Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. марта 2021. године, донио  је 

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 15. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 36/09 и 91/16), члана 11. став 1. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12, 67/13, 98/14 и 66/18), члана 24. Закона о кривичном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17 и 66/18), чл. 11. и 12. Закона о ликвидационом поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 82/19), члана 13. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), члана 95. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17), чл. 6. и 36. став 3. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 109/05 и 63/16) и члана 79. ст. 1. и 2. и члана 112. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/14, 110/16 и 100/17).  

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Стефан Мачкић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 15. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 36/09 и 91/16), члана 11. став 1. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12, 67/13, 98/14 и 66/18), члана 24. Закона о кривичном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17 и 66/18  број 82/19), ), чл. 11. и 12. Закона о ликвидационом поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 82/19), члана 13. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), члана 95. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) и чл. 6. и 36. став 3. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 109/05 и 63/16). Накнадно, Суду је достављена и допуна иницијативе, у којој је давалац иницијативу проширио и на члан 79. ст. 1. и 2. и члан 112. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/14, 110/16 и 100/17). У иницијативи и допуни иницијативе, наводи се да је оспореним законским одредбама прописано да у свим судским поступцима и пред свим судовима учествују само судије, а не и судије поротници. Истиче се да је чланом 95. Закона о судовима изричито искључена примјена чланова тог закона који предвиђају учешће судија поротника у суђењу, чиме су поротници искључени из свих поступака пред било којим судом. Из наведених разлога, по мишљењу даваоца иницијативе, наведене оспорене законске одредбе у супротности су са чланом 125. ст. 3. и 4. и чланом 108. став 1. Устава Републике Српске. Поред наведеног, истиче се да је члан 15. Закона о ванпарничном поступку у дијелу који гласни „или нотар, као повјереник суда“ у супротности са чланом 125. Устава, јер по мишљену даваоца иницијативе, према наведеној уставној одредби судити могу само судије и судије поротници, а не и нотари. Предлаже се да Суд иницијативу прихвати.

У одговору на иницијативу који је Суду доставила Народна Скупштина Републике Српске наводи се да је законодавац, у складу са својим уставним овлашћењима, доношењем и усвајањем Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) уредио организацију, надлежност и функционисање основних судова, окружних судова, окружних привредних судова, Вишег привредног суда и Врховног суда Републике Српске, те да је истим законом прописано да судови суде као судије појединци или у вијећима судија, односно вијећима судија и судија поротника. Такође, прелазним и завршним одредбама овог закона уређено је да се одредбе закона којима се регулишу судије поротници примјењују само на поступке који требају да се у складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 50/03, 11/04, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09 и 92/09) и Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09), спроведу по раније важећим прописима. Имајући у виду наведено, у одговору се истиче да нису основани наводи иницијативе о несагласности оспорених законских одредаба са чланом 125. Устава Републике Српске, јер исти даје право законодавцу да оцијени цјелисходност начина организације судовања, те сходно томе, процијени и законом пропише у којим случајевима учествују судије појединци и судска вијећа. Поред наведеног, истиче се да Уставни суд Републике Српске не може улазити у оцјену цјелисходности оспораваног законског рјешења у погледу уређења положаја и потребе поротника у судским поступцима, јер је наведено искључива ствар законодавне политике Народне скупштине Републике Српске. Предлаже се да суд иницијативу не прихвати.

Оспореним чланом 15. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 36/09 и 91/16) је прописано: У ванпарничном поступку у првом степену одлучује судија појединац или нотар, као повјереник суда.

Оспореним чланом 11. став 1. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12, 67/13, 98/14 и 66/18) је прописано: Извршни поступак у првом степену води и одлуке доноси судија појединац.

Оспореним чланом 24. Закона о кривичном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр.53/12, 91/17 и 66/18) је прописано: У првом степену судови суде у вијећима састављеним од троје судија, а за кривична дјела за која је прописана као главна казна новчана казна или казна затвора до десет година, у првом степену суди судија појединац (став 1). У другом и трећем степену суди вијеће састављено од троје судија (став 2). О захтјеву за заштиту законитости Врховни суд одлучује у вијећу састављеном од пет судија (став 3). Судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, предсједник суда и предсједник вијећа одлучују у случајевима предвиђеним у овом закону (став 4). У вијећу састављеном од троје судија суд ослучује о жалбама против рјешења када је то одређено овим законом и доноси друге одлуке ван главног претреса (став 5). У вијећу састављеном од троје судија суд одлучује и о захтјеву за понављање поступка (став 6). 

Оспореним чланом 11. Закона о ликвидационом поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 82/19) је прописано да су органи ликвидационог поступка ликвидациони судија и ликвидациони управник, а чланом 12. истог закона је прописано да ликвидациони судија: води и управља ликвидационим поступком од дана подношења приједлога за отварање ликвидационог поступка до дана закључења ликвидационог поступка (тачка 1), има права и обавезе у ликвидационом поступку прописане овим законом (тачка 2), врши надзор над радом ликвидационог управника у складу са овим законом (тачка 3), разрјешава дужности ликвидационог управника у складу са чланом 16. овог закона (тачка 4).

Оспореним чланом 13. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13) је прописано: У првостепеном поступку и поступку по приједлогу за понављање поступка суди судија појединац (став 1). У дрогостепеном поступку и поступку одлучивања по ревизији суди вијеће од тројице судија (став 2).

Оспореним чланом 95. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) је прописано: Одредбе чл. 10, 65. и 66. овог закона које се односе на судије поротнике примјењују се само на поступке који треба да се, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 50/13, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09 и 92/09) и Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09), спроведу по раније важећим прописима.

Оспореним чланом 6. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 109/05 и 63/15) је прописано: У управним споровима суди судија појединац. Изузетно, у сложеним предметима за које су разлози погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и/или погрешна примјена материјалног права, који су од утицаја за правично рјешавање управне ствари, суди вијеће од троје судија. Оспореним чланом 36. став 3. истог закона је прописано: О захтјеву за ванредно преиспитивање одлучује надлежни суд у вијећу од троје судија.  

Оспореним чланом 79. ст. 1. и 2. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/14, 110/16 и 100/17) је прописано: У првом степену за прекршаје учињене у вријеме малољетства, без обзира на прописану новчану казну суди судија као појединац (став 1). Када суди у другом степену, вијеће другостепеног суда састављено је од троје судија, одређених распоредом послова у том суду (став 2).

Оспореним чланом 112. истог закона је прописано: Прекршајни поступак у првом и другом степену води судија појединац, осим у случајевима предвиђеним овим законом, када одлучује вијеће (став 1). У прекршајном поступку одлучује вијеће у саставу троје судија, у случајевима прописаним овим законом, као и одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске које упућују на кривично вијеће (став 2).     

У поступку оцјене уставности оспорених законских одредби Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, организацију, надлежност и рад државних органа (члан 68. који је замјењен Амандманом XXXII тачка 10); да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти, а да судска власт припада судовима (члан 69. став 1. и члан 69. став 5); да судску власт врше судови, који су самостални и независни и суде на основу Устава и закона (члан 121 ст. 1. и 2); да се оснивање, надлежност, организација и поступак пред судом утврђују законом (члан 122). Поред тога, чланом 125. Устава утврђено је да суд суди у вијећу (став 1), да се законом уређује у којим стварима суди судија појединац (став 2), да у суђењу учествују и судије поротници на начин утврђен законом (став 3), те да се законом може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима у суђењу учествују само судије (став 4). Чланом 108. став 1. Устава је утврђено да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.

            Поред наведених уставних одредби Суд је узео у обзир да је Законом о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) уређена организација, надлежност и функционисање основних судова, окружних судова, окружних привредних судова, Вишег привредног суда и Врховног суда Републике Српске (члан 1). Релевантним одредбама овог закона је прописано: да судску власт у Републици Српској врше судови, који су самостални и независни у оквиру дјелокруга и надлежности одређене законом (члан 2); да судови суде као судије појединци или у вијећима судија, односно вијећима судија и судија поротника, а састав вијећа одређује се посебним законима (члан 10); да предсједник основног и окружног суда, након прибављеног мишљења Високог судског и тужилачког савјета, утврђује број судија поротника потребних за рад тог суда (члан 65. став 1); да судови воде евиденцију за сваког судију и судију поротника, у којој су садржани подаци о стручној спреми и искуству судије као и остали подаци. Судија, односно судија поротник има право увида у свој досије и право да тражи исправку погрешних података (члан 66); да се одредбе чл. 10, 65. и 66. овог закона, које се односе на судије поротнике примјењују само на поступке који треба да се, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 50/13, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09 и 92/09) и Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09), спроведу по раније важећим прописима (члан 95).

            Полазећи од наведених уставних одредби, Суд је утврдио да је законодавац, сагласно овлашћењу из члана 122. Устава, надлежан да законом утврди оснивање, надлежност, организацију и поступак пред судовима, те да је Законом о судовима Републике Српске уредио организацију, надлежност и функционисање основних судова, окружних судова, окружних привредних судова, Вишег привредног суда и Врховног суда Републике Српске. Истим законом је прописао да судови суде као судије појединци или у вијећима судија, односно вијећима судија и судија поротника. Такође, прелазним и завршним одредбама Закона о судовима Републике Српске, уређено је да се одредбе овог закона које се односе на судије поротнике примјењују само на поступке који треба да се, у складу са одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 50/13, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09 и 92/09) и Закона о парничном поступку („ Службени гласник Републике Српске“ 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09), спроведу по раније важећим прописима.

            Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, Суд је оцијенио да је оспорено законско рјешење у погледу уређења и потребе учешћа поротника у судским поступцима ствар цјелисходности законодавца, односно законодавне политике Народне Скупштине Републике Српске, о чему Уставни суд сходно члану 115. Устава Републике Српске није надлежан да одлучује. При томе, Суд је оцијенио да је законодавац, нормирајући као у оспореним одредбама закона, остао у границама Уставом зајамчених овлашћења. Наиме, законодавац је у прелазним и завршним одредбама Закона о судовима Републике Српске прописао у којим поступцима се примјењују одредбе овог закона, које се односе на судије поротнике. По оцјени Суда, овакво нормирање није несагласно члану 125. Устава Републике Српске, с обзиром на то да је овом уставном одредбом утврђено да се законом може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима у суђењу учествују само судије, а како је то и прописано у оспореним законским одредбама на које иницијатива указује. Стога, по оцјени Суда, у конкретном случају није повријеђено начело уставности из члана 108. став 1. Устава Републике Српске, те нису основани наводи иницијативе о неуставности члана 15. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 36/09 и 91/16), члана 11. став 1. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12, 67/13, 98/14 и 66/18), члана 24. Закона о кривичном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17 и 66/18), чл. 11. и 12. Закона о ликвидационом поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 82/19), члана 13. Закона о парничном поступку („ Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), члана 95. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17), чл. 6. и 36. став 3. Закона о управним споровима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 109/05 и 63/16) и члана 79. ст. 1. и 2. и члана 112. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/14, 110/16 и 100/17). 

            Имајући у виду стандард оцјене у поступку апстрактне контроле уставности из члана 115. Устава, паушални наводи иницијативе о несагласности члана 15. Закона о ванпарничном поступку у дијелу који гласи ,,или нотар, као повјереник суда“, нису од значаја за одлучивање овог суда у предметној ствари.

С обзиром да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјесење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-32/20

31. марта 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>