Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

   Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. јуна 2018. године, д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

 

     Одбија се приједлог за утврђивање неуставности Закона о измјени Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске и Одлуке о пријевременом ступању на снагу Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 116/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

             Синдикат радника унутрашњих послова Републике Српске поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности Закона о измјени Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 116/16) (у даљем тексту: Закон) и Одлуке о пријевременом ступању на снагу Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 116/16), коју је донијела Народна скупштина Републике Српске. У приједлогу се наводи да је оспорени закон објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 116, од 31. децембра 2016. године, а ступио је на снагу 1. јануара 2017. године. У вези с тим, Народна скупштина је, како се даље наводи, 24. децембра 2017. године донијела оспорену Одлуку о пријевременом ступању на снагу Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, те предлагач сматра да ови акти ‒ закон и одлука представљају цјелину, те би их на тај начин и Суд требао посматрати и оцијенити њихову уставност. Предлагач, наиме, сматра да оспорени закон није ступио на снагу у складу са чланом 109. Устава Републике Српске, јер је њиме прописано да ступа на снагу 1. јануара 2017. године, односно дан након објављивања, а истовремено ни у овом закону, као ни у оспореној одлуци није наведено који су то нарочито оправдани разлози за његово раније ступање на снагу. У приједлогу се износи став да нарочито оправдани разлози за раније ступање на снагу закона, коју могућност, као изузетак, предвиђа члан 109. став 1. Устава, морају бити наведени у самом закону чије ступање на снагу наступа прије осмог дана од дана објављивања или у одлуци о његовом пријевременом ступању на снагу, јер се на тај начин дерогира општа уставна норма о ступању на снагу прописа и општих аката. Предлагач сматра да паушално навођење у оспореној одлуци да постоје оправдани разлози за раније ступање на снагу Закона и његово увођење у правни поредак на овакав начин није у сагласности са чланом 109. Устава. Сматра да оспорена одлука треба да садржи конкретне разлоге због којих предметни закон ступа на снагу прије рока утврђеног Уставом, а не само да се парафразира уставна норма која захтијева постојање нарочито оправданих разлога за раније ступање на снагу Закона, како је то наведено у члану 1. предметне одлуке. 

         У одговору који је на приједлог доставила Народна скупштина Републике Српске износи се став да су наводи приједлога неутемељени и да садржи погрешно тумачење одредбе члана 109. став 1. Устава, као и аката који се оспоравају. Доносилац оспорених аката сматра да аргументација изнесена у приједлогу предстваља покушај оспоравања процедуре њиховог доношења која је прописана Пословником Народне скупштине. Истиче да је овај законодавни орган, сходно својим надлежностима, провео прописани поступак, те је 24. децембра 2016. године усвојен оспорени закон, који је Влада Републике Српске доставила у форми приједлога, по хитном поступку. На истој сједници је, како се даље наводи, усвојена и оспорена одлука на основу које је Закон пријевремено ступио на снагу. У одговору се указује на то да је Влада надлежна да оцијени да ли је неопходно да се Закон разматра по хитном поступку, те је у оквиру образложења Приједлога овог закона таксативно навела разлоге за његово доношење по хитном поступку. Такав текст Приједлога је био предмет разматрања скупштинских одбора, превасходно Законодавног одбора, који су, путем својих извјештаја, Закон у предложеној форми прослиједили у даљу процедуру. Народна скупштина истиче да је Уставом уређено питање проглашења закона, њиховог објављивања, као и утврђивања општег интереса у поступку доношења закона, али да Устав не садржи детаљне одредбе о самом поступку доношења закона, других прописа и општих аката, већ даје овлашћења Народној скупштини да то питање аутономно уреди својим актом. Такође износи став да предметни приједлог не представља питање уставноправог, већ првенствено процесног карактера, те као такав не даје могућност да се оцјењује у поступку пред Уставним судом Републике Српске. На тражење Суда, Народна скупштина је доставила и Приједлог Закона о измјени Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске са Образложењем предложених рјешења овог закона. У тачки VII овог образложења наведено је да је разлог за раније ступање на снагу предметног закона стварање претпоставки за исплату плата запослених у складу са финансијским оквиром који је планиран буџетом за 2017. годину.   

       Оспореним Законом о измјени Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 116/16) прописано је: да се у Закону о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 31/14) у члану 5. став 3. мијења и гласи: "Основна плата за сваку навршену годину стажа осигурања увећава се:

     а) до навршених 25 година 0,3%

     б) након навршених 25 година свака наредна година 0,5%"  (члан 1),

     те да се овај закон објављује у "Службеном гласнику Републике Српске", а ступа снагу  1. јануара 2017. године.

       Одлуку о пријевременом ступању на снагу Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 116/16) Народна скупштина Републике Српске је донијела на основу члана 70. став 1. тачка 2. и члана 109. Устава Републике Српске, те члана 182. и члана 186. став 3. Пословника Народне скупштине Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 31/11). Овом одлуком прописано је да је у поступку доношења Закона о измјени Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске утврђено да постоје нарочито оправдани разлози да наведени закон раније ступи на снагу (члан 1), те да ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске" (члан 2).   

У поступку разматрања оспореног закона и одлуке Суд је, прије свега, имао у виду да предлагач оспорава предметне акте искључиво у односу на члан 109. став 1. Устава, сматрајући да, с обзиром на то да је Закон ступио на снагу прије рока утврђеног овом одредбом Устава, те да ни Закон ни оспорена одлука не садрже наведене конкретне разлоге за његово раније ступање на снагу, ови акти нису у сагласности са наведеном уставном нормом.

Оцјењујући уставност предметног закона и одлуке, Суд је узео у обзир да је чланом 109. став 1. Устава Републике Српске утврђено је да закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу. Поред тога, у конкретном случају релевантна је и норма члана 90. тачка 1. Устава, према којем Влада предлаже законе, друге прописе и опште акте, као и члана 70. став 1. тачка 2. Устава, којим је утврђено да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте.

Како из одредбе члана 109. став 1. Устава произлази, Устав у правилу предвиђа да закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Међутим, иста уставна норма садржи и изузетак од овог правила, јер даје могућност и њиховог ранијег ступања на снагу уколико постоје нарочито оправдани разлози. Устав при томе не одређује који су то нарочито оправдани разлози, нити начин на који се ови разлози утврђују.

Имајући у виду наведене уставне одредбе, Суд је оцијенио да оспорени закон и одлука нису у супротности са чланом 109. став 1. Устава. Суд сматра да чињеница да ни Закон, ни Одлука не садрже конкретне нарочито оправдане разлоге за раније ступање на снагу предметног закона не доводи до повреде наведене уставне норме, јер су ови разлози утврђени у поступку његовог доношења. Наиме, Влада Републике Српске је, сходно својим овлашћењима из члана 90. тачка 1. Устава, као предлагач оспореног Закона о измјени Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, уз Приједлог овог закона у законодавну процедуру прослиједила и Образложење предложених законских рјешења. У тачки VII овог образложења наведено је да је разлог за раније ступање на снагу овог закона стварање претпоставки за исплату плата запослених у складу са финанснијским оквиром планираним буџетом за 2017. годину. Дакле, у поступку доношења предметног закона утврђено је који су то конкретни нарочито оправдани разлози који захтијевају његово ступање на снагу прије протека временског периода од осам дана након објављивања, слиједом чега је законодавац донио и оспорену одлуку како би адресати овог закона били упознати са чињеницом постојања разлога за његово раније ступање на снагу.

Сходно наведеном, Суд је оцијенио да у конкретном случају није дошло до повреде одредбе члана 109. став 1. Устава на коју се указује у приједлогу.    

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и   судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

 

Број: У- 79/17                                                                                       ПРЕДСЈЕДНИК 

27. јун 2018. године                                                                           УСТАВНОГ СУДА

        

                                                                                                           Мр Џерард Селман с.р.

 

Број: У-79/17

27. јуна 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

13.9.2018.
Саопштење за јавност са 117. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

12.9.2018.
Дневни ред 117. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

3.9.2018.
Одлука о прихватању понуде за набавку службеног моторног возила

29.8.2018.
Саопштење за јавност са 234. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.8.2018.
Дневни ред 234. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>