Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а),  члана 40. став 5.  и  члана 61. став 1. тач. г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. јуна 2021. године,  д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 11, члана 12, члана 54 став 1. тачка 5,  члана 57, члана 70 став 1. тачка 26. и став 2,  члана 71. став 1. тач. 1) и 2) и став 2.  и  члана 72. Закона о оружју и муницији  ("Службени гласник Републике Српске" бр. 26/16, 18/17 31/18 и 58/19).

            Не прихвата се  иницијатива за покретање поступка за оцјењивање сагласности члана 6. тач. 9. и 11. Закона о оружју и муницији  ("Службени гласник Републике Српске" бр. 26/16, 18/17, 31/18 и 58/19) са чланом 50. Закона о ловству ("Службени гласник Републике Српске" бр. 60/09 и 50/13). 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Владо Јованић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 6. тач. 9. и 11, те чл. 11, 12, 54, 57, 70, 71. и 72. Закона о оружју и муницији  ("Службени гласник Републике Српске" бр. 26/16, 18/17, 31/18 и 58/19) и члана 50. Закона о ловству ("Службени гласник Републике Српске" бр. 60/09 и 50/13). Из садржине иницијативе, која је прецизирана на захтјев Суда, произлази да су дати конкретни разлози оспоравања члана 6. тач. 9. и 11, члана 54. став 1. тачка 5, члана 70. став 1. тачка 26. и став 2. и члана 71. став 1. тач. 1) и 2) и став 2. Закона о оружју и муницији, док се за остале оспорене одредбе овог закона (чл. 11, 12, 57. и 72) уопштено наводи да се њима повређује право на имовину. Као разлог оспоравања одредаба члана 6. тач. 9. и 11. Закона о оружју и муницији давалац иницијативе наводи да су те одредбе непотпуне, нејасне и недоречене у погледу категоризације оружја, као и података који се уносе у оружни лист, те указује  на међусобну неусаглашеност одредаба овог закона, али  и на њихову неусаглашеност са одредбама Закона о ловству, што је  навео и као разлог оспоравања члана 50. Закона о ловству. Поред тога, давалац иницијативе наводи да оспорене одредбе Закона о оружју и муницији,  из којих произлази да се власнику одузима његово оружје због тога што у прописаном року није поднио захтјев за издавање новог оружног листа, односно због тога што није продужио важење оружног листа, доводе у питање право на имовину која, како наводи, има одређену материјалну вриједност и у вези с тим указује на члан 68. тачка 6. Устава Републике Српске, члан II/3 k) Устава Босне и Херцеговине и  члан 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Образлажући наведено давалац иницијативе указује на рјешења ове материје у сусједним државама, као и на посљедице које настају примјеном оваквих законских рјешења, односно немогућности грађана да, због оваквих прекршаја, прођу безбједносну провјеру, односно да испуне услове из члана 11. Закона о оружју и муницији, па самим тим ни  да набаве или наслиједе оружје за које су емотивно везани. У иницијативи је, такође, затражено од Суда да одговори на одређена питања, односно да се изјасни о разлозима којима се руководио законодавац приликом усвајања оспорених законских рјешења, као и да заузме став којим ће уклонити све недоречености како би се заштитили грађани и њихова имовина од могућих злоупотреба. 

            У одговору на наводе из иницијативе, који је Суду доставила Народна скупштина Републике Српске, наводи се прије свега да је иницијатива непотпуна и неуредна, те да не стоје наводи изнесени у њој. Образлажући овакав став наводе да давалац иницијативе оспорава уставност члана 6. тач. 9. и 11, и чланове 11, 12, 54, 57, 70, 71. и 72. Закона о оружју и муницији, као и члан 50. Закона о ловству, али да се из поднесеног образложења не може извући такав закључак, јер исти у потпуности пропушта да оспорене одредбе доведе у корелацију са Уставом, односно не наводи који је конкретно члан Устава повријеђен у овом случају, те се законодавац доводи у незахвалну позицију да се о закону тј. оспораваним одредбама истог, очитује начелно и уопштено, као и то да мора претпоставити који су чланови Устава наводно повријеђени. У одговору су, између осталог,  као неосновани оспорени наводи даваоца иницијативе да одузимање оружја, на начин како је то прописано одредбама члана 54. Закона о оружју и муницији, представља повреду грађанских права у вези са личном имовином и посједовањем одређене ствари, јер је, како се наводи, у случају одузимања законом предвиђена правична накнада власницима оружја који су оружје набавили у складу са законским одредбама, те у вези с тим указују на члан 56. Устава и закључују да су оспорене одредбе Закона у оквиру Уставом датих ограничења. У одговору се, такође, указује да према Закону одузето оружје не постаје власништво Министарства, већ Републике Српске, те да све обавезе Министарства везано за наведено оружје произлазе из законом утврђене надлежности, а сва евентуална корист која се може остварити стицањем власништва над одузетим оружјем припада Републици. Надаље, у одговору се наводи да је оружје опасна ствар која често представља средство извршења кривичних дјела и прекршаја, средство за рад појединих категорија запослених особа, као и средство за бављење појединим спортским категоријама и као такво оно има карактер ствари ограничене у правном промету будући да се ради о предмету којим се мора поступати с посебном пажњом, за шта постоје јасна законска правила у погледу чувања, правилне и стручне употребе, ношења, преношења, држања, итд. С тим у вези, како се наводи у одговору, прописивање рестриктивних услова везаних за набавку, ношење, посједовање и коришћење оружја указује на опредјељење законодавца у погледу степена сигурности, како опште, тако и личне коју жели на својој територији. Уз то, у одговору је наглашено да органи за доношење прописа могу прописивати прекршајне санкције за повреде прописа које они доносе у оквиру своје надлежности утврђене Уставом и законом, те да је наведени принцип испоштован код доношења предметног закона, као и да је општа сврха прописивања и изрицања прекршајних санкција сузбијање противправних дјеловања којима се угрожавају или повређују вриједности заштићене прекршајним законодавством те је, у том смислу, сврха прописивања и изрицања прекршајних санкција због понашања супротно одредбама Закона сузбијање незаконитог набављања, држања и ношења оружја и генерално поступања ван законом прописаних оквира. У одговору су, такође, оспорени и остали  наводи даваоца иницијативе и наглашено је да је законодавац, доносећи предметни закон, остао у границама Уставом зајемчених овлашћења те се, руководећи разлозима цјелисходности и заштите општег интереса при усвајању истог, ставио у функцију очувања његових темељних начела, као и да није у надлежности Уставног суда да разматра наводе о међусобној неусаглашености закона, имајући у виду да се ради о актима истог доносиоца који су исте правне снаге.

            Одредбама Закона о оружју и муницији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 26/16, 31/18 и 58/19), које су оспорене иницијативом, прописано је: чланом 6. да је ловачко оружје ватрено оружје са којим се смије ловити дивљач у складу са прописима о ловству  (тачка 9), а спортско оружје  ватрено, ваздушно и хладно оружје и оружје са тетивом или опругом које се користи у стрељаштву и другим спортовима (тачка 11); чланом 11. да се оружје из категорије Б може набављати само на основу одобрења надлежног органа (став 1), да се одобрење за набављање оружја из категорије Б издаје физичком лицу које испуњава опште и посебне услове (став 2), да опште услове за издавање одобрења за набављање оружја испуњава лице које: 1) има навршену 21 годину - за оружје за личну безбједност, а за спортско и ловачко оружје - навршених 18 година, 2) има оправдан разлог за набављање оружја, 3) није осуђивано за кривично дјело за које се гони по службеној дужности прописано Кривичним законом Републике Српске и Кривичним законом Босне и Херцеговине, осим за кривична дјела против безбједности јавног саобраћаја, 4) против кога се не води кривични поступак за кривично дјело за које се гони по службеној дужности прописано Кривичним законом Републике Српске и Кривичним законом Босне и Херцеговине, осим за кривична дјела против безбједности јавног саобраћаја, 5) није кажњавано, односно оглашено одговорним за прекршај против јавног реда и мира са обиљежјима насиља, прекршај прописан овим законом или прекршај са обиљежјима насиља прописан другим законом и 6) да не постоје околности које негативно утичу на интересе безбједности, као што су: чешће и прекомјерно уживање алкохола, конзумирање опојних дрога или других омамљујућих средстава, изражено поремећени породични односи, сукоби са околином, агресивно и ексцесно понашање и друге околности које лице чине неподобним за посједовање оружја (став 3), да посебне услове за издавање одобрења за набављање оружја испуњава лице које је: 1) здравствено способно за држање и ношење ватреног оружја и 2) обучено за руковање ватреним оружјем (став 4), да лице које поднесе захтјев за издавање одобрења и набављање оружја исте врсте на основу важећег оружног листа не доказује испуњеност услова из става 2. овог члана (став 5), да захтјев за издавање одобрења за набављање оружја цијени надлежни орган (став 6) и да начин утврђивања оправданости захтјева из става 6. овог члана подзаконским актом детаљније прописује министар (став 7); чланом 12. да физичко лице има оправдан разлог из члана 11. став 3. тачка 2) овог закона, за набављање оружја за личну безбједност, уколико учини вјероватним да би му могла бити угрожена лична безбједност или због других околности (став 1), да физичко лице има оправдан разлог из члана 11. став 3. тачка 2) овог закона за набављање ловачког оружја уколико има положен ловачки испит и члан је ловачког удружења које газдује одређеном територијом и има одобрење надлежног министарства, што доказује увјерењем о чланству у ловачком удружењу и положеном ловачком испиту (став 2), да изузетно од става 2. овог члана закона, физичко лице има оправдан разлог за набављање ловачког оружја уколико је оружје: 1) неопходно ради заштите стада стоке (више од 20 грла крава и јуница и/или више од 40 грла оваца и коза)  и 2) ако се ради о оружју стеченом по основу насљеђа (став 3), да физичко лице има оправдан разлог за набављање спортског оружја из члана 11. став 3. т. 4) и 6)  овог закона уколико је члан спортске стрељачке организације, што доказује увјерењем (став 4), да се постојање услова из члана 11. став 3. тачка 4) овог закона доказује увјерењем о невођењу кривичног поступка, издатог од надлежног суда (став 5), да постојање услова из члана 11. став 3. т. 3) и 5) овог закона (казнена и прекршајна евиденција) утврђује надлежни орган по службеној дужности, а у случају да надлежни орган није у могућности службеним путем извршити наведену провјеру због различито регулисане материје другим законодавствима, лице ће се упутити да тражене податке достави лично (став 6), да се постојање услова, односно околности из члана 11. став 3. т. 2) и 6) и став 3. овог члана утврђује надлежни орган (став 7), те  да  је у случају престанка чланства у ловачком удружењу, ловачко удружење дужно у року од осам дана од дана престанка чланства да достави надлежном органу доказ о престанку чланства (став 8); чланом 54. да ће надлежна полицијска управа одузети оружје, муницију и исправе о оружју физичком лицу ако не поступи у складу са чланом 27. став 5. овог закона (став 1. тачка 5); чланом 57. да ће надлежни орган привремено одузети оружје, муницију и исправе о оружју у случају вођења поступка: 1) за кривично дјело које се гони по службеној дужности прописано Кривичним законом Републике Српске и Кривичним законом Босне и Херцеговине, осим за кривична дјела против безбједности јавног саобраћаја, и 2) за прекршај против јавног реда и мира са обиљежјима насиља, прекршај прописан овим законом или прекршај са обиљежјима насиља прописан другим законом (став 1), да за одузето оружје, муницију и исправе о оружју надлежни орган издаје потврду о привременом одузимању (став 2) и да се  оружје, муниција и исправе о оружју из става 1. овог члана депонују у надлежној организационој јединици Министарства која ју је привремено одузела, а уколико се у поступку утврди да власник није прекршајно, односно кривично одговоран враћа се власнику (став 3); чланом  70. став 1. овог закона  да ће се новчаном казном од 1.200 КМ до 1.500 КМ казнити за прекршај физичко лице ако до 30. јуна 2017. године не поднесе захтјев за замјену неважећег оружног листа, односно издавање оружног листа (члан 75) (тачка 26), те да се за прекршај из став 1. овог члана, поред новчане казне изриче заштитна мјера одузимања оружја, муниције, битних дијелова оружја, као и исправе о оружју (став 2); чланом 71. да ће се новчаном казном од 800 КМ до 1.200 КМ казнити за прекршај физичко лице ако: у прописаном року не поднесе захтјев за издавање оружног листа (члан 25. став 1) (тачка 1) и најкасније 30 дана прије истека рока важења оружног листа не поднесе захтјев за издавање новог оружног листа (члан 27. став 5) (тачка 2), те да се за прекршај из става 1. овог члана, поред новчане казне, изриче и заштитна мјера одузимања оружја, битних дијелова оружја, као и исправа о оружју (став 2); чланом 72. да ће се новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ казнити за прекршај физичко лице ако: 1) не обавијести надлежни орган о промјени здравственог стања, а које може утицати на способност за држање и ношење оружја (члан 14. став 1), 2)) у прописаном року не обавијести надлежни орган у случају замјене оружја (члан 26. став 3)) у прописаном року не обавијести надлежни орган у случају продаје оружја (члан 37. став 2), 4)), не пријави трајно онеспособљено оружје (члан 38. став 3), 5)), у прописаном року не пријави промјену пребивалишта (члан 39), 6)), преноси спортско оружје без исправе стрељачке организације (члан 49. став 2), 7)), у случају смрти власника оружја у прописаном року не преда оружје надлежном органу (члан 51), 8)), у року од шест мјесеци од дана правоснажности рјешења о насљеђивању не поступи у складу са овим законом (члан 52. став 1) и 9)), у случају напуштања мјеста пребивалишта дуже од 60 дана не преда оружје надлежном органу, овлашћеном продавцу оружја, овлашћеном сервисеру оружја или физичком лицу (члан 53), те да се за прекршај из става 1. овог члана поред новчане казне изриче и заштитна мјера одузимања оружја, муниције, као и исправа о оружју (став 2).

            Оспореним чланом 50.  Закона о ловству ("Службени гласник Републике Српске" бр. 60/09 и 50/13) прописано је да је одстрел дивљачи дозвољен само ловачком пушком кугларом са изолученом цијеви и пушком сачмарицом (став 1), да се пушком кугларом лови дивљач високог лова, а пушком сачмарицом дивљач ниског лова (став 2), да је одстрел јелена, срне, дивокозе, муфлона, медвједа и великог тетријеба  дозвољен пушком кугларом са изолученим цијеви,  одређеног калибра (став 3), те да је изузетно од става 2. овог члана лов дивље свиње  дозвољен пушком сачмарицом, метком са једном куглом (став 4).     

            У поступку разматрања навода из иницијативе Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, поред осталог, на гарантовању и заштити људских слобода и права  у складу са међународним стандардима, те на владавини права (члан 5. став 1. ал. 1. и 4), да је живот човјека неприкосновен (члан 11. став 1), да су слобода и лична безбједност неповредиви (члан 12. став 1), да су људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот неповредиви (члан 13. став 1), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2), да се законом може ограничити или одузети право својине, уз правичну накнаду (члан 56), да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, безбједност, остваривање и заштиту људских права и слобода, те својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине (тач. 2, 5. и 6. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), те да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2).

            Приликом разматрања уставности оспорених одредаба Закона о оружју и муницији Суд је имао у виду да право на имовину ужива заштиту и члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, којим је утврђено да свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине и да нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права (став 1), те да претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу с општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других даџбина или казни (став 2).

            Такође, Суд је имао у виду да се Законом о оружју и муницији  уређују набављање, држање, ношење и одузимање оружја, битних дијелова оружја, муниције, издавање и одузимање исправа о оружју, промет и превоз оружја и муниције, поправљање и преправљање оружја, колекционарство, посредништво, као и цивилна стрелишта и вођење евиденција о оружју и муницији (члан 1), те да је овим законом, између осталог, прописано да физичка лица могу набављати, држати и носити оружје и муницију само по одредбама овог закона (члан 2. став 1), да је оружни лист исправа на основу које се држи, односно носи оружје у складу са овим законом и садржи податке о оружју, битним дијеловима оружја и власнику оружја (члан 6. тачка 42), да физичко лице коме је издато одобрење за набављање оружја из члана 20. став 1. овог закона подноси надлежном органу захтјев за издавање оружног листа, у року од осам дана од дана набављања оружја (члан 25. став 1), да се оружни лист за оружје за личну безбједност издаје са роком важења од 10 година, изузев за лица старија од 65 година живота којима се оружни лист издаје са трајним важењем, те да је власник оружја за личну безбједност обавезан најкасније 30 дана прије истека рока важења оружног листа поднијети захтјев за издавање новог оружног листа, уз доказе из члана 11. став 3. тачка 4 (члан 27. ст. 1. и 5), да су власници оружја за личну безбједност који на дан ступања на снагу овог закона држе оружје на основу оружног листа којем је истекао рок важења обавезни да до 31. децембра 2018. године поднесу захтјев за издавање оружног листа уз испуњеност услова из члана 11. став 3. и став 4. тачка 1. овог закона (члан 75. став 2).

            Уз то, Суд је имао у виду да је Законом о прекршајима Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 63/14, 110/16 и 100/17) прописано,  између осталог: да су прекршаји противправна дјела која представљају кршење јавног поретка или прописа о економском и финансијском пословању утврђена законом или другим прописом, за која су одређена обиљежја и за која су прописане санкције (члан 2. став 1), да се прекршаји и прекршајне санкције могу прописивати законом, уредбом или одлуком Владе, одлуком скупштине града и одлуком скупштине општине (члан 4. став 1), да су прекршајне санкције, поред осталог, казне и заштите мјере, те да прекршајне санкције може изрећи суд у прекршајном поступку који је покренут и спроведен у складу са овим законом, као и да овлашћени орган може изрећи прекршајну санкцију путем издавања прекршајног налога, у складу са поступком који је прописан овим законом (члан 36. став 1. тач. 1) и 4), те  ст. 3. и 4), да се за прекршај може прописати заштитна мјера, поред осталог, одузимање предмета (члан 59. став 1. тачка 1)), да након правоснажности и извршности рјешења о прекршају којим је изречена заштитна мјера или мјера, суд рјешење о прекршају са клаузулом правоснажности и извршности доставља надлежном органу за извршење изречене заштитне мјере, уколико суд није овлашћен да изврши такву мјеру, те да је орган надлежан за извршење заштитне мјере или мјера дужан да извршену заштитну мјеру или мјеру евидентира у Регистар и обавијести суд који је заштитну мјеру или мјеру изрекао, да ли је заштитна мјера или мјера извршена и ако није образложити зашто није извршена (члан 239).

            Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да оспорене одредбе Закона о оружју и муницији нису у несагласности са Уставом. Приликом овакве оцјене Суд је, прије свега, имао у виду да Устав не садржи одредбе које непосредно уређују питања у вези са оружјем и муницијом. Поред тога, Суд је имао у виду да Република Српска  има право и дужност да обезбиједи безбједност Републике и њених грађана, као и да она обезбјеђује заштиту људских права и слобода, па и право на личну и имовинску сигурност.  Такође, Суд је имао у виду да су живот, физички и психички интегритет, те безбједност Уставом зајемчене и заштићене вриједности. Имајући у виду наведено, као и природу ватреног оружја као опасне ствари којом се  могу угрозити наведене вриједности Суд је оцијенио да је законодавац био овлашћен да Законом о оружју и муницији уреди, поред осталог, питања која се тичу услова под којима физичко лице може набављати  оружје из категорије Б (члан 11. и 12), као и да пропише случајеве у којима се физичком лицу одузима  оружје (члан 54. став 1). Сврха прописивања  из оспорене одредбе члана 54. ст. 1. тачка 5.  Закона је, по оцјени Суда, оправдана и легитимна, а  одузимање оружја за које  је власнику  истекла важност оружног листа  је у интересу безбједности грађана и њихових уставних права. Наиме, због своје природе оружје и муниција нису у слободном промету, већ је промет ових ствари ограничен и својина на њима се може стећи само на начин и под условима предвиђеним Законом о оружју и муницији. Тако је чланом 36. Закона о оружју и муницији прописано да се  оружје може продати само лицу које има одобрење за набављање оружја, а муниција се може продати само за врсту оружја за које лице има важећу исправу о оружју. Из наведеног дакле произлази да је постојање одобрења надлежног органа услов стицања својине на оружју, те се одузимањем овог одобрења губи законски основ за посједовање оружја.

            По оцјени овог суда, оспорена мјера одузимања оружја, муниције и исправа, уколико су испуњени услови прописани законом, је предвиђена законом, у служби је легитимног циља – контроле набавке и држања ових предмета као нарочито опасних ствари; у јавном је интересу очувања безбједности грађана, а пропорционална је наведеном циљу – у сврху је успоставе правичне равнотеже између права појединца да набави и држи оружје и муницију и за то оружје исходи оружни лист и општег јавног интереса обезбјеђења безбједности грађана.

            Имајући у виду да се уставно јемство својине односи само на право својине стечено сагласно закону,  Суд је оцијенио да је оспорено прописивање из члана 54. став 1. тачка 5. Закона о оружју и муницији у границама уставног овлашћења законодавца из тачке 6. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава. У оквиру уставног овлашћења законодавца је, по оцјени Суда, и да одреди  санкције за повреде законом утврђених обавеза, што се у конкретном случају  односи на одређивање рока у коме је лице коме је издат оружни лист за оружје за личну безбједност обавезно да поднесе захтјев надлежном органу за издавање новог оружног листа, а које ће се повреде закона сматрати прекршајем и коју ће санкцију прописати за ту повреду ствар је законодавне политике и о томе према члану 115. Устава није надлежан да одлучује Уставни суд.

            Одредбе члана  57. и 72. Закона о оружју и муницији, с обзиром на то да нису наведени посебни разлози због којих се оспоравају као ни одредбе Устава са којима би наведене одредбе евентуално биле несагласне, већ су разлози дати начелно у контексту разлога којима се оспоравају остале одредбе Закона о оружју и муницији, такође, нису, по оцјени Суда, у несагласности са Уставом. 

            Цијенећи наводе и разлоге оспоравања уставности одредаба члана 6. тач. 9. и 11. Закона о оружју и муницији Суд је утврдио  да се ради о питањима изван надлежности Уставног суда утврђене чланом 115. Устава, с обзиром на то да Уставни суд није надлежан да оцјењује уставност појединих одредаба закона са становишта њихове међусобне усаглашености,  примјене, јасности и прецизности. Такође, ни остали наводи и разлози који се износе у иницијативи нису основ за утврђивање неуставности оспорених одредаба Закона о оружју и муницији.

            Уставни суд, такође, није надлежан да даје објашњења о разлозима којима се руководио законодавац приликом усвајања оспорених законских рјешења, нити да заузима ставове којима би  се, како је то наведено  у иницијативи, уклониле све недоречености у оспореном закону и тако заштитили  грађани и њихова имовина  од могућих злоупотреба.

            Према члану 115. Устава Уставни суд није надлежан да оцјењује међусобну сагласност одредаба два закона, у овом случају одредаба Закона о  оружју и муницији  са одредбама члана 50. Закона о ловству, а нити са одредбама члана II/3 к) Устава Босне и Херцеговине.

            Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење  Уставни суд је донио у саставу: предсједник  Суда мр  Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик  проф. др Снежана Савић.

Број: У-37/20

23. јуна 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
14.7.2021.
Допуна плана набавки за 2021. годину

14.7.2021.
Саопштење за јавност са 271. сједнице Уставног суда Републике Српске

14.7.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку клима уређаја

13.7.2021.
Дневни ред 271. сједнице Уставног суда Републике Српске

5.7.2021.
Реализација уговора / оквирног споразума, Уставни суд Републике српске за 2021. годину, I и II квартал

23.6.2021.
Саопштење за јавност са 270. сједнице Уставног суда Републике Српске

21.6.2021.
Дневни ред 270. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.5.2021.
Саопштење за јавност са 269. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>