Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5.  и члана 60. став 1. тачка а)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 14. јула 2021. године,  д о н и о  ј е 

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да члан 9. став 2. Уредбе са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр.  37/20 и 53/20)  није у сагласности са Уставом Републике Српске.    

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Милан Благојевић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности Уредбе са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 37/20). У иницијативи се наводи да је оспорена уредба у супротности с Амандманом ЦИX на Устав Републике Српске, јер за њено доношење није био испуњен један од услова који прописује тај амандман, и то да су институције Босне и Херцеговине прогласиле ванредно стање. По мишљењу даваоца иницијативе, чињеница да је Народна скупштина Републике Српске донијела Одлуку о проглашењу ванредног стања за територију Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/20), као и чињеница да је Савјет министара Босне и Херцеговине одлуком од 17. марта 2020. године („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 18/20) прогласио стање природне или друге несреће на територији Босне и Херцеговине, не представља уставно овлашћење предсједници за доношење оспорене уредбе са законском снагом. Због наведеног, по мишљењу даваоца иницијативе, оспорена уредба са законском снагом у супротности је са чл. 5. ал. 4. Устава Републике Српске и чл. 81. Устава Републике Српске који је измијењен Амандманом ЦИX. У иницијативи се предлаже да, уколико Суд не прихвати иницијативу за оцјену уставности оспорене уредбе са законском снагом из наведених разлога, утврди да њен члан 9. став 2. није у сагласности са Уставом Републике Српске. У вези са разлозима оспоравања наведене одредбе указује се на садржај одредби чл. 49. и 111. Устава Републике Српске, те истиче да се само законом или уредбом са законском снагом може прописати ко је корисник одређеног права, под којим условима и у каквом поступку ће оно бити остваривано. Стога је, по мишљењу даваоца иницијативе,  чл. 9. ст. 2. оспорене уредбе, који прописује да ће Влада Републике Српске својим подзаконским актима прописати ко има право на коришћење средстава за санацију штете, под којим условима и у ком поступку, у супротности са чл. 5. ал. 4. и чл. 108. Устава Републике Српске, јер се наведена питања искључиво морају уредити законом, а не подзаконским актом. Такође се наводи да је из садржаја предметне уредбе више него јасно да се њоме желе уредити одређени друштвени односи на начин који треба да важи и кад прође тренутно стање пандемије вируса корона, јер члан 2. оспорене уредбе прописује обнову  Републике Српске не само од посљедица актуелног вируса корона, већ и од свих будућих посљедица изазваних елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, епидемијама и другим ванредним приликама које узрокују штету у Републици. Предлаже се да Суд иницијативу прихвати.

            У одговору на иницијативу, који је Суду доставила предсједница Републике Српске, оспоравају се наводи иницијативе, те наводи да се члан 81. ст. 1. Устава не може тумачити одвојено од члана 68. став. 3. Устава, којим је одређено да Република Српска уређује и обезбјеђује, између осталог, и мјере из своје надлежности за случај ратног и ванредног стања које прогласе институције Босне и Херцеговине, као и мјере за случај ванредног стања које прогласе институције Републике Српске. С тим у вези се истиче да је Народна скупштина Републике Српске, на сједници од 28. марта 2020. године,  на основу чл. 70. Устава Републике Српске донијела Одлуку о проглашењу ванредног стања за територију Републике Српске, те да наводи иницијативе да наведена одлука не може представљати уставно овлашћење предсједнику за доношење оспорене уредбе представљају погрешно и парцијално тумачење Устава. Истиче се да одредбе из члана 81. став 1. Устава, које реферишу на проглашење ратног или ванредног стања од стране институција Босне и Херцеговине, представљају резултат амандманског дјеловања високог представника за Босну и Херцеговину на Устав Републике Српске и да се, с обзиром на то да је ријеч о дјеловању на енглеском језику, може закључити да је ријеч о лингвистичкој непрецизности, те да се кованица "БХ Институтионс" у овом контексту користи као генерички термин за институције у Босни и Херцеговини, које су Уставом и законом овлашћене да донесу одлуку о проглашењу, у конкретном случају, ванредног стања. Позивање на одредбе чл. 81. ст. 1. Устава при доношењу уредби са законском снагом резултат је искључиво чињенице да се ова врста правног акта помиње само у наведеном члану, али то свакако не одузима право Републике Српске и њених институција из члана 68. став 3. Устава да одговарајућим мјерама уређује питања из своје надлежности и у условима ванредног стања које прогласе институције Републике Српске. Поред тога, у одговору се истиче да су све  уредбе са законском снагом, па и предметна, донијете на приједлог Владе Републике Српске, а након прибављеног мишљења предсједника Народне скупштине Републике Српске, који је у вријеме доношења оспорених аката обављао и функцију предсједника Одбора Народне скупштине Републике Српске за уставна питања. У одговору је, такође, наведено да су приликом израде и утврђивања приједлога уредби са законском снагом у оквиру Владе Републике Српске учествовала сва надлежна тијела и службе, у складу са својом улогом и овлашћењима, укључујући и Републички секретаријат за законодавство Републике Српске - у контексту усклађености предметних аката са правним системом и правним поретком Републике Српске, те Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске - у контексту давања мишљења о усклађености предметних аката са релевантном легислативом Европске уније и правним инструментима Савјета Европе. Уз то, како се наводи у одговору, предсједник Републике Српске је, након запримања приједлога уредби са законском снагом, организовао консултативне састанке на којима су учествовали предсједник Народне скупштине, предсједник Владе, ресорно надлежни министри и руководиоци релевантних органа управе и управних организација, као и представници релевантних тијела у оквиру Народне скупштине Републике Српске, на којима је додатно, прије доношења сваке, па и предметне уредбе са законском снагом, разматрана потреба хитности њеног доношења, као и рјешења која су њом предвиђена. Надаље,  све уредбе са законском снагом, па и предметна, су, према наводима из одговора, достављене Народној скупштини на потврђивање, а Народна скупштина их је потврдила на сједници одржаној  21. маја 2020. године.

            У погледу оспоравања уставности одредбе чл. 9. ст. 2. Уредбе са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске, у одговору се наводи да је њена рјешења неопходно посматрати у контексту ситуације која је без преседана и која ниједном законодавцу на овим просторима није била раније позната, као што су још мање познати евентуално трајање и све посљедице епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона, односно све будуће мјере које ће бити неопходно донијети како би се превазишли негативни ефекти постојеће ситуације и остварили циљеви предметне уредбе, који подразумијевају обнову Републике Српске усљед штете изазване елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, епидемијама и другим ванредним приликама које проузрокују штету у Републици. Такође се наводи да се оспореном уредбом, између осталог, уређује појам обнове Републике Српске, санација штете, појам штете, те дефинише појам Јединственог регистра штета у Републици Српској и управљање тим фондом, као и  да су оспореном уредбом са законском снагом прописани сви битни елементи, који су у екстремно непредвидивим околностима проузрокованим епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској могли бити прописани, а само оно што је из наведених разлога било немогуће предвидјети и на потпуно прецизан начин дефинисати, дато је овлашћење Влади да пропише својим актима, на приједлог Управног одбора Фонда солидарности. Предлаже се да Суд иницијативу не прихвати.     

            Оспорену Уредбу са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 37/20) донијела је предсједница Републике Српске, на основу Амандмана ЦИX  и Амандмана XXXВ тачка 2. на члан 81. ст. 1. и 2. Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 и 48/11) на приједлог Владе Републике Српске, а након мишљења предсједника Народне скупштине Републике Српске.

            Оспореним чланом 9. став 2. је прописано да услове, начин, кориснике, поступак, облик и обим коришћења средстава за санацију штете из члана 3. став 2. ове уредбе прописује Влада својим актима, на приједлог Управног одбора Фонда солидарности.

            Суд констатује да је Народна скупштина Републике Српске, на основу члана 70. став 1. тачка 2. и члана 81. став 2. Устава Републике Српске и члана 182. и 186. став 1.  Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 31/11 и 34/17), донијела одлуку којом је потврдила предметну уредбу са законском снагом („Службени гласник Републике Српске“ број 53/20).

            У поступку разматрања предметне иницијативе, а везано за разлоге оспоравања предметне уредбе са законском снагом у погледу испуњености Уставом предвиђених услова за њено доношење, Суд је утврдио да рјешењем овог суда број: 29/20 од 23. јуна 2021. године („Службени гласник Републике Српске“ број 61/21) није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности, поред осталих уредби са законском снагом, и Уредбе са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 37/20), јер је Суд  оцијенио да су за доношење оспорених уредби са законском снагом, па и предметне, били испуњени сви  услови из члана 81. Устава, који је означен као њихов правни основ.  

            Приликом разматрања предметне иницијативе у дијелу у којем се оспорава члан 9. став 2. предметне уредбе са законском снагом, Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права те парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. ал. 4. и 7), да Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом (члан 61), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине,  као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 6. и 18. Амандмана XXXИИ којим је замијењен члан 68. Устава), да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти, да уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина, да Републику представља и њено државно јединство изражава предсједник Републике, да извршну власт врши Влада (члан 69. ст. 1. и  2, те Амандман XXXИИ, којим је замијењен став 3. овог члана), да Влада обезбјеђује спровођење и извршава законе, друге прописе и опште акте, доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона (члан 90. ст. 3. и 4),  да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

            Такође, Суд је имао у виду да је Уредбом са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/20) уређен статус, дјелатност, организација Фонда солидарности за обнову Републике Српске, извори средстава, управљање и располагање намјенским средствима, успостављање Јединственог регистра штета и начин санација штета (члан 1); да је циљ ове уредбе обнова Републике Српске усљед штете изазване елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, епидемијама и другим ванредним приликама које узрокују штету у Републици (члан 2); да обнова Републике подразумијева санацију штете изазване елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, епидемијама и другим ванредним приликама које узрокују штету у Републици, а да се штетом у смислу ове уредбе сматрају директна материјална штета на стамбеним објектима, привредним објектима, опреми, механизацији, усјевима и засадама, сточном фонду, саобраћајној инфраструктури, објектима водоснабдијевања и канализације, објектима водозаштите и хидромелиорационим објектима, као и објектима јавних институција, као и директна материјална и друга штета настала као посљедица ограничења усљед проглашења ванредне ситуације и ванредног стања (члан 3); да је Фонд солидарности правни сљедбеник Фонда солидарности за обнову Републике Српске, који је основала Република 2014. године, а да права и одговорности оснивача из става 1. овог члана врши Влада Републике Српске (члан 4. ст. 1. и 2); да је надлежност Фонда солидарности управљање и располагање намјенским средствима за обнову Републике, као и успостављање и вођење Јединственог регистра штета (члан 6. ст. 1). Чланом 7. ове уредбе прописано је обезбјеђивање средстава за санацију штете из чл. 3. ст. 2. ове уредбе, а чланом 9. да се средства из члана 7. ове уредбе користе за обнову Републике, односно санацију штете из члана 3. став 2. ове уредбе, финансијске и друге помоћи правним лицима, предузетницима и физичким лицима ради превазилажења потешкоћа изазваних случајевима из члана 3. ст. 1. ове уредбе, те да услове, начин, кориснике, поступак, облик и обим коришћења средстава за санацију штете из члана 3. став 2. ове уредбе прописује Влада својим актима, на приједлог Управног одбора Фонда солидарности (члан 9).

            Оцјењујући уставност оспореног члана 9. став 2. предметне уредбе са законском снагом, Суд је утврдио да су, у конкретном случају, одредбама Уредбе са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске уређена  сљедећа питања: обнова Републике усљед штете изазване елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, епидемијама и другим ванредним приликама које узрокују штету у Републици, те појам штете у смислу наведене уредбе (члан 3), статус, дјелатност, организација Фонда солидарности за обнову Републике Српске (члан 4. и 5), извори средстава и управљање и располагање намјенским средствима Фонда, као и успостављање и вођење Јединственог регистра штета (чл. 6. 7, 8), намјена средстава (члан 9), надзор над прикупљањем и расподјелом средстава из ове уредбе (члан 11). Из наведеног произлази да оспорена уредба са законском снагом не садржи одредбе којима се уређују услови, начин, корисници и поступак за коришћење средстава за санацију штете из члана 3. став. 2. предметне уредбе са законском снагом. По оцјени Суда овлашћење дато Влади у члану 9. ст. 2. оспорене уредбе са законском снагом да ове елементе уреди својим актом, на приједлог Управног одбора Фонда солидарности, по својој суштини излази изван оквира уставне надлежности извршне власти (Владе), да својим општим актом, ради извршавања закона, ближе уреди питања која су садржана у закону и представља, по оцјени Суда, овлашћење за самостално уређивање наведених питања. С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да је доносилац предметне уредбе са законском снагом, нормирајући као у оспореној одредби члана 9. ст. 2, повриједио уставни принцип подјеле власти из члана 69. Устава Републике Српске, јер је овлашћење Републике из члана 61. Устава, као и овлашћења из тачки 6. и 18. Амандмана XXXИИ којим је замијењен члан 68. Устава пренио на Владу Републике Српске, која за то није надлежна.    

            Имајући у виду изложено, Суд је оцијенио да је оспореним нормирањем повријеђено начело владавине права, парламентарне демократије и подјеле власти из члана 5. ал. 4. и 7. Устава Републике Српске, као и начело уставности из члана 108. Устава Републике Српске, на што основано указује иницијатива. 

            С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-27/20

14. јула 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>