Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. октобра 2018. године,  д о н и о  ј е

 

О  Д  Л  У  К  У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности чл. 14, 18. став 6. и 28. Закона о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 75/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

"Интервет" д.о.о. из Бијељине, које заступа Адвокатска канцеларија Весне Стевановић из Бијељине, поднијело је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјењивање уставности чл. 14, чл. 18. став 6. и чл. 28. Закона о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 75/17), (у даљем тексту: Закон). У приједлогу се наводи да оспорене одредбе предметног Закона нису у сагласности са чл. 39. став 1, те чл. 50. и 52. Устава Републике Српске. Према мишљењу подносиоца приједлога, неуставност оспореног члана 14. Закона је у томе што законодавац није, поред Центра за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање, предвидио и Центар за складиштење и дистрибуцију сјемена за вјештачко осјемењавање, што је супротно Директиви Вијећа ЕУ 88/407/ЕЕЦ од 14. јуна 1988. године, која поставља захтјеве за здравље животиња примјенљиве за трговину унутар Заједнице и увоз дубоко смрзнутих сјемена домаћих животиња ‒ говеда. Уз то, истиче да је законским рјешењима у земљама окружења, сагласно поменутој директиви, такав центар предвиђен, уз услов да има једног или више ветеринара у зависности од потреба. С тим у вези, указује на одредбу става 3. тачка 1. овог члана Закона којом је, како је наведено, произвољно одређено да Центар за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање може обављати дјелатност ако испуњава услов "да има у радном односу на неодређено вријеме запослено најмање три ветеринара специјалисте из области репродукције животиња". Надаље, подносилац приједлога оспорава одредбу члана 18. став 6. Закона, којом је прописано да министар доноси рјешење којим се утврђује испуњеност услова за обављање ветеринарске дјелатности на период од три године, из разлога што су тиме правна лица која обављају ветеринарску дјелност изложена додатним трошковима, у односу на раније законско рјешење, јер се испуњеност услова утврђивала приликом регистрације обављања дјелатности код надлежног органа или уколико дође до промјена у пословању. Оспоравајући законско рјешење из члана 28. Закона подносилац приједлога сматра да Ветеринарски савјет није независно и савјетодавно тијело, већ тијело Владе, која га оснива на приједлог Министарства на период од четири године, те које је, како је наведено, под контролом Министарства. Предлаже да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом Републике Српске, као и то да се Влада Републике Српске обавеже да подносиоцу приједлога накнади трошкове поступка пред овим судом. 

Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из приједлога.

Оспореним чланом 14. Закона о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 75/17) прописано је да Центар за репродукцију животиња врши систематско праћење здравственог стања и репродуктивне способности животиња и произведеног репродуктивног материјала ради спречавања појаве и ширења заразних болести животиња и очувања њихове репродуктивне способности (став 1), да Центар за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање обавља послове: производња, промет и контрола здравствене исправности сјемена за вјештачко осјемењавање животиња, јајних ћелија и ембриона, контрола здравственог стања приплодних животиња и њихове способности за размножавање током добијања, обраде и складиштења сјемена за вјештачко осјемењавање, јајних ћелија и ембриона, праћење и спровођење мјера за повећање плодности животиња и истраживање у области репродукције животиња, пружање стручне помоћи у сузбијању неплодности и спровођењу вјештачког осјемењавања (чување и употреба репродукционог материјала), вођење банке гена са генетским ресурсима животиња у којој се чува биолошки материјал, сјеме, јајне ћелије и ембриони и вођење евиденције о резутатима систематског праћења и друго (став 2), да Центар за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање послове из става 2. овог члана може да обавља ако испуњава услове: да има у радном односу на неодређено вријеме запослено најмање три ветеринара специјалисте из области репродукције животиња, и да посједује одговарајуће објекте, просторије, опрему и средства за добијање, обраду и промет сјемена за вјештачко осјемењавање животиња јајних ћелија и ембриона (став 3), те да министар доноси правилник којим се прописују услови за обављање дјелатности у центру за репродукцију и вјештачко осјемењавање животиња, поступак систематског праћења и начин вођења евиденције (став 4). 

Оспореном одредбом члана 18. став 6. Закона прописано је да министар доноси рјешење којим се утврђује испуњеност услова за обављање ветеринарске дјелатности, а које се доноси на период од три године.

Оспореним чланом 28. Закона прописано је да Ветеринарски савјет оснива Влада на приједлог Министарства, на период од четири године (став 1), да се при именовању чланова Ветеринарског савјета из става 1. овог члана обезбјеђује равноправна заступљеност оба пола (став 2), да се Ветеринарски савјет састоји од седам чланова и чине га представници Министарства, ветеринарског института, ветеринарског завода, центра за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање, Ветеринарске коморе, као и други истакнути стручњаци из области ветеринарства у Републици Српској (став 3), да су послови Ветеринарског савјета: припрема стручних основа и програмских усмјерења, праћење систематских, развојних и кадровских питања у ветеринарству и предлагање мјера, сарађивање на припреми Програма мјера, предлагање развојних програма у ветеринарству, сарађивање на припреми прописа у области ветеринарства и сарадња са Етичком комисијом за заштиту и добробит животиња (став 4), да Ветеринарски савјет доноси пословник о раду (став 5), те да административно-техничке послове за потребе Ветеринарског савјета обавља Министарство (став 6).           

 Одредбама Устава Републике Српске, у односу на које подносилац приједлога оспорава наведене одредбе Закона о ветеринарству у Републици Српској, утврђено је да свако има право на рад и слободу рада (члан 39. став 1), да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50), као и да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи, те да су забрањени монополи (члан 52).     

Устав у другим одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјењивање уставности оспорених одредби Закона утврђује да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора, и заштиту животне средине (тач. 6. и 13. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава). 

Оцјењујући основаност навода подносиоца приједлога Суд је имао у виду да се Законом о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 75/17) уређују услови и начин обављања ветеринарске дјелатности, заштита здравља животиња, откривање, спречавање појаве, сузбијање и искорјењивање заразних болести животиња, спречавање болести које су заједничке за животиње и људе, спровођење мјера ветеринарског јавног здравља, ветеринарско‒здравствена контрола узгоја и промета животиња, производа животињског поријекла, хране животињског поријекла, хране за животиње, воде и нуспроизвода животињског поријекла, репродукција животиња, службена контрола и инспекцијски надзор у области ветеринарства, обиљежавање животиња, ветеринарски информациони систем, рад ветеринарске коморе, стручно усавршавање у области ветеринарства, ветеринарска заштита животне средине и добробит животиња (члан 1). Чланом 2. овог закона прописано је да је ветеринарска служба од посебног интереса за Републику у области сузбијања заразних болести животиња и заштите становништва од зооноза, контроле исправности и безбједности хране животињског поријекла, као и других мјера значајних за јавно здравље, док је чланом 3. дефинисано да ветеринарска дјелатност обухвата заштиту и контролу здравља и добробит животиња, сузбијање зооноза, осигурање здравствено исправних и нешкодљивих производа животињског поријекла, те послове ветеринарског јавног здравства, као и унапређење репродукције животиња и ветеринарску заштиту околине, коју обављају ветеринарске организације које испуњавају услове прописане овим законом. Одредбама члана 5. Закона одређени су субјекти ветеринарских дјелатности, и то: 1) ветеринарске организације: ветеринарска амбуланта, ветеринарска станица, ветеринарска клиника, 2) ветеринарске организације за промет ветеринарско-медицинских производа (ВМ производи) и ветеринарско-медицинских средстава (ВМ средства): ветеринарска апотека, велепродаја ВМ производа и ВМ средстава, 3) специјалистичке институције: ветеринарска лабораторија, ветеринарско-специјалистички завод, центар за репродукцију и вјештачко осјемењавање животиња и ветеринарски институт, те да министар доноси правилник којим се прописују просторни, технички и кадровски услови за обављање дјелатности у ветеринарским организацијама. Према оспореном члану 14, центар за репродукцију животиња врши систематско праћење здравственог стања и репродуктивне способности животиња и произведеног репродуктивног материјала ради спречавања појаве и ширења заразних болести животиња и очувања њихове репродуктивне способности, тј. послове производње, промета и контроле здравствене исправности сјемена за вјештачко осјемењавање животиња, јајних ћелија и ембриона, контроле здравственог стања приплодних животиња и њихове способности за размножавање током добијања, обраде и складиштења сјемена за вјештачко осјемењавање, јајних ћелија и ембриона, праћење и спровођење мјера за повећање плодности животиња и истраживање у области репродукције животиња, пружање стручне помоћи у сузбијању неплодности и спровођењу вјештачког осјемењавања (чување и употреба репродукционог материјала), вођење банке гена са генетским ресурсима животиња у којој се чува биолошки материјал, сјеме, јајне ћелије и ембриони и вођење евиденције о резутатима систематског праћења и друго, уколико испуњава услове: да има у радном односу на неодређено вријеме запослено најмање три ветеринара специјалисте из области репродукције животиња, да посједује одговарајуће објекте, просторије, опрему и средства за добијање, обраду и промет сјемена за вјештачко осјемењавање животиња јајних ћелија и ембриона, те да министар доноси правилник којим се прописују услови за обављање дјелатности у центру за репродукцију и вјештачко осјемењавање животиња, поступак систематског праћења и начин вођења евиденције. Оспореним чланом 18. Закона прописан је поступак и начин утврђивања испуњености услова за обављање ветеринарске дјелатности, о чему министар доноси рјешење на период од три године, да трошкове рада комисије сноси подносилац захтјева, те да су субјекти који посједују ово рјешење обавезни покренути поступак његове ревизије, која се врши на начин и по поступку прописаним овим чланом. Уређујући рад независних, професионалних и струковних организација ветеринара, оспореним чланом 28. Закона предвиђено је да Влада оснива Ветеринарски савјет, на приједлог Министарства на период од четири године, да се при именовању чланова обезбјеђује равноправна заступљеност оба пола, те је одређен број и структура чланова, као и послови које обавља овај савјет.  

Полазећи од наведеног Суд је оцијенио неоснованим наводе подносиоца приједлога да се оспореним одредбама Закона о ветеринарству у Републици Српској повређују одредбе чл. 39. став 1, те чл. 50. и 52. Устава Републике Српске у погледу стицања права на овлашћење за обављање послова центра за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање, будући да ветеринарску дјелатност обављају ветеринарске организације, односно субјекти ветеринарских дјелатности који испуњавају услове прописане овим законом. Законодавац је, по оцјени Суда, овлашћен да законом установи различите врсте ветеринарских организација или субјеката и да уређујући заштиту и унапређење здравља и добробити животиња, те услове за обављање ветеринарских дјелатности, пропише које послове из оквира ових дјелатности и под којим просторним, техничким и кадровским условима обављају поједини субјекти. Приликом ове оцјене Суд је посебно имао у виду да је овим законом дато право сваком правном или физичком лицу, без обзира на облик и обим организовања, да под једнаким условима оснује било који облик ветеринарске организације или, као у конкретном случају, специјалистичке институције установљене овим законом, с тим што опредјељивање да се оснује одговарајућа ветеринарска организација или субјект, опредјељује и којим ће се таква ветеринарска организација или субјект бавити пословима у области ветеринарске дјелатности. Како је под истим, законом прописаним условима омогућено домаћем или страном правном и физичком лицу оснивање ветеринарских организација или субјеката, у конкретном случају центра за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање ‒ специјалистичке институције, без обзира на облик својине, то, по оцјени Суда, све специјалистичке институције, у зависности од облика организовања и дјелатности коју обављају, имају једнак правни положај на тржишту, те се ни на који начин не ограничава њихова слободна конкуренција. Одређивање услова за обављање послова ветеринарских организација, а тиме и центра за репродукцију животиња и вјештачко осјемењавање као специјалистичке институције, међу којим је и услов да има у радном односу на неодређено вријеме запослено најмање три ветеринара специјалисте из области репродукције животиња, ствар је законодавне политике у оквиру утврђеног уставног овлашћења законодавца да уређује заштиту здравља и добробит животиња. Из изложеног Суд је оцијенио да законодавац оспореним прописивањем није изашао из оквира својих уставних овлашћења. Питање цјелисходности и оправданости оспорених законских рјешења, у смислу одредбе члана 115. Устава, није предмет уставносудске контроле. 

У односу на наводе подносиоца приједлога да оспорени члан 14. Закона о ветеринарству у Републици Српској није у складу са Директивом Вијећа ЕУ 88/407/ЕЕЦ од 14. јуна 1988. године, која поставља захтјеве за здравље животиња примјенљиве за трговину унутар Заједнице и увоз дубоко смрзнутих сјемена домаћих животиња ‒ говеда, Суд констатује да ова директива нема карактер потврђеног међународног уговора те да Суд, у смислу члана 115. Устава, нема уставноправног основа да врши оцјену сагласности оспореног члана Закона са наведеном директивом.

За остале наводе подносиоца приједлога, који се односе на установљење центра за складиштење и дистрибуцију сјемена за вјештачко осјемењавање, те трошкове поступка ревизије рјешења којим се утврђује испуњеност услова за обављање ветеринарске дјелатности протеком рока од три године и статус Ветеринарског савјета, као тијела Владе, Суд је оцијенио да, према члану 115. Устава Републике Српске, нису од утицаја на оцјену уставности оспорених одредби предметног закона. 

Поводом захтјева подносиоца приједлога којим тражи да му се накнаде трошкови овог поступка, Суд констатује да учесници у поступку пред Судом, у смислу одредбе члана 29. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске, сносе своје трошкове, те се, стога нису стекли услови за утврђивање накнаде истих.     

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.   

Број: У-104/17

31. октобра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

31.10.2018.
Саопштење за јавност са 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.10.2018.
Дневни ред 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>