Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и  члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. марта 2018. године,  д о н и о  ј е

 

О Д Л У К У

         

           Утврђује се да  члан  5. став 3. Одлуке о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада (Службени гласник Града Бијељина“ број 5/13) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске” бр. 124/11 и 100/17).  

    

О б р а з л о ж е њ е

 

           Драган Маринковић из Бијељине дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада бр. 01-022-8/13 коју је донијела Скупштина Града Бијељина 01. марта 2013. године (Службени гласник Града Бијељина“ број 5/13) (у даљем тексту: Одлука). Иако је у иницијативи наведено да се Одлука оспорава у цјелини, из садржаја иницијативе произлази да је суштински оспорена одредба члана 5. став 3. Одлуке. Давалац иницијативе сматра да одредба члана 5. став 3. Одлуке није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима и са одредбом члана 108. став 2. Устава Републике Српске, а као разлог  оваквог става истиче да се на основу оспорене одредбе Одлуке, без правног основа, врши наплата цијене комуналне услуге која није ни пружена физичким лицима у руралним срединама и да ова лица, иако према одредби члана 16. став 1. Закона о комуналним дјелатностима са даваоцем комуналне услуге морају имати закључен уговор о пружању услуге, такав уговор немају. Сама чињеница да одвожење комуналног отпада у руралним срединама територије Града Бијељина, која је таксативно наведена у члану 3. став 1. Одлуке, по његовом мишљењу, не може бити основ обавезног плаћања комуналних услуга без сагласности корисника услуге, односно без закљученог уговора, у смислу наведене одредбе Закона о комуналним дјелатностима. На основу изнесеног, предлаже да Суд утврди да оспорена одредба  члана 5. став 3. Одлуке није у сагласности са Уставом и Законом о комуналним дјелатностима.         

            У одговору, који је на наводе из иницијативе Суду  доставила Скупштина Града Бијељина, поред осталог, наведено је да иницијатива не садржи материјалне доказе и друге податке о чињеницама значајним за одлучивање, те да су судови редовне надлежности, у складу са одредбама Закона о судовима Републике Српске, а не Уставни суд Републике Српске, надлежни да одлучују о томе да ли давалац комуналне услуге има закључен уговор о одвожењу комуналног отпада са корисником услуге и да ли је услугу извршио, као и то, да ли, без правног основа, врши наплату по рачуну за извршену услугу. Поред тога, сматрају нетачним наводе о несагласности члана 5. став 3. Одлуке са Законом о комуналним дјелатностима и са наведеном одредбом Устава Републике Српске, а наводе о наплати неизвршених услуга физичким лицима у руралним срединама, сматрају неистинитима. У вези с тим, истичу да је плаћање дуга за извршене комуналне услуге законска обавеза свих физичких лица, предузетника и правних лица као корисника комуналних услуга, и да корисници ових услуга не могу самовољно одлучити да им се комунални отпад не одвози тако што неће закључити писмени уговор и неће плаћати комуналне услуге. Такође, као разлоге због којих по њиховом мишљењу, незакључивање писменог уговора о одвозу комуналног отпада корисника услуге не ослобађа обавезе плаћања, наводе да посебна форма закључивања таквих уговора није предвиђена Законом о облигационим односима ни  Законом о комуналним дјелатностима и да су корисник и давалац комуналних услуга у уговорном односу самим тим што се кориснику услуга уредно доставља рачун за извршене комуналне услуге и што се примјеном наведене одлуке добија чиста и здрава животна средина. Наглашавајући да је Скупштина Града Бијељина, по Закону  обавезна да штити јавне интересе комплетне локалне заједнице и њених грађана, предлажу да Суд не прихвати поднесену иницијативу, а уколико се покрене поступак поводом ове иницијативе, предлажу да Суд иницијативу одбије  као неосновану.

            Одлуком о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада бр. 01-022-8/13 (Службени гласник Града Бијељина“ број 5/13), коју је 1. марта 2013. године донијела Скупштина Града Бијељина, на основу члана 30. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске бр. 101/04, 42/05 и 118/05), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске број 124/11), члана 3. Закона о комуналној полицији (Службени гласник Републике Српске број 85/03) и члана 35. став 1. алинеја 2. Статута општине Бијељина (Службени гласник Општине Бијељина“ бр. 5/05, 6/05 и 6/06), у оспореном члану 5. став 3. прописано је да је на територији гдје се обавља комунална дјелатност прикупљања и одвожења комуналног отпада, корисник комуналне услуге обавезан плаћати цијену одвоза комуналног отпада и ако нема закључен уговор о одвозу комуналног отпада са даваоцем комуналне услуге.              

        Одредбама члана 102. став 1. тачке 2. и 6. Устава утврђено је да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, извршава законе и друге прописе и опште акте републике чије је извршење повјерено општини, а, према члану 108. став 2. Устава, прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. 

     Закон о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05 и 118/05), наведен као правни основ за доношење предметне одлуке, престао је да важи 26. новембра 2016. године, ступањем на снагу Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” број 97/16). Одредбама члана 12. став 1. тачка б) алинеја 2. ранијег, односно чланом 18. тачка 2) подтачка 2. важећег закона прописано да самосталне надлежности општине обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности. Чланом 30. став 1. алинеја 2. ранијег, односно чланом 39. ст. 1 и 2. тачка 2) важећег закона, прописано је да је Скупштина  представнички орган, орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, који је, у смислу овог закона, поред осталог, надлежан да доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење.

Одредбама Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске” бр. 124/11 и 100/17) одређене су комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1) и  прописано је: да се као дјелатност од посебног јавног интереса сматра и збрињавање отпада из стамбених и пословних простора (члан 2. став 1. тачка г); да јединица локалне самоуправе, поред осталог,  обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности и да одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина јединице локалне самоуправе, те да за обављање комуналних дјелатности и других дјелатности од јавног интереса може основати јавно комунално предузеће (чл. 6 до 8); да се изузетно од става 1. овог члана, кориснику комуналне услуге може на његов захтјев одобрити да не користи неку комуналну услугу или престанак њеног коришћења, односно корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописани квалитет, ако техничке карактеристике система не омогућавају њено коришћење или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди другим корисницима, водећи рачуна о мјерама из члана 5. овог закона, као и то да се услови под којима се кориснику комуналне услуге може одобрити да не користи неку комуналну услугу или да је престане користити детаљније прописују у одлуци из члана 6. став 2. овог закона (члан 9а. ст. 2. и 3); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника и да се уговори закључени са корисником комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства закључују у складу са одредбама закона којим се уређује заштита права потрошача у Републици Српској, те да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе (члан 16. ст. 1, 2. и 3); да се, изузетно, комунална услуга може ускратити кориснику ако одбије да закључи уговор о коришћењу комуналне услуге (члан 19. став 2. тачка г); да ће се новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казнити за прекршај правно лице као корисник комуналне услуге ако одбије да закључи уговор из члана 16. овог закона, осим за случајеве из члаа 9а. ст. 2. овог закона (члан 39. став 1. тачка а)  и да су јединице локалне самоуправе дужне да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе одлуку из члана 6. став 2. овог закона са одредбама овог закона (члан 41. став 2. тачка а).

Одредбама члана 3. Закона о комуналној полицији (Службени гласник Републике Српске број 85/03), на који се позвао доносилац приликом доношења Одлуке, као и одредбом члана 2. важећег Закона о комуналној полицији (Службени гласник Републике Српске број 28/13), суштински идентично је  прописано  да комунална полиција врши комунално - инспекцијски надзор над примјеном закона, одлука градова, односно општина, других прописа и општих аката из области комуналних и других дјелатности утврђених посебним законом.

Поред наведених одредаба ових закона, Суд је, у конкретном предмету, имао у виду да је, сагласно Закону о заштити потрошача у Републици Српској (Службени гласник Републике Српске” бр. 6/12, 63/14 и 18/17), услуга од општег економског интереса и услуга одржавања чистоће и друга јавна услуга прописана законом и да  се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца (члан 46. ст. 1. и 2).

        Суд је, у поступку оцјењивања уставности и законитости члана 5. став 3. Одлуке, прије свега, оцијенио да из садржаја наведених одредаба Закона о комуналним дјелатностима произлази да је облигациони однос између даваоца комуналне услуге збрињавања отпада из стамбених и пословних простора и корисника услуге, уговорног карактера, односно да је, као и сваки уговорни однос, и овај уређен појединачним уговором и да, сходно томе, нема основа за наплату услуга које нису извршене на основу таквог уговора. Скупштина Града Бијељина је прописујући могућност наплате цијене комуналне услуге и ако нема закљученог уговора између вршиоца и корисника ове услуге, као у оспореној одредби члана 5. став 3. Одлуке, по оцјени Суда, изашла из оквира овлашћења локалне зајединице да обезбиједи организовано обављање комуналне дјелатности из члана 6. Закона о комуналним дјелатностима. Такође, неоснованост оспореног прописивања, по оцјени Суда, произлази и из одредбе новелираног члана 6.  тачке г) и д) Закона о комуналним дјелатностима, према којима је јединица локалне самоуправе обавезна да својом одлуком детаљно пропише опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге и услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге. По оцјени Суда, овакво законско одређење представља очигледну намјеру законодавца да нагласи слободу уговорних страна да самостално регулишу међусобне односе.

          Поред наведеног, Суд је оцијенио да  оспорена одредба  члана 5. став 3. Одлуке, није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима и због тога што је Скупштина Града Бијељина, прописујући обавезу плаћања цијене комуналне услуге и без закључивања уговора између даваоца и корисника ове услуге, поступила супротно и наведеним одредбама члана 16. став 1. Закона о комуналним дјелатностима, односно оваквом интервенцијом у слободу уговорних страна утврдила неосновану наплату услуга прикупљања и одвожења комуналног отпада.

          Чињеница да оспорени члан 5. став 3. Одлуке није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима чини овај члан и неуставним са становишта члана 108. став 2. Устава Републике Српске, а како није ни у функцији извршења закона, супротан је и члану 102 став 1. тачка 6. Устава. 

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, у складу са чланом 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорене одредбе члана 5. став 3. Одлуке о прикупљању, одвожењу и депоновању комуналног отпада, одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку, Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда, мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-27/17

28.марта 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>