Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. јануара 2018. године, д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 230. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/14).

О б р а з л о ж е њ е

Зоран Булатовић и Вања Савићевић из Бање Луке, и Радислав Нишавић из Пала дали су Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 230. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/14). Из садржине иницијатива произлази да даваоци иницијативе оспоравају уставност наведене законске одредбе у односу на члан 5. став 1. алинеја 4. и чл. 10, 16, 50. и 54. Устава Републике Српске. У образложењу наведеног, након цитирања оспорене одредбе Закона, наводи се: да оспорено прописивање кажњеном лицу ограничава основна људска права гарантована Уставом и Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, тј. право на рад, право на имовину и право на слободно предузетништво; да ова ограничења нису неопходна у демократском друштву, јер постоје друга ефективна средства за наплату новчане казне и трошкова одређених поводом прекршаја; да оваквим прописивањем није постигнута пропорционалност између легитимног циља, тј. заштите општег и финансијског интереса и остваривања основних права кажњеног лица гарантованих Уставом и поменутом конвенцијом. Због тога, се предлаже да Суд утврди да оспорена законска одредба није у сагласности са Уставом Републике Српске.    

Суд је на сједници одржаној 22. фебруара и 27. септембра 2017. године, сагласно члану 9. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативе број У-12/17 и У-76/17 првоприспјелој иницијативи У-4/17.                                                    

            Оспореним чланом 230. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/14 и 110/16) прописано је да суд, односно надлежни орган док се не плате све новчане казне и трошкови који су евидентирани у Регистру неће дозволити кажњеном: 1) регистрацију или продужење важења регистрације моторног возила, 2) промјену власника моторног возила, 3) издавање или продужење важења возачке дозволе, 4) учествовање на јавном тендеру, 5) регистрацију, односно било коју промјену регистрације правног лица или регистрацију, односно било коју промјену регистрације предузетничке дјелатности, за учињени прекршај из области економског и финансијског пословања и 6) издавање дозволе за набавку, држање и ношење оружја. 

Разматрајући наводе иницијативе Уставни суд је констатовао да на сједници овог суда одржаној 29. априла 2015. године, приликом одлучивања у предмету број У-14/14, није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности чл. 148, 149, 187, 188, 229. и 230. Закона о прекршајима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/14), јер је утврдио да су ове законске одредбе у сагласности са Уставом Републике Српске. Ова одлука Суда објављена је у "Службеном гласнику Републике Српске" број 36/15.

Имајући у виду наведено, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), није прихватио дату иницијативу, јер је већ одлучивао о истој ствари. 

На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.