Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и  члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. фебруара 2019. године,  д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

          Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости чланова 10. и 11. Одлуке о финансирању/суфинансирању у области спорта и физичке културе Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 1/15).

О б р а з л о ж е њ е

          Борисав Васић из Угљевика дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за  покретање поступка за оцјењивање законитости чл. 10. и 11. Одлуке о финансирању/суфинансирању у области спорта и физичке културе Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 1/15), коју је донијела Скупштина Општине Угљевик. У иницијативи се наводи да су оспорене одредбе Одлуке које прописују приоритетне групе спортова и критеријуме за додјелу средстава спортским удружењима, у супротности са чланом 20. Закона о спорту, према коме је Савјет за спорт општине надлежан за предлагање поменутих приоритетних група и критеријума. Према мишљењу даваоца иницијативе, Скупштина Општине Угљевик је, прописујући на оспорени начин, преузела наведена овлашћења Савјета за спорт Општине.

         У одговору на наводе из иницијативе који је Суду доставио доносилац оспореног акта  истиче се да је чланом 10. Одлуке, у складу са чланом 19. Закона о спорту, извршена категоризација спортова који су заступљени на подручју општине Угљевик. Наводи се да доносилац Одлуке није имао обавезу оснивања Савјета за спорт као радног тијела Скупштине Општине, као и да је након усвајања оспорене одлуке, начелник Општине именовао Комисују за расподјелу средстава у области спорта и физичке културе у чијој је надлежности, да сагласно оспореном члану 11. Одлуке, расподијели средства спортским удружењима. Доносилац оспореног акта сматра да је Општина овлашћена да, уколико нема формиран Савјет за спорт, категоризацију спортова на подручју општине уреди у складу са Правилником о категоризацији спортова у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 100/13). Предлаже се да Суд у складу са чланом 37. став 1. тачка а) не прихвати иницијативу, јер иста не поставља питања уставноправног већ организационог карактера.

       Одлуку о финансирању/суфинансирању у области спорта и физичке културе Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 1/15) донијела је, 27. фебруара 2015. године, Скупштина Општине Угљевик на основу члана 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), чл. 12, 16. и 19. Закона о спорту („Службени гласник Републике Српске“ број 4/02) и члана 26. Статута Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ бр. 6/05, 4/07, 4/08, 5/09, 4/12 и 3/14).

Оспореним чланом 10. Одлуке прописано је да су приоритетне гране спортова на територији општине Угљевик, према критеријима из члана 8. и 9. сврстане, по важности и значају, на сљедећи начин: 1. категорија – фудбал, 2. категорија ‒ кошарка, одбојка, рукомет, 3. категорија ‒ борилачки спортови (џудо, теквондо, карате), 4. категорија ‒ стрељаштво, тенис, шах, куглање, спортови инвалидних лица, 5.  категорија ‒ спортска друштва у којима је удружено више клубова исте спортске гране и друштва у којима је удружено више спортских грана, 6. категорија ‒ турнирска такмичења, 7. категорија ‒ спортови промотивног карактера (мотоциклизам, рели и др.), 8. категорија ‒ спортови чији савези и асоцијације нису чланови Међународног олимпијског комитета. Спортови  који  нису обухваћени  овом  категоризацијом,  а  буду  формирани  након доношења ове Одлуке сврставају се у категорију 8.

            Оспореним чланом 11. Одлуке прописано је да ће се расподјела средстава спортским удружењима вршити на основу бодовања,  према сљедећим критеријумима: 1.  Стручни рад са млађим селекцијама (1‒5 бод.), 2. Број чланова и активних спортиста у клубу (5–20 бод.), 3. Традиција клуба и постигнути резултати (1–10 бод.), 4. Број  такмичења  у  коме  се  такмиче  селекције  клуба  (млађи  пионири,  пионири, кадети, јуниори, сениори (2–10 бод,), 5. Припадност приоритетној грани спорта (1–8 бод.), 6.  Клубови  који  се  организују  у  спортска  друштва  и  у  којима  је  удружено  више спортских грана (1–5 бод.), 7. Степен - ранг такмичења (5–30 бод.), 8. Масовност гране спорта и број регистрованих клубова (1–10 бод.), 9. Обавезно такмичење у некој од лига коју организује кровни савез или асоцијација (1–10 бод.), 10. Атрактивност спорта у Републици Српској и свијету (1–8 бод.), 11. Учешће клуба на званичним међународним такмичењима (1–10 бод.).

            У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одлуке Суд је имао у виду да је Уставом утврђено: да oпштина преко својих органа у складу са законом: извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повjерено општини, обезбеђује извршавање прописа и општих аката општине (члан 102. став 1. тачка 6), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

                Суд је, исто тако, имао у виду да је Законом о спорту („Службени гласник Републике Српске“ бр. 4/02, 66/03, 73/08 и 102/08) прописано: да је спорт у Републици Српској дјелатност од општег интереса, а да се општи интерес остварује доношењем и реализацијом програма развоја спорта (члан 8), да Република Српска, градови и општине доносе програме развоја спорта (члан 10. став 1), да програме од интереса за град и општину, на приједлог надлежног органа за спорт, доноси скупштина града или општине (члан 12. став 2), да министарство надлежно за спорт, односно надлежни орган града и општине, утврђују критеријуме и годишњи план расподеле средстава у року од 60 дана од дана усвајања буџета Републике Српске и врше надзор над реализацијом програма и намjенског коришћења одобрених средстава, као и да министарство надлежно за спорт и надлежни орган града или општине могу своја права и надлежности пренијети на другу установу, организацију или орган (члан 16), да се категоризацијом спортова у Републици Српској одређују критеријуми за рангирање спортских грана на основу општих и материјалних услова, спортских достигнућа, традиције, развијености спортске гране, здравственог и медијског значаја, атрактивности, приступачности и других значајних фактора спортске гране (члан 18. став 1), да у складу са републичком категоризацијом надлежни орган општине, односно града одређује ранг спортских грана и спортиста на подручју општине или града (члан 19), да категоризацију прописује министар надлежан за спорт на основу мишљења стручног савјета Републике Српске, а за град или општину овлашћено лице на основу мишљења стручног савјета града или општине (члан 20), да Влада Републике Српске, на приједлог министарства надлежног за спорт, образује стручни савјет ради давања мишљења у припремању одлука о стручним питањима у спорту, стручне помоћи, те изради програма развоја, приједлога програма за олимпијски циклус и годишњих програма из члана 12. овог закона, као и да чланове савјета чине спортски стручњаци, спортисти и спортски радници, док надлежни органи града, односно општине, образују своје савјете (члан 21), да савјети у оквиру свог дјелокруга рада разматрају, предлажу и дају мишљења о спортским активностима које су од приоритетног значаја за Републику Српску, град или општину, као и критеријумима за категоризацију спортова и спортиста (члан 22. став 1. ал. 1. и 2).

             Имајући у виду одредбе чл. 29. и 30. алинеја 8. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), који је важио у вријеме доношења оспореног акта, а које, суштински,  одговарају одредбама чл. 36. и 39. став 2. тачка 9) важећег Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) према којима је Скупштина Општине, као орган локалне самоуправе, надлежан да, између осталог, доноси одлуке о обављању функција локалне самоуправе из области спорта, те узимајући у обзир прописивање из чланова 16. и 19. Закона о спорту, Суд је оцијенио да је Скупштина Општине Угљевик била овлашћена да донесе оспорену одлуку.  

Суд је утврдио да је Скупштина Општине Угљевик оспореном одлуком, у суштини, уредила услове, критеријуме и начин расподјеле средстава у области спорта и физичке културе, те уредила категоризацију спортова и рангирала гране спортова на подручју општине Угљевик.

            Такође, Суд је утврдио да је Скупштина Општине Угљевик, као овлашћени орган општине, прописала сагласно члану 19. Закона о спорту када је, позивајући се на републичку категоризацију, оспореним чланом 10. Одлуке рангирала гране спорта на подручју општине. Према оцјени Суда, несумњиво овлашћење доносиоца оспореног акта да, у складу са републичком категоризацијом, рангира гране спорта на подручју општине, давалац иницијативе, неосновано ставља у контекст члана 20. Закона о спорту, односно обавезе овлашћеног лица да, на основу мишљења стручног савјета, пропише критеријуме за рангирање спортских грана, тј. категоризацију (члан 18. став 1. овог закона). Поред овога, с обзиром на различит предмет регулисања, ни нормирање из члана 11. Одлуке, којим је утврђен начин расподјеле средстава спортским удружењима,  не може се довести у везу са наведеном обавезом овлашћеног лица из члана 20. Закона о спорту, због чега су наводи из иницијативе у овом смислу неосновани.   

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.