Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. фебруара 2018. године, д о н и о  је

 О Д Л У К У

     Утврђује се да члан 1. став 4. Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" број 72/13) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о здравственој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 106/09 и 44/15).

О б р а з л о ж е њ е

         Драган Маринковић из Козлука дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 1. став 4. Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" број 72/13), који је донио је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске. У иницијативи се наводи да оспорена одредба овог правилника није у сагласности са чланом 8. став 2. тачка в) Закона о здравственој заштити, као ни са чланом 37. став 3. Устава, јер лицима старијим од 65 година ускраћује законско и уставно право на здравствену заштиту из јавних прихода. Наиме, како се истиче, оспорена норма Правилника лицима старијим од 65 година која имају својство осигураног лица, овјеру здравствених књижица без уплаћених доприноса условљава стањем социјалне потребе, која се утврђује рјешењем Центра за социјални рад. Прописивање оваквог услова, по мишљењу даваоца иницијативе, супротно је релевантним нормама Закона о здравственој заштити, који не предвиђа утврђивање стања социјалне потребе ове категорије осигураника за остваривање права на здравствену заштиту. Сходно наведеном, предлаже да Суд утврди да оспорена одредба Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици није у сагласности са Уставом и законом. 

        У одговору на инцијативу који је доставио Фонд здравственог осигурања Републике Српске наводи се да се оспореном одредбом предметног правилника омогућава овом фонду да овјеру здравствених књижица одређеним категоријама осигураних лица не условљава плаћеним доприносом, под условом да лице има утврђено својство осигураника Фонда и да се налази у стању социјалне потребе која је потврђена рјешењем Центра за социјални рад. Указује се на одредбе чланова 2, 6, 28, 42. и 56. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09 и 106/09) којима су прописани услови и начин остваривања права из обавезног здравственог осигурања, обавеза Фонда да води евиденцију у вези са остваривањем ових права и обавезе Управног одбора овог фонда приликом распоређивања средстава у текућој години. У одговору се истиче да је сврха оспорене одредбе овог правилника да се дефинишу категорије становника Републике Српске који имају утврђено својство осигураног лица Фонда, а који се налазе у стању посебне потребе за здравственом заштитом и да им се омогући овјера здравствене књижице, иако у одређеном моменту за неко лице из прописаних категорија није плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање.     

         Правилник о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" број 72/13) донио је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске на основу члана 48, а у вези са чланом 28. и чланом 42. став 2. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09 и 106/09) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09, 105/09 и 119/11). Оспореним чланом 1. став 4. овог правилника прописано је да се у члану 21. став (8) Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11, 40/12 и 56/12) додаје нова тачка д) која гласи: "лица старија од 65 година живота која се налазе у стању социјалне потребе утврђене рјешењем Центра за социјални рад."            

       У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одредбе предметног правилника, Суд је имао у виду да према одредбама тачака 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, чланом 37. Устава утврђено је да свако има право на заштиту здравља, зајемчено је право на здравствену заштиту, у складу са законом, те гарантовано да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом. Према члану 108. Устава, закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

      Сходно наведеним уставним овашћењима, Законом о здравственом осигурању уређен је систем обавезног и проширеног здравственог осигурања, права из осигурања, начин остваривања права и начела приватног здравственог осигурања. Овим законом је, између осталог, прописано да су обавезним здравственим осигурањем обухваћени сви грађани Републике Српске и друга лица у складу са законом (члан 2), да остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбјеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске и послодавци, под условима утврђеним овим закном и актима Фонда (члан 3), да у права из здравственог осигурања, прије свега, спада здравствена заштита (члан 4. став 1. алинеја 1), да сва осигурана лица имају једнака права на здравствену заштиту, те да се законом и актима Фонда утврђује које групе осигураника и мјере здравствене заштите имају приоритет у остваривању здравствене заштите и друге погодности због посебног социјално-медицинског статуса и на основу других критеријума утврђених законом (члан 8), да права из обавезног здравственог осигурања може остваривати лице којем је утврђен статус осигураног лица (члан 28. став 1), да се својство осигураног лица стиче подношењем пријаве за здравствено осигурање у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса, који води Пореска управа Републике Српске, а доказује се прописаном исправом (здравствена књижица) (члан 28. став 2), да Управни одбор Фонда, у складу са законом и Статутом Фонда, доноси Статут и друге опште акте Фонда (члан 49. тачке 1. и 2).

   Поред тога, у конкретном случају Суд је узео у обзир и релевантне одредбе Закона о здравственој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 106/09 и 44/15) којим је, између осталог, уређено обезбјеђење здравствене заштите, начела здравствене заштите, као и права и обавезе грађана и пацијената у остваривању здравствене заштите. Тако је овим законом прописано: да је здравствена дјелатност од општег интереса за Републику Српску (члан 3. став 1), да се на нивоу Републике обезбјеђује здравствена заштита под једнаким условима популационим и нозолошким групама од посебног социјално-медицинског значаја (члан 8. став 1), да здравствена заштита из става 1. члана 8. овог закона обухвата, поред осталих, и лица старија од 65 година живота (члан 8. став 2. тачка в)).

      Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, Суд је оцијенио да је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске био овлашћен да донесе Правилник о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици, којим је регулисано утврђивање својства осигураника Фонда здравственог осигурања Републике Српске, вођење матичне евиденције у области здравственог осигурања, услови и начин издавања, овјере и употребе здравствене књижице, као и њен облик, величина, изглед и садржај. Тако је, између осталог, уређујући питање услова за издавање, овјеру и употребу здравствене књижице, чланом 21. став 6. основног текста предметног правилника прописан круг лица којима се овјера здравствених књижица не условљава плаћеним доприносом, под условом да им је утврђено својство осигураног лица Фонда. Оспореном одредбом члана 1. став 4. Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" број 72/13), у члану 21. став 8. Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" бр. 102/11, 40/12 и 56/12) додата је нова тачка д) према којој лица старија од 65 година живота, здравствену књижицу могу овјерити без условљавања плаћањем доприноса само под условом да се налазе у стању социјалне потребе утврђене рјешењем Центра за социјални рад.         

     Узимајући у обзир све напријед наведено, Суд је оцијенио да прописивање из члана 1. став 4. Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о здравственој заштити. Наиме, чланом 8. овог закона гарантовано је на нивоу Републике обезбјеђивање здравствене заштите под једнаким условима одређеним категоријама лица која су од посебног социјално-медицинског значаја, као што су: дјеца до навршених 15 година, школска дјеца, жене у току трудноће и порођаја, лица са инвалидитетом, лица у стању менталне ретардације или која болују од одређених тешких болести, корисници права из прописа који регулишу права бораца и војних инвалида, незапослена лица пријављена организацији за запошљавање ако не остварују новчану накнаду и сл. У круг ових субјеката одредбом члана 8. став 2. тачка в) овог закона уврштена су и лица старија од 65 година живота, без условљавања постојањем стања социјалне потребе. Ради се, дакле, о посебно заштићеним категоријама грађана од стране законодавца, којима је, с обзиром на њихов социјално-медицински статус, који се огледа у годинама живота, тешком здравственом стању, социјалном положају или другом специфичном својству, законодавац дао приоритет и одређене погодности у остваривању права на здравствену заштиту. Како из релевантних одредаба члана Закона о здравственом осигурању произлази, здравствена заштита осигураника Фонда здравственог осигурања Републике Српске остварује се на основу овјерене здравствене књижице. У вези с тим, Суд указује на чињеницу да лица на која се односи оспорени члан 1. став 4. предметног правилника такође имају својство осигураника овог фонда.

    Слиједом наведеног Суд је утврдио да је доносилац оспореног правилника, прописујући услов постојања стања социјалне потребе лица старијих од 65 година како би имали могућност овјере здравствене књижице без претходног условљавања плаћањем доприноса, изашао из оквира својих овлашћења, јер је подзаконским актом увео нови, односно додатни услов за остваривање права на здравствену заштиту ове категорије лица, који није предвиђен законом. Оваквим прописивањем су адресати оспорене норме ограничени у остваривању права на здравствену заштиту које је гарантовано законом. Када се има у виду да је, према Закону о здравственој заштити, здравствена дјелатност од општег интереса за Републику, Суд сматра да сва темељна питања од значаја за област здравствене заштите, као што су услови и критеријуми за остваривање ових права, могу бити уређени само од стране законодавца. Због тога се оспореним правилником, који је подзаконски спроведбени акт, могу само разрадити релевантне законске одредбе из ове области ради њихове примјене, али не и прописивати услови за остваривање права на здравствену заштиту старих лица, као посебно осјетљиве категорије осигураника, које закон није предвидио. Сходно наведеном, оспореним прописивањем је, по оцјени Суда, нарушено начело законитости из члана 108. Устава, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. Поред тога, Суд је оцијенио да је у конкретном случају дошло и до повреде начела уставности, јер је оспорена норма овог правилника супротна члану 37. став 3. Устава, којим је, између осталог, утврђено да стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом. По мишљењу овог суда, тумачењем ове уставне одредбе несумњиво се долази до закључка да се старим лицима, директно на основу Устава, гарантује здравствена заштита из јавних прихода без могућности постављања додатних услова који би ограничили или ускратили остваривање овог права. У вези са наведеним Суд је имао у виду и гаранцију из члана 48. став 1. Устава, према којем се права и слободе зајемчени овим уставом не могу одузети ни ограничити, као и одредбу из члана 49. Устава, којим је утврђено да се права и слободе остварују непосредно на основу Устава, осим када је Уставом утврђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом. 

      С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности и законитости оспорене одредбе Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици ("Службени гласник Републике Српске" број 72/13), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

      На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

      Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и   судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.