдио да је доносилац оспореног акта уређујући на начин као у тачки I Одлуке поступао ван граница својих надлежности.

Одлучујући у предметима У-101/17 („Службени гласник Републике Српске“ број 104/18) и У-12/19 („Службени гласник Републике Српске“ број 64/20), овај суд је утврдио: да је Адвокатска комора Републике Српске, као самостална и независна организација адвоката, надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе, те је овлашћена да одређује висину трошкова уписа и промјене уписа у Именик адвоката, да се, имајући у виду да упис у Именик адвоката представља вршење Законом утврђеног овлашћења Адвокатске коморе, трошкови уписа могу односити на стварне трошкове овог поступка, да ови трошкови морају одражавати стварни утрошак појединих елемената поступка уписа у Именик адвоката посматраних у протеклом времену, те да исти не могу представљати приход за финансирање осталих дјелатности Адвокатске коморе, као и да се морају заснивати на објективизираним критеријумима који одговарају природи и сврси ових трошкова.

Имајући у виду наведено, а да из одговора Адвокатске коморе произлази да финансијска средства прикупљена на име уписа у Именик адвоката не одражавају стварне трошкове овог поступка, већ да Адвокатска комора, приликом утврђивања висине трошкова уписа у Именик, узима у  обзир и потребе финансирања других, па и будућих, неизвјесних, активности њених органа, Суд је оцијенио да је доносилац оспореног акта, нормирајући на начин као у тачки I оспорене одлуке, прописао супротно становишту Суда у наведеним предметима.

Како, дакле, предметни трошкови нису засновани на објективизираним показатељима, односно да не одражавају стварни утрошак елемената поступка уписа посматрано у протеклом времену, као и да представљају приход за финансирање других активности Коморе (нпр. будућих, евентуалних, дисциплинских поступака који могу утицати на испуњеност услова за бављење адвокатуром), Суд је утврдио да је у тачки I оспорене одлуке доносилац овог акта, поново, утврдио додатни услов за бављење адвокатском професијом, јер је упис у Именик адвоката условио уплатом новчаног износа који по својој сврси и правној природи не одговара стварним трошковима тог уписа.

На овај начин Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске је подзаконским актом уредио спорно питање несагласно одредбама члана 5. став 1. и члана 94. став 1. Закона о адвокатури Републике Српске, што је у супротности са начелом законитости из члана 108. став 2. Устава.

Такође, пропуштањем да на основу објективизираних показатеља утврди трошкове уписа у Именик адвоката, доносилац оспореног акта, супротно гаранцији владавине права из члана 5. став 1. алинеја Устава Републике Српске, доводи адресате оспорене одлуке у стање правне несигурности.

Према мишљењу Суда, с обзиром на напријед утврђене разлоге неуставности и незаконитости тачке I оспорене одлуке, разматрање навода о њеној несагласности са гаранцијама из чл. 10. и 39. ст. 1. и 3. Устава, као и одредбама Закона о раду, није од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.

            Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-95/20

27. октобра 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
1.12.2021.
Реализација уговора за период 1. 9. до 30. 11. 2021. године

24.11.2021.
Саопштење за јавност са 275. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.11.2021.
Саопштење за јавност са 137. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

23.11.2021.
Дневни ред 275. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.10.2021.
Одлука о прихватању понуде за осигурање запослених лица за 2021/2022. годину

28.10.2021.
Одлука о прихватању понуде за осигурање имовине за 2021/2022. годину

28.10.2021.
Одлука о прихватању понуде за израду дијела пројектне документације прикључка на

27.10.2021.
Саопштење за јавност са 274. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>