Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

  Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5.  и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20.  децембра 2018. године,  д о н и о   ј е

 

                                                               РЈЕШЕЊЕ

 

         Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 132. став 1. тачка 8. Закона о полицији и унутрашњим пословима ("Службени гласник Републике Српске" бр.  57/16 и 110/16 ).

                                                      О  б  р  а  з  л  о  ж  е њ е

         Драшко Грбић из Приједора дао је Уставном суду Републике Српске  иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 132. став 1. тачка 8. Закона о полицији и унутрашњим пословима ("Службени гласник Републике Српске" број 57/16), наводећи да je оспореном законском одредбом прописан случај престанка радног односа полицијског службеника супротно уставном принципу о једнакости грађана садржаном у члану 10. Устава Републике Српске. Образлажући наведено давалац иницијативе цитира оспорену законску одредбу, којом је прописано  да полицијском службенику престаје радни однос ако му је правоснажном пресудом изречена безусловна казна затвора и  у везу с тим доводи одредбу члана 178. Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16), према којој се за прекид радног односа тражи изрицање безусловне казне затвора у трајању дужем од шест мјесеци, те закључује да се оспореним прописивањем  полицијски службеници доводе у неравноправан положај у односу на друге раднике  на које се примјењују одредбе Закона о раду. Уз то, давалац иницијативе указује на неусаглашеност оспорене законске одредбе са чланом 9. Кривичног законика Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 64/17), којим је прописано временско важење кривичног законодавства, те предлаже да Уставни суд утврди да оспорена одредба Закона није у сагласности са Уставом, односно да се иста допуни ријечима" за кривична дјела почињена након ступања на снагу овог закона".

         У одговору који је доставила Народна скупштина Републике Српске оспорени су наводи даваоца иницијативе као неосновани те је, између осталог, наведено да давалац иницијативе на непотпун и погрешан начин тумачи уставну одредбу на чију повреду указује, односно да пореди лица која спадају у различите категорије и имају различит статус. Такође, у одговору се наглашава да давалац иницијативе није задовољан оспореним законским рјешењем али  да уређење, на другачији начин, предметне законске материје не може бити предмет уставносудског поступка. Уз то, како се наводи у одговору, није у надлежности Суда да оцјењује међусобну усаглашеност одредаба два закона, јер се ради о актима који имају исту правну снагу и који су донесени од стране истог органа.

         Према оспореном члану 132. став 1. тачка 8. Закона о полицији и унутрашњим пословима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 57/16 и 110/16), радни однос полицијског службеника престаје ако је полицијском службенику правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора.

         Уставом Републике Српске утврђено је: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту праву заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10),  да запосленима може престати радни однос противно њиховој вољи на начин и под условима који су утврђени законом и колективним уговором (члан 39. став 4), те да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, безбједност, организацију, надлежност и рад државних органа, као и  радне односе (тач. 2, 10. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава). 

         Полазећи од изложеног Суд је  оцијенио да оспорена одредба члана 132. став 1. тачка 8. Закона о полицији и унутрашњим пословима није у несагласности са Уставом. Приликом овакве оцјене Суд је имао у виду да је Република, сагласно уставним овлашћењима из тач. 8. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава, уредила рад Министарства унутрашњих послова као  државног органа, а  у оквиру тога прописала и разлоге за престанак радног односа запосленог у Министарству унутрашњих послова односно могућност престанка радног односа полицијском службенику из разлога који је предвиђен оспореном одредбом Закона.  По оцјени Суда законом се могу прописати посебни услови  за престанак радног односа. Ово посебно када се има у виду да се ради о специфичној служби, односно да полицијски службеник ради, између осталог, на пословима откривања или на пословима у вези са откривањем извршилаца кривичних дјела, као и пружања других видова заштите људи  и имовине тако да је, по оцјени Суда,  неспојиво са положајем ових лица да истовремено раде у Министарству и да буду правоснажном пресудом осуђена на безусловну казну затвора. Имајући у виду  да је прописивање посебних услова за заснивање и престанак радног односа саставни дио уставног овлашћења Републике да уређује радне односе,  Суд је оцијенио да оспореним прописивањем нису прекорачена уставна овлашћења законодавца из тачке 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава, нити је  повријеђен члан 39. став 4. Устава.

         Уз то, прописани посебни разлог престанка радног односа који садржи оспорена законска одредба односи се једнако на све полицијске службенике који су засновали радни однос у Министарству унутрашњих послова у складу са одредбама Закона о полицији и  унутрашњим пословима  тако да нема повреде уставног начела једнакости из члана 10. Устава. Наиме, питање једнакости пред законом, с уставноправног аспекта би, по оцјени Суда, могло бити релевантно само у случају када би законодавац, без уставноправно прихватљивих разлога прописао разлике унутар једне исте групе лица, што у конкретном предмету није случај.

         Захтјев даваоца иницијативе за оцјену међусобне сагласности одредбе члана 132. став 1. тачка 8. Закона о полицији и унутрашњим пословима са чланом 178. Закона о раду и чланом 9. Кривичног законика Републике Српске, као и захтјев за допуну оспореног законског рјешења, Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује.

          Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је,  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

        На основу изложеног  одлучено је као у изреци овог рјешења.

       Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-106/17

20. децембра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>