Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г), члана 40. став 5,  члана 60. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  25. априла 2019. године,  д о н и о   ј е

 

                                                               О Д Л У К У

 

         Утврђује се  да члан 22а став 1. тачка а) Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр.102/11,108/11, 67/13,31/14 и 44/16) у дијелу који гласи: " ...или њихова повезана лица...," није у сагласности са Уставом Републике Српске.

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности  члана 38. ст. 4. и 5. Закона из тачке 1. ове одлуке.

 

                                                           О б р а з л о ж е њ е

 

        Немања Шикман из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности Закона о измјенама и допунама Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 44/16) и то члана 4. у дијелу којим је послије члана 22. Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11,108/11, 67/13 и 31/14) додат нови члан 22а став 1, као и члана 9, којим је у члану 38. основног текста закона измијењен став 4, те додат нови став 5, а што у основи представља члан 22а став 1. и члан 38. ст. 4. и 5. Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11,108/11, 67/13, 31/14 и 44/16). Из навода којим се образлаже оспоравање одредби члана 22а став 1. наведеног закона произлази да је оспорена само тачка а) става 1. овог члана Закона, којом је прописано да Пореска управа Републике Српске неће додијелити јединствени идентификациони број ( у даљем тексту: ЈИБ) правном лицу у оснивању чији је оснивач правно или физичко лице или њихова повезана лица која имају доспјеле, а неизмирене пореске обавезе. Давалац иницијативе оспорава наведене одредбе Закона у односу на члан 5. ал. 4. и 5, чланове 25. и 27. став 1, члан  30. став 1, члан 31. став 1, члан 39. став 1, чланове 48, 50. и 52. став 1, члан 66. став 2. и члан 108. Устава Републике Српске. Као разлог оспоравања одредби члана 22а став 1. тачка а) Закона давалац иницијативе наводи, између осталог, да се на тај начин онемогућава великом броју субјеката да остваре своја права будући да су приликом  њиховог остваривања условљена измирењем пореских обавеза са њима повезаних лица иако на измирење тих обавеза ни на који начин не могу да утичу. У иницијативи се, такође, детаљно наводе и разлози оспоравања члана 38. ст. 4. и 5.  Закона о пореском поступку, којим се лица која имају статус повезаних лица са пореским обвезником обавезују на плаћање његове пореске обавезе уколико се ова обавеза не може наплатити од пореског обвезника, те предлаже да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

         Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

         Оспореним чланом 22а став 1. Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11, 108/11, 67/13, 31/14 и 44/16) прописано је да Пореска управа не додјељује ЈИБ сљедећим лицима: правном лицу у оснивању чији је оснивач правно или физичко лице или њихова повезана лица која имају доспјеле, а неизмирене пореске обавезе (тачка а), а оспореним чланом 38. Закона да повезано лице одговара за обавезе пореског обвезника у случајевима када је утврђено да се пореска обавеза не може наплатити из новчаних средстава, покретне или непокретне имовине, хартија од вриједности или личних примања пореског обвезника (став 4) те да, у случају из става 4. овог члана, Пореска управа рјешењем о плаћању пореских обавеза из члана 40. овог закона утврђује да наплата утврђених пореских обавеза од пореског обвезника није могућа ни на један од законом прописаних начина, утврђује статус повезаног лица и налаже повезаном лицу да плати утврђену пореску обавезу у року од 30 дана од дана достављања рјешења (став 5).

        Оцјена уставности оспорених одредби члана 22а став 1. тачка а) и члана 38. ст. 4. и 5. Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11,108/11, 67/13, 31/14 и 44/16) тражена је  у односу на члан 5. ал. 4. и 5, чланове 25. и 27. став 1, члан  30. став 1, члан 31. став 1, члан 39. став 1, члан 48. став 1, чланове 50. и 52. став 1, члан 66. став 2. и члан 108. Устава Републике Српске, којима је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права и тржишној привреди (члан 5. ал. 4. и 5), да је зајемчена слобода мисли и опредјељења, савјести и увјерења, као и јавног изражавања мишљења (члан 25), да је научно, културно и умјетничко стварање слободно (члан 27. став 1), да грађани имају право на мирно окупљање и јавни протест (члан 30. став 1), да је зајемчена слобода политичког  организовања и дјеловања у складу са законом (члан 31. став 1), да свако има право на рад и слободу рада (члан 39. став 1), да се права и слободе зајемчени овим уставом не могу одузети ни ограничити (члан 48. став 1), да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50), да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи (члан 52. став 1), да људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66. став 2) и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом (члан 108).

         У другим одредбама које су од значаја за оцјену основаности навода даваоца иницијативе Устав утврђује: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом (члан 49. став 1),  да Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађана (члан 51), да Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе, а средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи (члан 62), да је обавеза плаћања пореза и других даџбина општа и да се утврђује према економској снази обвезника (члан 63) и да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, порески систем, организацију, надлежност и рад државних органа, финансирање остваривања права и дужности Републике, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 7, 10, 17. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава).

          Приликом разматрања основаности навода даваоца иницијативе Суд је, такође,  имао  у виду да се Законом о пореском поступку Републике Српске уређује организација, надлежност, права и обавезе Пореске управе Републике Српске, права и обавезе пореских обвезника, порески поступак, плаћање пореских обавеза, редовна и принудна наплата пореских обавеза, као и други начини престанка пореских обавеза, пореска контрола, поступак по правном лијеку и надзор и прекршаји из области пореза у Републици Српској (члан 1), те је овим законом, између осталог, прописано и то чланом 2. да је  порез  свака обавеза плаћања прописана пореским прописима коју је порески обвезник дужан да уплати у корист буџета Републике Српске, буџета градова, општина и фондова (тачка а), да је  пореска обавеза плаћања пореза доспјелих за плаћање у роковима који су прописани пореским прописима (тачка в),  да је  порески обвезник физичко или правно лице, дио правног лица или други субјекти који су у складу са пореским прописима у Републици Српској обавезни да плате порез (тачка г),  чланом 14. да порески обвезник има право и обавезу да се региструје у Пореској управи и да пријави организационој јединици у којој је регистрован промјену адресе или промјену облика организовања привредног друштва, те промјену других података у вези са уписом у регистар код Пореске управе (став 1. тачка а), чланом 15. да порески поступак обухвата, између осталог, поступак регистрације (став 2. тачка а),  чланом 20. да регистрацију пореских обвезника врши Пореска управа (став 1), чланом 25. да се пријава за регистрацију обвезника из члана 20. овог закона подноси Пореској управи у року од осам дана од дана регистрације код органа надлежних за регистрацију правног лица, другог субјекта, односно предузетника (став 1), те да ће Пореска управа,  ако обвезник не поднесе пријаву за регистрацију у року из става 1. овог члана, извршити регистрацију по службеној дужности, ако има сазнања да је настала обавеза регистрације (став 2),  чланом 34. да пореску обавезу измирује непосредно порески обвезник, осим у случају када је овим законом или другим пореским прописима одређено да је друго лице одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника (став 2), а  чланом 38. да се повезаним лицима, у смислу овог закона, сматрају: чланови породице пореског обвезника, лице које контролише обвезника, лице које контролише обвезник или лице које је под заједничком контролом са обвезником  (став 1),  да су чланови породице пореског обвезника из става 1. тачка а) овог члана супружник пореског обвезника, сродници по крви у правој линији, браћа и сестре, усвојеници и њихови потомци који живе у заједничком домаћинству са пореским обвезником (став 2) и да контрола из става 1. тачка б) овог члана значи власништво, директно или путем једног или више правних лица, од најмање 50% вриједности имовине или најмање 50%  гласова акционара правног лица које је у питању, на начин да се сматра да лице посједује све акције које диретно или индиретно посједују чланови његове породице (став 3).

         Поред наведених уставних и законских одредби  Суд је имао у виду и да је, у раније вођеном поступку, оцјењивао уставност, између осталог,  и члана 38. став 4. Закона о пореском поступку Републике Српске, којим је била прописана одговорност повезаних лица за обавезе пореског обвезника, те донио  Одлуку  У-30/16  од 30. јануара 2019. године („Службени гласник Републике Српске“ број 11/19),  којом је утврдио да наведена законска одредба није у сагласности са чланом 5. алинеја 4, чланом 10, чланом 48. став 1. и чланом 49. Устава, као ни са чланом 1. Протокола број 1 уз Европску конвенције за заштиту људских права и основних слобода истичући у образложењу, поред осталог: "да законодавац оспореним прописивањем из члана 38. став 4. Закона није одредио никакве узрочно-посљедичне везе на основу којих би се засновала одговорност повезаног лица за плаћање неизмирене пореске обавезе пореског обвезника, односно да није јасно и предвидљиво утврђено које од повезаних лица и по ком правном основу у обавези да умјесто пореског обвезника плати његову пореску обавезу као супсидијарни платац, што је у супротности са правном сигурношћу као једним од најважнијих сегмената начела владавине из члана 5. алинеја 4. Устава;  да су оспореном законском одредбом, супротно члану 10. Устава, повезана лица као грађани доведени у неравноправан положај у праву на заштиту права својине само по основу тог својства у односу на пореске обвезнике; да је оспорена законска норма у супротности  са начелом заштите имовинских права из члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију које одредбе, поред осталих,  постављају и захтјев сразмјерности приликом задирања државе у право на имовину грађана, кад је то у општем интересу, односно да принцип сразмјерности који подразумијева да ограничење права на имовину мора бити разумно и такво да се постигне легитимна сврха да је неопходно ради остваривања постављеног циља и да терет који се намеће није претјеран, у конкретном случају није испуњен будући да је оспореним прописивањем нарушена правична равнотежа између јавног интереса и имовинских интереса физичких и правних лица, као и да је оспореним прописивањем  дошло до повреде члана 48. став 1. и члана 49. Устава".

          Полазећи од изложеног Суд је утврдио да члан 22а став 1. тачка а) Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11,108/11, 67/13,31/14 и 44/16) у дијелу који гласи: " ...или њихова повезана лица...," није у сагласности са Уставом. Наведено из разлога што се раније заузети став овог суда у погледу одговорности повезаног лица за обавезе пореског обвезника у цијелости односи и на оспорено прописивање из члана 22а став 1. тачка а) наведеног закона у дијелу који се тиче одговорности правног лица у оснивању односно његовог оснивача за неизмирене пореске обавезе са њим повезаних лица. Наиме, овлашћење законодавца да уреди порески поступак, а у оквиру тога и поступак регистрације пореских обвезника у Пореској управи Републике Српске,  истовремено значи и обавезу да законска норма мора да испуњава одређене стандарде који се тичу њеног квалитета, дакле да би законска одредба била  у функцији владавине права и једнакости свих пред законом, али и остваривања основних права зајемчених Уставом, она мора да буде јасна, прецизна, доступна адресатима и за њих предвидљива, тј. таква да они могу стварно и конкретно знати своја права и обавезе да би у складу са њима могли поступати. Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да, прописивање из члана 22а. став 1. тачка а) Закона о пореском поступку Републике Српске у дијелу који гласи: " ...или њихова повезана лица...," посматрано са становишта захтјева који произлазе из уставног начела владавине права, није прецизно и јасно, тј.  нису прецизно формулисани критеријуми на основу којих би се засновала  одговорност правног лица у оснивању односно његових оснивача (правног  или физичког лица) за неизмирене пореске обавезе са њима повезаних лица. Ово из разлога што чињеница повезаности, без прецизног формулисања за које од повезаних лица и по ком основу је  правно лице у оснивању у обавези да измири пореску обавезу како би му Пореска управа додијелила ЈИБ даје, по оцјени Суда, превелик ниво дискреционих овлашћења Пореској управи Републике Српске која у поступку регистрације пореских обвезника одлучује о додјели, односно ускраћивању ЈИБ-а, што објективно угрожава право на правну сигурност, као један од најважнијих сегмената начела владавине права, а уз то, будући да се без jединственог идентификационог броја порески обвезници не могу појављивати у правном промету, чини је несагласном и са чланом 39. став 1, те чланом 52. Устава.

         Наводе даваоца иницијативе да оспорено прописивање није у сагласности са члановима 25. и 27. став 1, чланом  30. став 1, чланом 31. став 1, те члановима  50. и  66. став 2. Устава  Суд није разматрао из разлога што су паушални и не садрже образложење у чему се, у конкретном случају, састоји повреда ових одредаба.

         У односу на  дио  иницијативе којим се оспоравају одредбе члана 38. ст. 4. и 5. Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11,108/11, 67/13,31/14 и 44/16) Суд је утврдио да је Одлуком број У-30/16 од 30. јануара 2019. године („Службени гласник Републике Српске“ број 11/19) утврђено  да члан 38. ст. 4. и 5. Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11,108/11, 67/13,31/14 и 44/16) није у сагласности са Уставом Републике Српске, и то из разлога који су већ наведени у овом образложењу.

         Имајући у виду наведено,  Суд, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 38. ст. 4. и 5.  Закона о пореском поступку Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11, 108/11, 67/13, 31/14 и 44/16) јер је већ одлучивао о истој ствари.

         Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд  је,  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

          На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

          Ову одлуку  Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман  и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-43/18

25. априла 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>