Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. септембра 2020. године,    д о н и о  је

 О Д Л У К У

     Одбија се приједлог за утврђивање неуставности чл. 5. став 1. тач. 1) и 2) и члана 40. Правилника о вршењу техничког прегледа уређаја и технологија за приређивање игара на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 61/19).

О б р а з л о ж е њ е

          „Joker game“ д.о.о. Бања Лука и „Mozzart“ д.о.о. Бања Лука поднијели су Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности Правилника о вршењу техничког прегледа уређаја и технологија за приређивање игара на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 61/19). Међутим, из садржаја иницијативе и навода о повреди Устава произлази да, у суштини, оспоравају само члан 5. став 1. тач. 1) и 2) и члан 40. овог правилника. У приједлогу се наводи да оспорене норме члана 5. оспореног правилника нису у сагласности са чланом 68. став 1. тачка 8. Устава Републике Српске, којим је утврђена обавеза Републике да обезбјеђује научни и технолошки развој. Наиме, како истичу предлагачи, сертификати о акредитацији, које према члану 5. Правилника морају посједовати овлашћене лабораторије, представљају застарјелу технологију која знатно заостаје за савременим софтверима приређивача игара на срећу. Оваквим прописивањем су, по мишљењу предлагача, приређивачи приморани да се прилагоде заосталој технологији, чиме се уназађује и успорава развој тржишта игара на срећу. У вези с тим у приједлогу се истиче да ова неусклађеност приређивачима ствара знатне додатне материјалне трошкове. У погледу оспореног члана 40. предметног акта предлагачи сматрају да се оваквим прописивањем приређивачима игара на срећу намећу обавезе и терети несразмјерни користима у чију се сврху наводно уводи овакво нормативно рјешење. Наиме, оспорене одредбе, како се наводи, доводе до великих финансијских обавеза за приређиваче, а како су цијене техничких прегледа фиксиране Правилником, они немају могућност евентуалног одабира јефтиније сертификоване лаборатотрије. Оспореним прописивањем су, по мишљењу предлагача, приређивачи игара на срећу дискриминисани у односу на остале привредне субјекте, нарушен је њихов тржишни положај, као и гаранције слободног предузетништва и једнаког положаја предузећа које су заштићене чланом 50. и чланом 66. став 2. Устава. Поред наведеног, у приједлогу се тражи да Суд обустави примјену оспореног правилника до доношења коначне одлуке о уставности његових оспорених норми.

       У одговору на приједлог  који је доставило Министарство финансија истиче се, прије свега, да су предлагачи образложили наводе приједлога само у односу на чл. 5. и 40. оспореног правилника. У погледу члана 5. овог акта, којим су прописани међународни стандарди које морају испуњавати овлашћене лабораторије, указује се на то да ови стандарди морају бити утемељени на провјереним научним, технолошким и искуственим резултатима, а циљ им је достизање оптималног напретка заједнице. Сертификат о акредитацији лабораторије, како се наводи у одговору, доказује да организација има успостављен систем управљања у складу са одабраним референтним документом, да је систем управљања документован, те да се исти проводи, одржава и непрекидно побољшава његова ефикасност. Доносилац оспореног акта истиче да је прописани стандард EN ISO/IEC 17065 међународни стандард, који садржи захтјеве за компетентност, досљедан рад и непристрасност тијела за сертификацију производа, процеса и услуга. Сертификациона тијела која раде у складу са овим стандардом не морају пружити све врсте сертификације производа, процеса и услуга. Надаље, други прописани стандард EN ISO/IEC 17025 је, како се наводи, међународни стандард који садржи захтјеве за компетентност, непристрасност и конзистентан рад испитних и калибрационих лабораторија. Доносилац оспореног правилника истиче да корисници услуга лабораторије, регулаторна тијела, организације и шеме у којима се користи међусобно оцјењивање једнаких акредитационих тијела и други, користе овај документ за потврђивање или признавање компетентности лабораторија. Сходно наведеном, мишљења је да оспореним прописивањем нису нарушене норме Устава Републике Српске на које указују предлагачи.

       Правилник о вршењу техничког прегледа уређаја и технологија за приређивање игара на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 61/19) донио је министар финансија на основу члана 82. став 7. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 22/19) и члана 76. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" број 115/18). Оспореним нормама члана 5. став 1. овог правилника прописано је да лабораторија подноси захтјев за овлашћење Министарству финансија, уз који прилаже: сертификат о акредитацији према норми EN ISO/IEC 17025, чији обим акредитације укључује поступке и услове за уређаје и технологије за приређивање игара на срећу, издат од акредитационог тијела које је потписиник Међународног споразума о међусобном признавању акредитација (МРА) у оквиру Међународне организације за акредитовање лабораторија и контролних тијела (ILAC) (тачка 1), те сертификат о акредитацији према норми EN ISO/IEC 17065, чији обим акредитације укључује поступке и услове за уређаје и технологије за приређивање игара на срећу, издат од акредитационог тијела које је потписник Међународног споразума о међусобном признавању акредитација (MRA) у оквиру Међународне организације за акредитовање сертификационих тијела (IAF) (тачка 2).  Према члану 40. овог акта, трошкове техничког прегледа сноси подносилац захтјева за технички преглед, било редовног или ванредног прегледа из члана 37. овог правилника (став 1), а уколико се након ванредног техничког прегледа обављеног по захтјеву Министарства финансија или Републичке управе за игре на срећу утврди да је систем технички исправан, трошкове техничког прегледа сноси приређивач (став 2).       

   У поступку оцјењивања уставности оспорених норми предметног правилника Суд је имао у виду релевантне одредбе Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 22/19), којима је прописано: аутомат за игре на срећу, систем за приређивање игара на срећу путем интернета, као и систем за приређивање кладионичарских игара који се ставља у употребу у Републици, обавезан је да посједују сертификат о усклађености типа уређаја и програма за игру прибављен од овлашћене и за сертификацију надлежне лабораторије, која је акредитована према норми ISO/IEC 17025 и ISO/IEC 17065, чији обим акредитације укључује поступке и услове за уређаје и технологије за приређивање игара на срећу (члан 82. став 1), да је лабораторија која врши испитивање и сертификацију технологија за приређивање игара на срећу из става 1. овог члана дужна да посједује доказ о оспособљености за провјеру информатичке сигурности система (члан 82. став 2), да је прије стављања у употребу аутомата за игре на срећу обавезан његов технички преглед, који врши правно лице које је за обављање ове дјелатности дужно да посједује одобрење за обављање техничког прегледа, које доноси министар (члан 82. став 4), те да министар финансија доноси правилник којим прописује услове и поступак за овлашћивање лабораторија и правних лица за вршење техничких прегледа уређаја и технологија за приређивање игара на срећу из става 1. овог члана (члан 82. став 7).

   Надаље, Законом о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" број 115/18) прописано је да органи управе доносе, између осталог, правилнике, затим да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2), те да министар, поред осталог, доноси прописе из члана 63. став 1. овог закона (члан 76. став 2).

Сагласно цитираним законским одребама, министар финансија је, по оцјени Суда, био овлашћен да, са циљем провођења релевантних одредаба Закона о играма на срећу, донесе оспорени правилник, којим су прописани услови и поступак за овлашћивање лабораторија за сертификацију уређаја и технологија за приређивање игара на срећу, услови и начин вршења техничког прегледа уређаја и технологија за приређивање игара на срећу, као и услови које испуњавају правна лица за вршење техничког прегледа. Законодавац је, дакле, уредио темељне односе у области игара на срећу, а министру финансија је, у конкретном случају, дао овлашћење да предметним правилником разради одредбе овог закона које се односе на овлашћивање лабораторија које издају сертификате о усклађености уређаја и програма за игре на срећу и правних лица која врше технички преглед ових уређаја и технологија.

  Начин на који су оспореним одребама Правилника уређена предметна питања, по оцјени Суда, не доводи до повреде уставних гаранција на које указују предлагачи. Наиме, доносилац оспореног акта је, имајући у виду да је, према члану 7. став 1. Закона о играма на срећу, приређивање игара на срећу дјелатност од јавног интереса, сходно својој цјелисходној процјени и у складу са усвојеном политиком у уређивању ове материје, оспореним одредбама овог правилника регулисао питања услова које мора испуњавати лабораторија која врши сертификовање уређаја и технологија за приређивање игара на срећу, те трошкова техничког прегледа система за приређивање кладионичарских игара. Оцјена оправданости и разлога цјелисходности оспорених нормативних рјешења, према члану 115. Устава Републике Српске, није у надлежности Уставног суда.

  Истовремено, имајући у виду да предлагачи уставност одредаба члана 5. став 1. тач. 1) и 2) Правилника оспоравају превасходно због прописаних међународних стандарда које морају посједовати овлашћене лабораторије, Суд сматра  потребним указати на то да и члан 82. став 1. Закона о играма на срећу предвиђа да лабораторије надлежне за сертификацију уређаја и програма игара на срећу посједују акредитацију према нормама ISO/IEC 17025 и ISO/IEC 17065, како је то прописано и оспореним одредбама предметног правилника.

 Поред тога, наводе предлагача да су приређивачи игара на срећу оспореним прописивањем из члана 40. овог правилника дискриминисани и доведени у неравноправан положај у односу на остале привредне субјекте, Суд је оцијенио неоснованим. Наиме, адресати оспореног правилника су предузећа која, како је већ истакнуто, обављају дјелатност која је од јавног интереса за Републику. Због тога, имајући у виду њихов специфичан положај, приређивачи игара на срећу се, у погледу питања које уређују оспорене одредбе предметног акта, не могу доводити у везу и поредити са другим привредним субјектима, јер се налазе у објективно различитим правним ситуацијама. Сходно наведеном, Суд је оцијенио да оспореним прописивањем није нарушена уставна гаранција једнаког положаја предузећа и других организација из члана 66. став 2, на које се указује у приједлогу.

   С обзиром на то да је овим коначно одлучено о уставности оспорених одредаба предметног правилника, Суд сматра да је захтјев предлагача за обуставу од извршења овог акта до доношење одлуке Суда беспредметан.

   На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

   Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.