Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

        Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. октобра 2018. године,  д о н и о  ј е 

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

    Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 89. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Митар Гргур из Автовца, Општина Гацко, дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за оцјену уставности члана 89. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 37/12) (у даљем тексту: Закон). У иницијативи и њеној допуни се истиче да је прописивање према коме Република Српска одговара за штету коју носиоци правосудних функција, у вршењу службе, незаконитим и неправилним радом, нанесу физичким и правним лицима није у сагласности са начелом владавине права из чл. 5. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав), те чл. 10, 13, 14, 16, 45, 48, 108. и 121. Устава. Наводи се да оспорено прописивање омогућава носиоцима правосудних функција да чине очигледне незаконите радње, док трошкове оваквог поступања треба да сносе порески обвезници у Републици Српској. У овом смислу, нарушен је и принцип једнакости свих пред законом јер су носиоци правосудних функција ослобођени законске одговорности. Додатно, оспореним прописивањем су уклоњене претпоставке за реализацију начела из чл. 13, 14. и 16. Устава. Такође, члан 89. оспореног закона у потпуности је у супротности са чланом 45. Устава јер обавеза савјесног и одговорног вршења повјерене јавне функције, искључује могућност „незаконитог и неправилног рада“, док принцип личне одговорности за повреду људских права и слобода зајемчених Уставом (члан 48. Устава) обесмишљава обавезу Републике да надокнађује штету. С обзиром на изложено, давалац иницијативе сматра да је оспорена законска одредба несагласна са чланом 108. Устава, те истиче њену неспојивост са начелима из члана 121. Устава. Такође, без прецизирања конкретних одредаба, наводи се да је оспорено прописивање у супротности са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама (у даљем тексту: Конвенција) и њеним протоколима, као и „релевантним међународним документима“ који бране подвргавање судије грађанској одговорности за грешке учињене у раду, под претпоставком да оне нису учињене намјерно.  

У одговору Народне скупштине Републике Српске се истиче да су наводи изиницијативе неосновани, као и да су резултат произвољног тумачења уставних одредаба. Доносилац Закона указује да је улога оспорене одредбе да заштити трећа лица која евентуално претрпе штету незаконитим и неправилним радом запослених у судовима Републике Српске, као и да је овакво прописивање суштински идентично одредби из члана 17. Устава. Такође, законодавац наводи и друга слична законска рјешења која на принципу објективне одговорности уређују одговорност за проузроковану штету. Сматрајући да је нормирајући као у члану 89. Закона остао у оквиру својих овлашћења, законодавац истиче да није у надлежности Суда да цијени да ли је предметно законско рјешење уједно и најбоље за уређење предметне области, те предлаже неприхватање иницијативе.

  Чланом 89. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) је прописано да Република Српска одговара за штету коју у вршењу службе учине радници суда физичким или правним лицима својим незаконитим или неправилним радом.

Уставом Републике Српске је утврђено: да се уставно уређење Републике  темељи на  владавини права (члан 5. став 1. алинеја 4), да свако има право на накнаду штете коју му незаконитим или неправилним радом наносе службено лице или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења (члан 17), да Република уређује и обезбеђује, између осталог, и облигационе односе (тачка 6. члана 68. који је замјењен Амандманом XXXII на Устав).

Суд је, исто тако, имао у виду да је чланом 68. став 2. Закона прописано да су радници суда, у смислу овог закона, сва запослена лица осим судија.

Имајући у виду наведено Суд је утврдио да је, сагласно члану 17. Устава,  законодавац оспореном одредбом члана 89. Закона утврдио одговорност Републике за незаконит или неправилан рад радника суда, не тражећи, притом, њихово скривљено понашање. Објективна одговорност Републике за незаконито или неправилно поступање у служби заснована је на чињеници да Република, између осталог, дјелује и путем ових лица, због чега јој се приписују њихове радње.

Како је оспореним чланом 89. Закона утврђена одговорност Републике за штету причињену трећим лицима незаконитим и неправилним поступањем, искључиво, радника суда, а да је законодавац направио јасну разлику између судија и осталих радника суда        (члан 68. став 2. Закона), Суд је утврдио да се наводи из иницијативе, према којима је оспореном одредбом Закона утврђена одговорност Републике за штету причињену неправилним и незаконитим радом носилаца правосудних функција ‒ не могу довести у везу са оспореним прописивањем, те су, у овом смислу, неосновани.

С обзиром на природу одлуке у овој правној ствари, Суд је утврдио да наводи даваоца иницијативе о несагласности ове одредбе Закона са Конвенцијом и њеним протоколима, као и другим у иницијативи побројаним документима међународноправног карактера, нису од уставноправног значаја.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-107/17

31. октобра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

31.10.2018.
Саопштење за јавност са 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.10.2018.
Дневни ред 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>