Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

      Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. јула 2019. године,   д о н и о   ј е

 

                                                              О Д Л У К У

 

        Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 14. став 2. Статута Борачке организације Републике Српске број: И-01/И-04-287-О-10/16 од 27. јуна 2016. године.

 

                                                      О б р а з л о ж е њ е

 

         Организација старјешина Војске Републике Српске поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности члана 14. став 2. Статута Борачке организације Републике Српске број: I-01/I-04-287-О-10/16 од 27. јуна 2016. године због, како се наводи, несагласности са Уставом Републике Српске и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Образлажући наведено, предлагач цитира одредбе тачке 3. Амандмана LVII на Устав Републике Српске којом је допуњен члан 49. Устава, те члан 11. Европске конвенције и с тим у вези  наводи да оспорена одредба Статута, којом је прописано да члан Борачке организације Републике Српске (у даљем тексту: Борачка организација) не може бити истовремено члан неке друге организације или удружења које окупља демобилисане борце, ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца, изузев чланова организација и удружења који су колективни чланови Борачке организације Републике Српске, ограничава члановима других организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата да учествују у раду Борачке организације, или пак члановима Борачке организације да учествују у раду Организације старјешина Војске Републике Српске, Удружења породица погинулих, Удружења инвалида и других. Имајући у виду да је оспореним прописивањем онемогућено дјеловање појединих категорија бораца у оквиру Борачке организације, а који су чланови других организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата на територији Републике Српске, предлагач тражи  да Суд утврди да оспорена одредба Статута није у сагласности са Уставом.

         У одговору на приједлог који је доставила Борачка организација Републике Српске оспорени су наводи предлагача као неосновани те је, између осталог, указано на поједине одредбе Статута, као и Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05), те наглашено да свако има право да самостално и добровољно одлучи да ли ће бити члан једног или другог удружења, као и да ли ће се удруживати са истим или сличним удружењима, без постављања икаквих ограничења или забрана. Надаље, у одговору је указано и на програмске циљеве и задатке Борачке организације који се, како се наводи, разликују од ставова и интереса које заступа подносилац приједлога односно који заступа ставове и интересе само старјешина Одбрамбено-отаџбинског рата. У одговору су, такође, оспорени и наводи из приједлога који се односе на повреду члана 11. Европске конвенције наводећи да одредбама Статута Борачке организације ниједно лице није доведено у неравноправан положај у односу на друга лица, већ се гарантује једнак третман за све који се налазе у истим или истоврсним правним сутуацијама приликом остваривања права и слобода. С обзиром на то да оспореном одредбом Статута, како се наводи,  није повријеђено било чије Уставом и законом загарантовано право, у одговору је предложено да се приједлог одбије као неоснован.

         Оспореном одредбом члана 14. став 2. Статута Борачке организације Републике Српске број I-01/I-04-287-О-10/16 од 27. јуна 2016. године, који је Скупштина Борачке организације Републике Српске на основу члана 16. и 31. Закона о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05) и чл. 47, 67. и 68. Статута Борачке организације Републике Српске утврдила као пречишћени текст, прописано је да члан Борачке организације Републике Српске не може бити истовремено члан неке друге организације или удружења које окупља демобилисане борце, ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца, изузев чланова организација и удружења који су колективни чланови Борачке организације Републике Српске.

         У поступку разматрања навода из приједлога Суд је имао у виду да је одредбом Устава која је, по мишљењу предлагача, релевантна за оцјену уставности наведене одредбе Статута утврђено: одредбе чланова 13, 22, 23, 24, 25, 26, 28. и 30. Устава о правима и слободама оствариће се у складу са одговарајућим одредбама чланова 8. до 11. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (тачка 3. Амандмана LVII на Устав Републике Српске којом је допуњен члан 49. Устава).

         Такође, Суд је имао у виду одредбу члана 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на коју предлагач тражи  оцјену оспорене одредбе Статута,  којом је утврђено да  свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима, укључујући право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса и да за вршење овог права се неће постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

        У поступку оцјењивања  оспорене одредбе Статута релевантне су, по оцјени Суда,   одредбе Устава и то члан 31. став 1. којим је зајемчена слобода политичког организовања и дјеловања у складу са законом, члан 41. којим је зајемчена слобода синдикалног организовања и дјеловања (члан 41), као и тач. 6. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава према којим Република уређује и обезбјеђује, између осталог, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора, те друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

         Поред наведених уставних одредби, за разматрање основаности навода из приједлога од значаја је, по оцјени Суда, Закон о удружењима и фондацијама  Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05) којим се уређује оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада удружења и фондација (члан 1). Овим законом је, између осталог, прописано: чланом 2. став 1. да је удружење у смислу овог закона, сваки облик добровољног повезивања више физичких или правних лица ради унапређења или остваривања неког заједничког или општег интереса или циља, у складу са Уставом и законом, а чија основна сврха није стицање добити;  чланом 12. став 1. да статут удружења садржи: назив и сједиште удружења (алинеја 1), циљеве и дјелатност удружења (алинеја 2), поступак пријема и искључења чланова (алинеја 3), права и обавезе чланова удружења (алинеја 4), органе удружења, начин њиховог избора и опозива, овлашћења, кворум и правила гласања, укључујући и специфична питања о којима се одлучује квалификованом већином, трајање њиховог мандата, поступак за сазивање скупштине (алинеја 5), начин подношења финансијског извјештаја и извјештаја о раду (алинеја 6), правила која се примјењују за стицање и располагање средствима удружења и орган овлашћен за надзор над коришћењем ових средстава (алинеја 7), поступак за измјену и допуну статута, овлашћење и начин доношења других општих аката (алинеја 8), облик и садржај печата удружења (алинеја 9), заступање (алинеја 10), услове и поступак за спајање, раздвајање, трансформацију или престанак удружења (алинеја 11), те поступак расподјеле преостале имовине у случају престанка рада удружења (алинеја 12), а ставом 2. члана 12. да статут може садржавати и друге одредбе које нису у супротности са овим законом; чланом 14. став 1. да члан удружења може бити свако физичко или правно лице које добровољно приступи удружењу на начин прописан статутом; чланом 16. да скупштина удружења доноси статут, његове измјене и допуне и друге акте одређене статутом (алинеја 1).

         Уз то, Суд је имао у виду да је Статутом Борачке организације Републике Српске, између осталог, прописано чланом 3. став 1. да је Борачка организација Републике Српске јединствена друштвена организација бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих и заробљених бораца Одбрамбено ослободилачких ратова српског народа, чланом 14. став 1. да  се чланом Борачке организације постаје стицањем својства појединачног или колективног члана, чланом 15. став 1. да се појединачно чланство Борачке организације стиче потписивањем приступница од стране лица са утврђеним статусом породице погинулог и заробљеног борца, ратног војног инвалида и домобилисаног борца одбрамбено-ослободилачких ратова српског народа, чланом 16. да колективни чланови Борачке организације Републике Српске могу бити организације и удружења која окупљају домобилисане борце, ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца, која су регистрована на републичком нивоу и имају организационе дијелове у свим општинама и градовима Републике Српске, под условом да прихвате Статут, програмске циљеве и задатке БОРС (став 1), те да организације и удружења из става 1. овог члана која не испуњавају услове у погледу нивоа регистровања и организационе структуре, могу бити колективни чланови градских/општинских борачких организација ако прихвате Статут, програмске циљеве и задатке ГБО/ОБО (став 2), чланом 46. да је скупштина Борачке организације Републике Српске највиши орган Борачке организације (став 1), а чланом 67. да је Статут Борачке организације основни акт организације, који доноси Скупштина Борачке организације Републике Српске двотрећинском већином укупног броја чланова Скупштине.

         Полазећи од изложеног Суд је оцијенио да оспорена одредба наведеног статута није у несагласности са Уставом и законом. Приликом овакве оцјене Суд је, прије свега, имао у виду да Устав јемчи слободу политичког и синдикалног организовања и дјеловања у складу са законом, али да Уставом није предвиђено удруживање у друге облике удруживања и дјеловања. Такође,  Суд је имао у виду да питања која се односе на унутрашњу организацију удружења те чланство односно на поступак пријема и искључивања чланова, те права и  обавезе чланова нису предмет законског уређивања, већ је одлучивање о тим питањима препуштено аутономији удружења, који они уређују својим актом, односно статутом. С обзиром на  наведено, оспореном одредбом Статута се, по оцјени Суда, сагласно овлашћењима из Закона уређује једно од питања које односна организација као удружење самостално уређује у остваривању својих програмских циљева и задатака, и то на начин који је израз воље чланова Скупштине Борачке организације која је исказана при доношењу Статута, чија одредба је оспорена.  Начин на који ће се ово питање уредити спада у домен цјелисходности и опредјељења доносиоца Статута и о томе, према члану 115. Устава, Уставни суд није надлежан да одлучује.

         Имајући у виду да право на удруживање не подразумијева  право на чланство у одређеној организацији, Суд је оцијенио да оспореном одредбом Статута којом је Борачка организација, у оквиру свог права да самостално одлучује о својој унутрашњој организацији, те пријему у чланство, прописала немогућност да члан Борачке организације буде истовремено и члан неке друге организације или удружења које окупља демобилисане борце, ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца, није дошло до повреде  члана 11. Европске  конвенције.

        На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

        Ову одлуку  Уставни суд је донио у саставу: предсједник  Суда мр  Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик  проф. др Снежана Савић.

Број: У-27/19

17. јула 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>