Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

             Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. марта 2018. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

       Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 3. Прилог 1. тачке 8. и 9. Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 34/15 и 83/15) и члана 4. Прилог 1. тачке 8. и 9. Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/12, 80/14 и 83/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

        Мрдеља Рондовић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 3. Прилог 1. тачке 8. и 9. Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 34/15 и 83/15) и члана 4. Прилог 1. тачке 8. и 9.  Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/12, 80/14 и 83/15), које је донио министар просвјете и културе у Влади Републике Српске. Давалац иницијативе сматра да је оспореним одредбама ових правилника дошло до повреде члана 39. Устава, којим је гарантовано да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција, те да су супротне уставном начелу забране дискриминације. Истиче, наиме, да је оспореним нормама предметних општих аката прописано да у гимназији и средњим стручним и техничким школама географију могу предавати професор географије и дипломирани географ, а историју професор историје и дипломирани историчар, тако да је лицима која имају диплому професора историје и географије ограничено право на рад и право на доступност радног мјеста под једнаким условима, јер не могу изводити наставу ни у једном од ових предмета у овим школама. Насупрот томе, како се даље указује, овим правилницима је у другим предметима предвиђено да лица која су у свом студијском програму стекла стручно звање у одређеном научном пољу на двопредметној групи, могу изводити наставу у средњој школи у оба та предмета. Како би поткријепио своје наводе, давалац иницијативе на сопственом примјеру илуструје примјену оспореног Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, те доставља документацију из које произлази да је његова пријава на конкурс за пријем у радни однос на радно мјесто професор географије у Гимназији у Бањој Луци одбачена, са образложењем да као професор историје и географије не испуњава услове у погледу стручне спреме предвиђене Правилником о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији. У вези са наведеним истиче да је Природно-математички факултет у Бањој Луци, у складу са позитивним прописима из области образовања  школовао профиле звања као што је "професор историје и географије", а која се оспореним правилницима негирају.  

            У одговору на инцијативу који је доставило Министарство просвјете и културе, у односу на Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама наводи се да је овим правилником, у складу са чланом 75. став 1. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14), прописано да послове наставника и стручног сарадника може обављати лице које осим услова утврђених законом којим се уређују радни односи, има одговарајући ниво образовања ‒ завршен први циклус студијског програма у четворогодишњем трајању са најмање остварених 240 ЕЦТС бодова и стручно звање у одређеној области или еквивалент. Доносилац овог правилника указује и на одредбу члана 2. став 2. овог акта, према којем лице које је у свом студијском програму стекло академску титулу и стручно звање дипломирани или професор у одређеном научном пољу или научној области на двопредметној групи, једнако је верификовано за извођење наставе у средњој школи из једног и другог предмета. У погледу оспореног Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, у одговору се потврђују наводи даваоца иницијативе да овим правилником није прописано да лица која имају звање професор историје и географије могу предавати те наставне предмете у гимназији, те да се ово нормативно рјешење подједнако односи на сва лица која се налази у истој правној ситуацији.

            Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији ("Службени гласник Републике Српске" бр. 34/15 и 83/15) донио је министар просвјете и културе на основу члана 75. став 7. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12). Оспореним чланом 3. овог акта прописано је да наставу у гимназији могу изводити лица која имају одговарајућу врсту стручне спреме за одговарајући предмет прописан у табели о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, која се налази у Прилогу 1. овог правилника и чини његов саставни дио. Тачкама 8. и 9. овог прилога је прописано да је за предмет историја потребна стручна спрема професор историје, дипломирани историчар или професор историје и латинског, а за предмет географија професор географије или дипломирани географ.   

            Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 29/12, 80/14 и 83/15) донио је министар просвјете и културе на основу члана 76. став 7. Закона о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09 и 104/11) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10). Оспореним чланом 4. овог правилника прописано је да наставу и друге облике образовно-васпитног рада општеобразовних предмета могу изводити наставници у средњим техничким и средњим стручним школама који имају одговарајућу стручну спрему у складу са стручним спремама које су утврђене Прилогом број 1, који је саставни дио овог правилника. Тачкама 8. и 9. овог прилога је прописано да је за предмет историја потребна стручна спрема професор историје или дипломирани историчар, а за предмет географија професор географије или дипломирани географ.   

            У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба предметних правилника, Суд је имао у виду да према одредбама тачака 4, 5, 11. и 12. Амандмана XXXИИ на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, уставност и законитост, остваривање и заштиту људских права и слобода, систем јавних служби, радне односе и образовање. Поред тога, чланом 39. став 3. Устава утврђено је да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција, а према члану 48. став 1. Устава, права и слободе зајемчени овим уставом се не могу одузети ни ограничити.

Сходно наведеним уставним овашћењима, Законом о средњем образовању и васпитању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 74/08, 106/09, 104/11 и 33/14) уређена је дјелатност средњег образовања и васпитања као дио јединственог система образовања, оснивање и престанак рада средње школе, статус ученика, наставника, стручних сарадника и осталих радника, руковођење и управљање школом, као и друга питања од значаја за средње образовање. Овим законом је, између осталог, прописано: да је средње образовање дјелатност од општег друштвеног интереса (члан 1. став 2), да послове наставника и стручног сарадника има право да обавља лице које осим услова утврђених законом којим се уређују радни односи, испуњава и услов да има одговарајући ниво образовања ‒ завршен први циклус студијског програма у четворогодишњем трајању, са најмање остварених 240 ЕЦТС бодова (члан 75. став 1. тачка а)), те да министар просвјете и културе доноси Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама и Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији (члан 75. ст. 6. и 7). 

Приликом разматрања оспорених одредаба Суд је такође узео у обзир да је чланом 69. ст. 1. и 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16) прописано да органи управе доносе правилнике, наредбе и упутства, а да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе, те да према члану 82. став 2. истог закона, министар, између осталог, доноси прописе из члана 69. став 1. овог закона.

            Имајући у виду наведене законске и уставне одредбе, Суд је оцијенио да је министар просвјете и културе био овлашћен да донесе оспорене правилнике, којима су, с циљем провођења Закона о средњем образовању и васпитању, разрађене одредбе овог закона које се односе на ниво образовања ‒ стручну спрему коју морају имати наставници и стручни сарадници у гимназији и средњим техничким и стручним школама. Оспореним одредбама ових правилника прописана је стручна спрема која је потребана за извођење наставе у предметима историја и географија.

Оцјењујући оспорене норме предметних правилника, Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено уставно начело из члана 39. став 3. Устава, на које се указује у иницијативи. По оцјени Суда, овакво нормирање је одраз цјелисходне процјене доносиоца ових општих аката у регулисању питања потребне стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији и средњим техничким и стручним школама. Због тога, у конкретном случају није дошло до повреде уставних гаранција о доступности радног мјеста под истим условима, како то сматра давалац иницијативе.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених одредаба Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији и Правилника о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

         На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и   судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-17/17

28.марта 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
24.4.2024.
Саопштење за јавност са 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.4.2024.
Дневни ред 311. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>