Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. октобра 2018. године, д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

Утврђује се да тачка I Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, број: ИО АК РС-04-01/2017 од 27. маја 2017. године, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” број 80/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Јована Богдановић из Мајевца дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о висини трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, број ИО АК РС-04-01/2017 од 27. 5. 2017. године, коју је донио Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске. Даватељица иницијативе, у суштини, сматра да је прописивање из тачке I Одлуке у супротности са одредбама члана 39. став 1. и 3. Устава Републике Српске и члана 19. и 22. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ број 1/16), позивајући се и на члан 5. Устава. У иницијативи се наводи да појам „трошкови“  подразумијева стварне трошкове поступка уписа у Именик, а да  овај појам  није идентичан појму уписнине, те се наводи да уписнина није изричито прописана. Такође се наводи да је висина трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске паушално и арбитрарно прописана и непримјерено висока, чиме се даје прилика само ужем кругу лица да буду уписана у Именик, што представља посредну дискриминацију лица у истој правној ситуацији по основу имовног стања. Наводи се да непримјерена висина трошкова уписа  у Именик адвоката води онемогућавању оних који желе да се баве адвокатуром, и испуњавају све услове за упис у Именик адвоката, алиим радна мјеста адвоката чини недоступним, јер је висина ових трошкова ограничавајући услов са становишта доступности сваког радног мјеста под једнаким условима. Истиче се да оспорена Одлука због напријед наведеног као и  због прекорачења јавних овлашћења Адвокатске коморе Републике Српске,  није сагласна начелу владавине права у смислу правне сигурности. Предлаже се да Суд донесе одлуку којом ће утврдити неуставност и незаконитост оспорене одлуке.

Адвокатска комора Републике Српске у одговору на иницијативу наводи да је иницијатива неоснована, јер оспорена одлука нема карактер општег, него појединачног акта, па се  у одговору предлаже да  на основу ненадлежности Уставни суд одбаци иницијативу. Затим се наводи да није основано истицање у иницијативи да Адвокатска комора нема јавно овлашћење да утврди трошкове уписа адвоката у Именик адвоката Републике Српске. Истиче се да Закон о адвокатури није прописао ограничења износа ових трошкова. Адвокатска комора такођер сматра да Уставни суд није надлежан да оцјењује оправданост и цјелисходност оваквог прописавања, па се на основу  наведеног предлаже да Уставни суд не прихвати иницијативу.

Оспорену одлуку донио је Извршни одбор Адвокатске коморе Републике Српске, позивајући се на одредбу члана 85. став 1. тачка 15. Закона о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15 и  одредбу члана 27. став 2. тачка 15. Статута Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16). Овом одлуком је прописано: да се утврђује висина трошкова уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске у износу од 7000,00 КМ (тачка I), да ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о утврђивању износа уплате на име уписнине у Именик Адвокатске коморе Републике српске број: 01-ИО-05-05/2004 од 15. 5. 2004. године (тачка II), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Адвокатске коморе Републике Српске (тачка III).

Уставом Републике Српске је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, те на парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. став 1. алинеје 4. и 7); да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и да уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да свако има право на рад и слободу рада и да је свако слободан у избору занимања и запослења и  да му је под једнаким условима доступно радно мјесто и функција (члан 39. ст. 1. и 3); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и  комора (члан 68. Устава који је замијењен Амандманом XXXII тач. 6); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, те да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108); да је адвокатура самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, а да се организација и рад адвокатуре уређује законом (члан 131).

Суд је имао у виду одредбе Закона о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ 80/15) (у даљем тексту: Закон), и то: члан 1. према којем се овим законом уређују: адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром, облици рада адвоката, права, обавезе и одговорност адвоката, адвокатских стручних сарадника за правне послове и адвокатских приправника и организација и рад Адвокатске коморе Републике Српске; члан 2. став 2. тачка 4. Закона којим је прописано да се самосталност и независност адвокатуре остварује, између осталог, и доношењем општих аката Адвокатске коморе; одредбу члана 4. став 1. тачка 1. Закона којом је утврђено да је адвокат лице које је уписано у именик адвоката Адвокатске коморе, које је положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром; члан 5. став 1. Закона према којем се право на бављење адвокатуром стиче уписом у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве; члан 6. став 1. тач. 1‒12 којим су прописани услови за упис у именик адвоката; члан 9. став 1. истог закона према којем је Адвокатска комора дужна  да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа; члан 23. став 3. Закона  према којем адвокат нема право да заснива радни однос осим у адвокатском ортачком друштву; члан 46. Закона према коме се адвокат бави адвокатском дјелатношћу која се  третира као облик рада, а не као радни однос; одредбу члана 83. став 1. Закона који прописује да је Адвокатска комора самостална и независна професионална организација адвоката, основана у складу са законом и Статутoм Адвокатске коморе, која је надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, у складу са овим законом и Статутом Адвокатске коморе; члан 85. став 1. тачка 15. Закона према којој Адвокатска комора, између осталог, има овлашћење да одређује висину трошкова уписа и промјене уписа у именик Адвокатске коморе; члан 87. став 1. тачка 2. Закона којим је прописано да је орган Адвокатске коморе Извршни одбор Адвокатске коморе; да је према члану 90. овог закона Извршни одбор орган Адвокатске коморе чија се надлежност и састав уређује Статутом Адвокатске коморе; члан 93. тачка 5. Закона о адвокатури према којем су општи акти Коморе утврђени Статутом Адвокатске коморе; члан 94. став 1. Закона који прописује да Статут и други општи акти Адвокатске коморе морају бити у сагласности са овим законом; одредбе члана 96. ст. 1, 2. и 3. Закона  према којима се  Адвокатска комора финансира из властитих средстава, а извори финансирања Адвокатске коморе су: приходи од уписа, чланарине и друга средства која се остварују у складу са законом, с тим што висину чланарине, трошкове уписа и друге финансијске обавезе утврђује орган Адвокатске коморе одређен Статутом Адвокатске коморе.

Имајући у виду форму и садржај оспорене oдлуке, Суд је оцијенио да она има карактер општег акта. Овим општим правним актом се обезбјеђује примјена његових одредби на сва лица која поднесу захтјев за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске и која на основу ове одлуке треба да имају могућност да знају унапријед  износ новца који треба да плате као један од услова уписа. Адвокатска комора је овлашћена за доношење општих аката према члану 2. став 2. тачка 4. Закона о адвокатури којим је прописано да се самосталност и независност адвокатуре остварује, између осталог, и доношењем општих аката Адвокатске коморе, а према члану 93. тачка 5. Закона о адвокатури општи акти Адвокатске коморе, између осталих су и други општи акти утврђени Статутом Адвокатске коморе.

Суд је на основу наведених одредби Закона о адвокатури утврдио да је Адвокатска комора надлежна за вршење одређених јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса (члан 83. Закона), а такво овлашћење, између осталог, подразумијева да је Комора овлашћена да, на општи и јасан начин, дакле уз јемство једнаког третмана обвезника у једнаким ситуацијама, пропише трошкове уписа у Именик адвоката. Према члану 85. став 1. тачка 15. Закона о адвокатури, Адвокатска комора, између осталог, има овлашћење да одређује висину трошкова уписа и промјене уписа у Именик Адвокатске коморе. С обзиром на то да упис у Именик адвоката представља вршење Законом утврђеног овлашћења Адвокатске коморе, Суд је цијенио да се трошкови уписа могу односити само на стварне трошкове овог поступка. У складу са уставноправним положајем адвокатуре, која је према члану 131. Устава самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, законодавац је препустио Адвокатској комори да својим актима ближе разради законом прописане услове приступа адвокатској професији, који морају бити у складу са Законом.

Појам „трошкови“ мора да подразумијева стварне трошкове поступка уписа у Именик, засноване на објективним показатељима. Стварни трошкови уписа у Именик адвоката су новчани израз стварних утрошака појединих елемената поступка, укључујући трошење средстава за рад, проматрани у протеклом времену, те не могу представљати приход Адвокатске коморе у паушалном износу. Потпуно одсуство објективизиране методологије у одређивању трошкова уписа у Именик адвоката, а у контексту сврхе и правне природе ове обавезе, доводи адресате оспорене одлуке у стање правне несигурности, супротно гаранцији владавине права  из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава Републике Српске.

Имајући у виду да се право на бављење адвокатуром стиче уписом у Именик адвоката и полагањем заклетве (члан 5. Закона), а да Комора одлучује о захтјеву за упис у Именик искључиво на основу испуњености услова из члана 6. став 1. Закона, као и да је дужна да омогући кандидату који испуњава предметне услове да полаже адвокатску заклетву, под условом да је уплатио трошкове уписа (члан 9. став 1), Суд је утврдио да је Извршни одбор Адвокатске коморе у тачки I Одлуке нормирао супротно одредби члана 9. став 1. Закона о адвокатури, чиме је поступио супротно начелу законитости из члана 108. став 2. Устава.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

          На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

         Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-101/17

31. октобра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

31.10.2018.
Саопштење за јавност са 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.10.2018.
Дневни ред 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>