Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  23. маја 2018. године,  д о н и о  ј е 

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 123. став 1. и члана 163. став 1. Закона основном образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 71/09, 104/11 и 33/14) у вријеме важења.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

           Далиборка Дракуловић из Котор Вароша дала је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за оцјењивање уставности Закона о основном образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ број 74/08), којом се, у суштини, оспоравају одредбе члана 123. став 1. и члана 163. став 1. овог закона. Како се наводи, оспореним прописивањем је повријеђена једнакост права на рад будући да обавезује лица која немају завршен правни факултет, а која су запослена на радном мјесту секретара у основној школи, да у року из члана 163. став 1. Закона, испуне услов који се тиче поменутог нивоа и врсте образовања. Истиче се, такође, да законодавац није предвидио олакшице за ову категорију радника у смислу обавезе послодавца да им одреди краће радно вријеме или обезбиједи финансијску подршку за студирање, као и да због финансијских и породичних околности даватељица иницијативе није била у могућности да поступи у складу са оспореним одредбама Закона, због чега је послодавац са њом раскинуо уговор о раду.

          У одговору који је доставила Народна скупштина Републике Српске истиче се да нису основани наводи из иницијативе, као и да је она резултат погрешног тумачења Устава. Одговором се истиче да је законодавац поступао у оквиру својих овлашћења утврђених тач. 6. и 12. Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава, када је на оспорени начин прописао услове које, у погледу нивоа и врсте образовања, мора испуњавати лице запослено на пословима секретара школе. Такође наводи се да иницијатива има карактер приједлога за измјене и допуне оспореног закона који је престао да важи ступањем на снагу Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 44/17). Доносилац оспореног акта сматра да су предметна законска рјешења ствар законодавне политике, те да није у надлежности Суда да цијени њену оправданост. 

          Оспореним чланом 123. став 1. Закона основном образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 71/09, 104/11 и 33/14) прописано је да послове секретара школе може обављати лице са завршеним првим циклусом студијског програма или еквивалент – правни факултет, док оспорени члан 163. став 1. Закона уређује да лица затечена на радним мјестима секретара и рачуновође која не испуњавају услове из ст. 1. и 2. члана 123. овог закона, а по прописима важећим до ступања на снагу овог закона су испуњавала услове за обављање тих послова, дужна су да у року од седам година од ступања на снагу овог закона испуне потребне услове у погледу нивоа и врсте образовања.

            Разматрајући дату иницијативу Суд је, прије свега, утврдио да је чланом 184. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17 и 31/18) прописано да ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/08, 71/09, 104/11 и 33/14). Имајући у виду чињеницу да од престанка важења оспореног закона до покретања поступка пред овим судом није протекло више од једне године, Суд је, на основу члана 3. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), уставност оспорених одредаба оцјењивао у вријеме њиховог важења.

    У поступку оцјењивања уставности оспорених одредаба Закона Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, да су једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да свако има право на рад и слободу рада, те да је свако слободан у избору занимања и запослења и да му је под једнаким условима доступно радно мјесто и функција, као и да запосленима може престати радни однос противно њиховој вољи на начин и под условима који су утврђени законом и колективним уговором (члан 39. ст. 1, 2. и 3), да Република уређује и обезбјеђује систем јавних служби, те, између осталог, радне односе и запошљавање (тач. 11. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Сагласно уставном овлашћењу, Народна скупштина Републике Српске је донијела оспорени закон уређујући дјелатност основног образовања и васпитања као дио јединственог система образовања Републике Српске, оснивање и престанак рада школе, планове и програме рада, упис и статус ученика, образовање и васпитање ученика са сметњама у психофизичком развоју у специјалним одјељењима и специјалним школама, музичко и балетско образовање и васпитање, статус наставника, стручних сарадника и осталих запослених, управљање и руковођење школом и процедура избора органа управљања и руковођења, признавање свједочанстава, евиденција, јавне исправе и печат, обезбјеђење средстава, надзор над радом установа основног образовања и васпитања, дефинисани прекршаји и санкције за поступања супротна Закону.

Имајући у виду да Република уређује и обезбјеђује систем у области образовања, те да је основно образовање дјелатност од општег друштвеног интереса, Суд је утврдио да је законодавац био овлашћен да пропише врсту и ниво стручне спреме које мора имати лице запослено на пословима секретара школе, као и да уреди рок у коме су лица већ распоређена на ове послове обавезна да своју стручну оспособљеност прилагоде утврђеним условима. Такође, према оцјени Суда, прописивање из члана 123. став 1. и члана 163. став 1. Закона је у складу са начелима из чл. 10. и 39. Устава, јер се под истим условима и на једнак начин односи на све кандидате у истим правним ситуацијама, због чега није ограничено нити повријеђено право на рад и права која из тог проистичу.

 Које ће услове законодавац предвидјети када су степен и врста стручне спреме за обављање послова секретара школе у питању, ствар је законодавне политике о чијој оправданости, према члану 115. Устава, Суд није надлежан да одлучује.

Узимајући у обзир чланом 115. утврђен стандард оцјене у поступцима апстрактне контроле уставности, наводи према којима је законодавац пропустио да послодаваца обавеже да одреди скраћено радно вријеме или да релевантној категорији радника обезбиједи финансијску подршку за студирање, као и немогућност даватељице иницијативе да поступи сагласно утврђеној законској обавези, нису од уставноправног значаја.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-61/17

23. маја 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

31.10.2018.
Саопштење за јавност са 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.10.2018.
Дневни ред 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>