Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. јула  2019. године,  д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости чл. 10, 11, 12. и 15. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 73/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Синдикат правосуђа Републике Српске ‒ Синдикална организација Судске полиције поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости чл. 10, 11, 12. и 15. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 73/16), који је донијела предсједница Врховног суда Републике Српске, уз прибављену сагласност министра правде и Владе Републике Српске. У приједлогу се наводи да оспорене одредбе предметног правилника нису у сагласности са чланом 35. ст. 3. и 4. и чланом 53. ст. 1. и 2. Закона о Судској полицији Републике Српске, којим је прописано да се руководна радна мјеста у Судској полицији могу попунити из реда запослених напредовањем у служби. Оспорене норме овог правилника, како се даље истиче, онемогућавају примјену наведених законских одредаба, јер не предвиђају могућност попуњавања руководних радних мјеста напредовањем у служби, нити напредовање по основу радног искуства. Предлагач сматра да оспорено прописивање раднике Судске полиције доводи у дискриминирајући положај у односу на друга лица која конкуришу на руководна мјеста у Судској полицији, што је супротно и чл. 19. и 22. Закона о раду, као и члану 10. Устава Републике Српске. Поред тога, мишљења је да су у конкретном случају нарушене и одредбе из чл. 33. и 39. став 3. Устава, које свим грађанима гарантују право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу, те доступност радног мјеста и функције под једнаким условима. Слиједом наведеног, предлаже да Суд утврди да оспорне одредбе Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске нису у сагласности са Уставом и законом.

         У одговору на приједлог који је доставио Врховни суд Републике Српске износи се став да предлагач погрешно тумачи оспорене одредбе овог правилника у односу на законске норме на које се позива, те да је овај акт у цијелости сагласан Уставу и закону. Наводи се да је напредовање у служби у Судској полицији Републике Српске детаљно разрађено Уредбом о чиновима и ознакама у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 30/13), те да су Законом о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 31/14 и 116/16) регулисани коефицијенти за обрачун плате у Судској полицији. У одговору се истиче да су сви службеници Судске полиције до сада напредовали, тако да је тренутно око 95% њих са средњом стручном спремом у чину вишег наредника судске полиције. У погледу навода о несагласности оспореног правилника са чланом 53. ст. 1. и 2. Закона о судској полицији Републике Српске, у одговору се указује да се ова законска одредба односи искључиво на попуњавање руководних радних мјеста, те да су неосновани наводи предлагача о дискриминацији запослених у Судској полицији приликом попуњавања упражњених руководних радних мјеста. У вези са наведеним истиче се да је запосленим лицима у Судској полицији омогућено напредовање у служби у својој стручној спреми, што је видљиво из примјера који су наведени у одговору на иницијативу.

    Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 73/16) донијела је предсједница Врховног суда Републике Српске на основу члана 10. Закона о судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 98/11 и 57/16), на приједлог директора Судске полиције Републике Српске, уз прибављену сагласност министра правде и Владе Републике Српске. Оспореним чланом 10. овог правилника прописани су послови и радни задаци из дјелокруга Управе Судске полиције које врше директор Судске полиције, инспектор, командир Интервентне јединице Судске полиције, помоћник командира Интервентне јединице Судске полиције, вођа тима у Интервентној јединици Судске полиције, судски полицајац у Интервентној јединици Судске полиције, судски полицајац ‒ руководилац материјално-техничким средствима у Управи Судске полиције, судски полицајац у Управи Судске полиције и службеник за администартивне послове, те су одређени услови које морају испуњавати лица која конкуришу на ова радна мјеста, као и број извршилаца. Чланом 11. прописани су послови и задаци из дјелокруга окружних центара Судске полиције које обављају начелник окружног центра, замјеник начелника, помоћник начелника, командир одјељења Судске полиције, вођа групе Судске полиције, судски полицајац за материјално-техничка средства у окружном центру Судске полиције, судски полицајац и службеник за административне послове, затим услови за обављање послова на овим радним мјестима, те број извршилаца. Према оспореном члану 12. овог правилника заснивање радног односа, права и обавезе по основу рада, поступак именовања, постављења и распоређивања, престанак радног односа, дисциплинска и материјална одговорност и друго регулишу се у складу са одредбама Закона о судској полицији, Закона о раду, Општег колективног уговора и Посебног колективног уговора за област правосуђа (став 1), ради обезбјеђења редовне кадровске попуне за рад у Судској полицији врши се пријем и стручна обука приправника у складу са потребама и интересима Судске полиције (став 2), приправници се примају на одређено вријеме, а услови пријема, стручна обука приправника и пријем у радни однос на неодређено вријеме врше се на начин и под условима утврђеним Законом о Судској полицији и општим актима (став 3). Чланом 15. прописано је да ће у року од тридесет дана од ступања на снагу овог правилника предсједник Врховног суда или директор Судске полиције, ако га овласти предсједник, извршити распореде запослених у Судској полицији на послове и задатке утврђене овим правилником (став 1), да сви запослени у Судској полицији који не испуњавају услове у погледу стручне спреме или дужине трајања радног искуства предвиђене овим правилником остају на својим радним мјестима и настављају да обављају послове и задатке на које су распоређени, а предвиђени услови ће се примјењивати приликом новог пријема и распореда радника Судске полиције (став 2).  

  У поступку оцјењивања оспорених норми предметног правилника Суд је имао у виду одредбе тачака 10, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, којима је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, организацију, надлежност и рад државних органа, радне односе, запошљавање и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

 Одредбама Устава у односу на које је предлагач тражио оцјену уставности утврђено је: да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаком условима буду примљени у јавну службу (члан 33), те да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција (члан 39. став 3.).

     Сагласно Уставом утврђеним овлашћењима, Законом о судској полицији уређени су надлежност, организација, дјелокруг рада и овлашћења Судске полиције Републике Српске, дужности и права, посебне дужности и права из радног односа, дисциплинска и материјална одговорност, чинови, оцјена рада и унапређење службеника Судске полиције, као и друга питања од значаја за организацију и рад Судске полиције. Тако је чланом 35. овог закона прописано да предсједник Врховног суда, на приједлог директора Судске полиције, утврђује слободна радна мјеста за запошљавање у Судској полицији (став 1), да се упражњена радна мјеста утврђују ради периодичног запошљавања нових службеника како би се одржао прописани максимум радних мјеста и одржала оперативност Судске полиције (став 2), да се запошљавање у Судској полицији врши на основу јавног конкурса (став 3), те да се изузетно од става 3. овог члана, руководна радна мјеста у Судској полицији могу попунити напредовањем у служби (став 4). Према члану 53. овог закона, упражњено руководно радно мјесто у Судској полицији може се попунити из реда запослених - напредовањем у служби (став 1), основ за напредовање службеника Судске полиције и намјештеника је постојање слободног радног мјеста, оцјена рада и радно искуство потребно за напредовање (став 2), а рјешење о попуњавању руководног радног мјеста напредовањем у служби доноси предсједник Врховног суда на приједлог директора Судске полиције (став 3). Чланом 10. прописано је да се организација Судске полиције уређује правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији који доноси предсједник Врховног суда, на приједлог директора Судске полиције, уз прибављену сагласност министра правде и Владе Републике Српске.

    Полазећи од наведених законских одредаба Суд је оцијенио да је предсједница Врховног суда Републике Српске била овлашћена да донесе оспорени Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске, којим су, са циљем провођења релевантних одредаба Закона о судској полицији Републике Српске, уређени унутрашња организација и систематизација радних мјеста у Судској полицији, а нарочито организационе јединице, њихов назив и дјелокруг, начин руковођења, назив и распоред послова и задатака у организационим јединицама, систематизација радних мјеста са описом послова и задатака, те условима које морају испуњавати кандидати за пријем на радна мјеста и укупан број запослених поребан за вршење послова и задатака, радни однос и права по основу рада, јавност рада и информисање и друга питања од значаја за унутрашњу организацију и ефикасно функционисање Судске полиције.

  Оцјењујући оспорене норме чл. 10, 11, 12. и 15. овог правилника Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено начело законитости, као ни гаранције из чл. 10, 33. и 39. став 3. Устава, како се то наводи у приједлогу. Наиме, питање попуњавања упражњених руководних радних мјеста у Судској полицији напредовањем у служби запослених у овом органу регулисано је чланом 35. став 4. и чланом 53. Закона о Судској полицији Републике Српске. Овим законским одредбама предвиђена је могућност попуњавања упражњених руководних радних мјеста напредовањем у служби (члан 35. став 4. и члан 53. став 1), прописано је да је основ за напредовање службеника Судске полиције постојање слободног радног мјеста, оцјена рада и радно искуство потребно за напредовање, те да рјешење о попуњавању упражњеног руководног мјеста напредовањем у служби доноси предсједник Врховног суда на приједлог директора Судске полиције (члан 53. ст. 2. и 3). Овим законом је, дакле, на цјеловит начин уређено наведено питање, јер сва темељна питања везана за радноправни статус запослених, заснивање радног односа, па тако и основ и начин напредовања службеника у Судској полицији, по оцјени Суда, представљају законску материју и нису у домену овлашћења доносилаца подзаконских аката. У вези са наведеним, Суд указује на то да је законодавац чланом 10. Закона о Судској полицији Републике Српске дао овлашћење предсједнику Врховног суда Републике Српске да својим правилником уређује унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у Судској полицији, што по оцјени Суда, не обухвата и нормирање других питања из области радних односа која се уређују законом, односно представљају законску материју. Због тога, предмет регулисања оспорених норми чл. 10, 11, 12. и 15. предметног правилника и не може бити попуњавање руководних радних мјеста напредовањем у служби, тако да овим нормама није нарушено начело законитости усљед чињенице да не уређују то питање.

   Имајући у виду напријед изложено Суд је оцијенио да су неосновани наводи предлагача да је оспореним правилником службеницима Судске полиције онемогућено напредовање, те да су дискриминисани у праву на доступност руководних радних мјеста под једнаким условима у односу на друга лица која конкуришу на ове позиције. Наиме, у погледу попуњавања руководних радних мјеста напредовањем у служби у Судској  полицији примјењују се директно релевантне одредбе Закона о Судској полицији Републике Српске, тако да службеници из реда запослених, уколико испуњавају овим законом прописане услове, нису доведени у неповољнији положај у могућности попуњавања ових радних мјеста у односу на друга лица. У том смислу је и одредба члана 12. овог правилника која у вези са питањима заснивања радног односа, права и обавеза по основу рада, као и поступка именовања, постављења и распоређивања упућује на Закон о судској полицији Републике Српске.

   Имајући у виду наведено Суд је утврдио да у конкретном случају није нарушено начело забране дискриминације из члана 10. Устава, те одредбе чланова 19. и 22. Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16 и 66/18).

     На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

      Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-68/18

17. јула 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>