Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана  60. став 1. тачка а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. јануара 2018. године,  д о н и о  ј е

О Д Л У К У

Утврђује се да члан 98. став 3. Одлуке о комуналном реду на подручју општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ бр. 8/14 и 12/16) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17).

О б р а з л о ж е њ е

Јован Перић из Угљевика дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 7. Одлуке о измјени Одлуке о комуналном реду на подрјучју општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 12/16), у дијелу који се односи на став 3. измијењеног члана 98. Одлуке о комуналном реду на подрјучју општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 8/14), иницијативом погрешно означен као члан 7. став 1. тачка 3, а што у нарави одговара члану 98. став 3. Одлуке о комуналном реду на подрјучју општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ бр. 8/14 и 12/16), (у даљем тексту: Одлука). Давалац иницијативе сматра да је, прописујући на оспорени начин, доносилац Одлуке трошкове одвоза отпада из школа и са гробаља пренио на адресате одредбе члана 98. став 1. Одлуке. Предметно нормирање је, стога, у супротности са чланом 46. став 3. Закона о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 6/12), а адресати оспореног члана су, као корисници комуналне услуге одвоза отпада, доведени у дискриминирајући положај јер су, поред властите обавезе по основу трошкова одвоза, солидарно одговорни и за обавезе доносиоца акта настале по том основу.

  У одговору Скупштине Општине Угљевик се предлаже да Суд не прихвати иницијативу јер иста садржи недостатке процесне и материјалноправне природе. Доносилац акта сматра да иста не садржи податке који су, по његовом мишљењу, неопходни за идентификацију даваоца иницијативе. Надаље, у одговору се истиче да су наводи из иницијативе неосновани јер Општина не газдује гробљима у руралним подручјима, већ иста одржавају мјесне заједнице. Такође аргументују да је Општина изградила, опремила, те обезбиједила огрев за одређен број школа на свом подручју, иако је то у надлежности Министарства просвјете, због чега давалац иницијативе неосновано тврди да ће средства за материјалне трошкове, умјесто за трошкове одвоза отпада, школе користити у друге сврхе. 

Одлуку о комуналном реду на подручју општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 8/14) донијела је Скупштина Општине Угљевик на основу члана 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), члана 9. став 3. Закона о комуналној полицији („Службени гласник Републике Српске“ број  28/13) и члана 26. Статута Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ бр. 6/05, 4/07, 4/08, 5/09, 4/12 и 3/14), док је Одлуку о измјени Одлуке о комуналном реду на подручју Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ број 12/16) донијела на основу члана 39. став 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), члана 9. став 3. Закона о комуналној полицији („Службени гласник Републике Српске“ број 28/13) и члана 26. Статута Општине Угљевик („Службени билтен Општине Угљевик“ бр. 6/05, 4/07, 4/08, 5/09, 4/12 и 3/14).

Оспореном одредбом члана 98. став 3. Одлуке прописано је да је цијена одвоза комуналног отпада из претходног става урачуната у цијену корисника услуга из тог руралног подручја.

 Чланом 98. став 1. Одлуке је прописано да у руралним подручјима корисник комуналне услуге одлаже комунални отпад у канте чију запремину одређује давалац комуналне услуге а које се смјештају у складу са одредбама члана 93. ове Одлуке, док је ставом 2. истог члана утврђено да је давалац комуналне услуге обавезан сакупљати и одвозити комунални отпад са гробаља и школа из руралних подручја, који се одлаже у контејнер.

Уставом Републике Српске је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, те на парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. став 1. алинеје 4. и 7); да општина преко својих органа у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, те преко својих органа у складу са законом извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и других аката општине (члан 102. став 1. тач. 2. и 6); да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Суд је имао у виду да је одредбом члана 10. Устава, у односу на коју давалац иницијативе оспорава Одлуку, утврђено да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и да уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.

Суд је узео у обзир да је Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) уредио комуналне дјелатности од посебног јавног интереса, начин обезбјеђивања овог интереса, као и организацију обављања комуналних дјелатности те начин њиховог финансирања (члан 1), као и да је овим законом прописано: да се, између осталог, збрињавање отпада из стамбених и пословних простора, у смислу овог закона, сматра комуналном дјелатношћу од посебног јавног интереса (члан 2. став 1. тачка г); да збрињавање отпада из стамбених и пословних простора обухвата прикупљање, одвожење, депоновање, уништавање или прераду отпада, осим индустријског отпада и опасних  материја, као и одржавање депоније, као и да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности, док је корисник комуналне услуге физичко лице, предузетник, удружења грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге (члан 3. тач. д), х) и ц); да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, а својом одлуком детаљније прописује, између осталог, услове и начин обављања комуналних дјелатности, те јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6. став 1 тач. а) и е); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника, те да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе (члан 16. ст. 1. и 3); да се средства за обављање комуналних дјелатности индивидуалне комуналне потрошње обезбјеђују из цијене комуналних услуга, док цијену комуналне услуге утврђује давалац комуналне услуге, а сагласност на цијену даје надлежни орган јединице локалне самоуправе (члан 20. ст. 1. и 3).

Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) прописано је да је Скупштина представнички орган, орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, који је, у смислу овог закона, између осталог, надлежан да доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. ст. 1. и 2. тачка 2).

Закон о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 6/12 и 63/14), у односу на који давалац иницијативе оспорава члан 98. став 3. Одлуке,  прописује: да је услуга од општег економског интереса, поред другог, услуга одржавања чистоће и друга јавна услуга прописана законом, од којих се одређене услуге пружају посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређује или контролише републички орган управе или орган на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса, те да се пружање економске услуге потрошачу заснива се уговорном односу између потрошача и трговца, као и да је трговац који пружа економску услугу обавезан да омогући потрошачу коришћење економске услуге под једнаким условима, без дискриминације.

С обзиром на наведено, Суд је утврдио да је Скупштина Општине Угљевик, одређујући начин обрачуна цијене одвоза комуналног отпада као у члану 98. став 3. Одлуке, регулисала шире од овлашћења локалне самоуправе да обезбиједи организовано обављање комуналних дјелатности из члана 6. Закона о комуналним дјелатностима.

Имајући у виду да је облигациони однос између корисника и даваоца комуналне услуге уговорног карактера (члан 16. став 1. Закона о комуналним дјелатностима), те да, стога, узајамна права и обавезе уговарача могу проистицати само из уговореног, као и да корисник плаћа цијену искључиво за пружену услугу (став 3. истог члана Закона), Скупштина Општине Угљевик је, према оцјени Суда, питање права и обавеза корисника услуге одвоза комуналног отпада у руралним подручјима уредила на начин различит од оног предвиђеног Законом о комуналним дјелатностима. Суд је утврдио да је, супротно члану 16. ст. 1. и 3. овог закона, доносилац Одлуке интервенисао у слободу уговорних страна да самостално регулишу међусобне односе, будући да је поменутим корисницима услуге одвоза комуналног отпада, неовлашћено, утврдио вануговорну обавезу која се, при том, не односи на финансирање њима пружених услуга, већ услуга испоручених трећим лицима.

Прописујући на оспорени начин Скупштина Општине Угљевик није ограничила своје нормирање на предметним законом предвиђене надлежности које се тичу домена наплате (члан 6. тачка е) Закона), већ је, одређивањем структуре цијене одвоза комуналног отпада непосредно утицала на њено формирање, што је, по оцјени Суда, супротно и законском регулисању из члана 20. став 3. Закона о комуналним дјелатностима.

Чињеница да оспорени члан 98. став 3. Одлуке није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима, чини га неуставним са становишта члана 108. Устава Републике Српске, према којем закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. Такође, у контексту наведеног, оспорено прописивање, супротно принципу уставности и законитости, нема основ у релевантном законском нормирању, тј. не произлази из регулисања садржаног у вишем правном акту, због чега, супротно члану 102. став 1. тачка 6. Устава, није у функцији извршења закона. Нормирајући на оспорени начин Скупштина Општине Угљевик је поступила супротно и зајемченим начелима владавине права и подјеле власти из члана 5. став 1. ал. 4. и 7. Устава.

Према мишљењу Суда, с обзиром на раније утврђене разлоге неуставности и незаконитости оспорене одредбе, разматрање навода о несагласности исте са чланом 10. Устава, као и чланом 46. став 3. Закона о заштити потрошача у Републици Српској, није од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.

            С обзиром да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда, мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.