Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

     Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка в),  члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2017. године, д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

     Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13, 106/15 и 3/16).

    Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 1. став 2. Правилника о изради и доношењу докумената просторног уређења по скраћеном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 69/13).

   Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости тачке VII  подтачка 2 Одлуке о изради плана парцелације за ауто-пут Бања Лука‒Добој по скраћеном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 87/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

     Удружење грађана „Савјест“ ‒ Бањалука, дало је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13) (у даљем тексту: Закон), као и законитости одредбе тачке VII подтачка 2 Одлуке о изради плана парцелације за ауто-пут Бања Лука –Добој, по скраћеном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 87/15) ( у даљем тексту : Одлука).

     Иницијативом се указује на неуставност нормирања из члана 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу. Истиче се да је скраћени поступак Законом требао бити предвиђен само за доношење докумената просторног уређења  у ситуацијама стварања планског основа за неодложно збрињавање становништва са разрушеног, поплављеног и другог подручја обухваћеног елементарним непогодама, као што је то правилно прописано чланом 51. став 1. Закона, а да скраћени поступак није могао бити предвиђен за ситуације које не могу бити прописане као основ за доношење таквих докумената по  скраћеном поступку, као што се прописује у ставу 2. овог члана, између осталог, за  изградњу комплексних инфраструктурних, индустријских и сличних објеката за које је утврђен општи интерес.

     Давалац иницијативе, такође, сматра да одредба тачке VII подтачка 2 Одлуке није у складу са чланом 47. став 2. Закона,  јер је Одлуком утврђено да се нацрт плана даје на јавни увид у трајању од 15 дана, умјесто 30 дана, како је прописано поменутом законском одредбом.

    У допуни давалац иницијативе је оспорио уставност и законитост одредбе члана 1. став 2. Правилника о изради и доношењу докумената просторног уређења по скраћеном поступку („Службени гласник Републике Српске  број 69/13) ( у даљем тексту: Правилник). Сматрајући да је одредба члана 51. став 2. Закона неуставна, изражава мишљење да се због тога скраћени поступак неуставно и незаконито прописује и у  члану 1. став 2. Правилника.  

   У одговору Народне скупштине Републике Српске се истиче да је иницијатива неуредна, неоснована, те да се у истој произвољно и непотпуно тумаче одредбе Устава и Закона. Наводи се да је уставни основ за прописивање из члана 51. став 2. Закона садржан у члановима 59. и 61. став 1. Устава, као и да уставни основ за доношење оспорене одлуке садржи члан 70. Устава. Такође, законодавац је чланом 38. став 1. и чланом 40. став 1. Закона овлашћен да, између осталог, доноси спроведбене документе просторног уређења за подручје за које је Влада прогласила општи интерес, међу којима и Одлуку о изради, односно измјени или допуни докумената просторног уређења. Истиче се да је давалац иницијативе у суштини незадовољан законским рјешењем које је законодавац донио руководећи се најбољим интересом грађана и струке. Уређење релевантне материје на другачији начин не може бити предмет  уставносудске контроле. С обзиром на наведено предлаже се да Суд не прихвати иницијативу.

    У одговору који је Суду доставило Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, у погледу навода којима се оспорава члан 1. став 2. Правилника, истиче се, између осталог, да прописивање којим је одређен краћи рок трајања јавног увида у нацрт документа просторног уређења, не ускраћује грађанима могућност изношења примједби, приједлога и мишљења,  јер се у средствима јавног информисања јавност обавјештава о мјесту, трајању и начину увида у нацрт документа. Због чињенице да су разрађене поједине фазе поступка, те обезбијеђено учешће јавности, наводи се да процедуру усвајања докумената просторног уређења по скраћеном поступку не треба поистовјећивати са хитним поступком усвајања планске документације. Такође, подвлачи се да члан 51. став 2. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13) одређује када је, поред случајева из става 1. овог члана, могуће усвајање одређених планских докумената по скраћеном поступку, те исти не треба тумачити као изузимање из прописивања предметног става 1, како то чини давалац иницијативе. Истиче се да је Законом о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 106/15) ријеч „изузетно“ брисана из одредбе члана 51. став 2, како не би долазило до погрешног тумачења. Предлаже се да се иницијатива у релевантном дијелу не прихвати.

  Разматрајући дио иницијативе у односу на члан 51. став 2. Закона Суд је утврдио да иницијатива, у овом дијелу, није садржавала све неопходне податке за даље поступање Суда у овој правној ствари. Од даваоца иницијативе је затражено да назначи одредбе Устава у односу на које тражи оцјену уставности наведене законске одредбе, као и да прецизира уставноправне разлоге на којима заснива свој захтјев. Давалац иницијативе је упозорен да иницијатива, у овом дијелу, неће бити прихваћена уколико, у остављеном року, не отклони недостатке који онемогућавају поступање Суда по истој. Давалац иницијативе у допуни  иницијативе није отклонио недостатке у односу на оспорени члан 51. став 2. Закона пошто није указао на одредбе Устава у односу на које  тражи оцјењивање уставности Закона. Разматрајући, такође, садржај поднеска којим је иницијатива допуњена по тражењу Суда, примјеном члана 33. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), а којим поднеском и даље није указано на одредбе Устава које би евентуално биле повријеђене, Суд је утврдио да давалац иницијативе није, на прописан начин, отклонио недостатке који онемогућавају поступање Суда, те је, на основу члана 37. став 1. тачка в) Закона о Уставном суду Републике Српске одлучио да у овом дијелу не прихвати иницијативу за покретање поступка.

    У односу на Правилник о изради и доношењу докумената просторног уређења по скраћеном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 69/13), Суд је утврдио да је овај правилник  донио  министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију на основу члана 51. став 1. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12). Оспореним чланом 1. став 2. Правилника прописано је да се одредбе овог правилника примјењују и код израде зонинг плана подручја посебне намјене Републике Српске и плана парцелације за просторе дуж ауто-путева, магистралних и регионалних путева или друге објекте линијске инфраструктуре, који се доносе за изградњу комплексних инфраструктурних, индустријских и сличних објеката за које је утврђен општи интерес.

   Поред овога, Суд је констатовао да је Правилником о изради и доношењу докумената просторног уређења по скраћеном поступку („Службени гласник Републике Српске“ број 69/13) утврђено: да се одлуком о приступању изради документа просторног уређења по скраћеном поступку дефинише начин припреме, израде и доношења докумената просторног уређења по скраћеном поступку тако да се изостављају, мијењају или скраћују поједине фазе припреме, израде и доношења документа просторног уређења прописане Законом о уређењу простора и грађењу, као и да припрема, израда и доношење документа просторног уређења по скраћеном поступку може обухватити све или неке од појединачних поступака дефинисаних овим правилником (члан 5); да јавни увид у нацрт документа просторног уређења траје 15 дана од дана излагања документа на јавни увид (члан 12); да се садржај документа просторног уређења поједностављује до основних елемената прописаних Законом и прописом о садржају, начину израде и доношења документа просторног уређења (члан 16). 

    Надаље, разматрајући дио иницијативе у односу на Одлуку о изради плана парцелације за ауто-пут Бања Лука‒Добој по скраћеном поступку број: 02/1-021-1179/15, од 8. октобра 2015. године, („Службени гласник Републике Српске“ број 87/15) (у даљем тексту: Одлука), Суд је утврдио да је Одлуку донијела Народна скупштина Републике Српске на основу члана 70. став 1. тачка 3. Устава, члана 182. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11), члана 38. став 1, члана 51. став 2. и члана 40. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" број 40/13). Оспореним дијелом тачке VII  подтачка 2 Одлуке прописано је да се Нацрт плана, који садржи текстуални и графички дио, излаже на јавни увид у трајању од 15 дана у сједиштима јединица локалне самоуправе које се налазе у обухвату Плана и Народној скупштини Републике Српске.

    Суд је имао у виду да је оспореном одлуком утврђено: да се ова одлука односи на израду плана парцелације за ауто-пут Бања Лука – Добој по скраћеном поступку и то за плански период од десет година, те да се Планом обухвата подручје утврђено идејним пројектом овлашћеног правног лица (тач. I, II и III); да се дефинишу смјернице за израду Плана (тачка IV); да је садржај плана дефинисан Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ број 40/13) и Правилником о начину израде, садржају и формирању докумената просторног уређења  (односи се на скраћени поступак) („Службени гласник Републике Српске“ број 69/13) (тачка V); да је носилац припреме Плана Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, а носилац израде овлашћено правно лице које ће, у складу са релевантним прописима, бити накнадно изабрано (тачка VI); да је одређен садржај огласа и начин обавјештавања јавности о детаљима јавног увида, (тачка VII подтачка 4), да носилац израде, по окончању јавног увида, а на основу свог става о прикупљеним примједбама утврђује Приједлог плана и доставља га носиоцу припреме, док План доноси Народна Скупштина, а исти се објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“ (тач. VIII и IX), да су сви органи, организације и институције на локалном и републичком нивоу у обавези да доставе тражено мишљење на приједлоге из планских рјешења, у року од 7 дана од дана пријема захтјева (тачка X), да уговор о изради Плана закључују носилац припреме и правно лице овлашћено за израду докумената просторног уређења (тачка XI) и да ова одлука ступа на снагу осмог дана од  дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ (тачка XII).

   У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба Правилника и  Одлуке Суд је имао у виду одредбе Устава Републике Српске којима је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, те на парламентарној демократији и подјели власти  (члан 5. став 1. алинеје 4. и 7); да  Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, коришћење простора (тачка 8. Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава); да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти (члан 69. став 1); да Народна скупштина Републике Српске, између осталог, доноси законе, друге прописе, опште акте, те просторни план (члан 70. став 1. тач. 2. и 3); да министарства и други републички органи управе проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и акте предсједника Републике, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом (члан 97. став 2) и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

   Суд је узео у обзир да је одредбама Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16) које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену основаности навода из иницијативе, прописано: да је план парцелације спроведбени, односно    техничко-регулативни документ просторног уређења на основу којег се дефинишу услови за пројектовање и извођење објеката, на плански период од десет година који се дефинише одлуком о приступању изради, измјени или допуни докумената просторног уређења, те да је, сходно члану 26. тачка а) подтачка 4) Закона, доношење истог обавезно за подручје Републике, и то за, између осталог, просторе дуж ауто-путева; да план парцелације који се израђује за подручја и зоне дуж ауто-путева, магистралних и регионалних путева представља посебну врсту плана парцелације, приликом чије израде је потребно поштовати општа правила (члан 37. ст. 1, 2, 3, 4. и 5. Закона) и посебна правила  (члан 37. ст. 6. и 7); да Просторни план Републике Српске, Просторни план подручја посебне намјене Републике Српске и спроведбене документе просторног уређења подручја од републичког значаја, за која је Влада прогласила општи интерес, доноси Народна скупштина Републике Српске (члан 38. став 1); да одлуку о приступању изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења доноси надлежна скупштина. Одлука из става 1. садржи: врсту документа просторног уређења, чијој се изради, односно измјени или допуни приступа, границе подручја за које се документ доноси, односно мијења, период за који се утврђују, процјењују или израчунавају плански параметри, смјернице за израду, измјену или допуну документа, рок израде, садржај планског акта, одредбе о јавној расправи и јавном увиду, начин осигурања средстава за израду, измјену или допуну документа, носиоца припреме за израду, односно измјену или допуну документа просторног уређења и друге елементе зависно од специфичности подручја за које се документ доноси, као и да се одлука о приступању изради, односно измјени или допуни документа просторног уређења објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“ (члан 40. ст. 1, 3. и 9); да се ради стварања планског основа за обнову и изградњу насеља за неодложно збрињавање становништва са разрушеног, поплављеног и другог подручја захваћеног елементарним непогодама, урбанистички, зонинг и регулациони план може израдити и донијети и по скраћеном поступку, на начин који ће министар прописати посебним правилником, док се просторни план подручја посебне намјене Републике Српске, зонинг план подручја посебне намјене Републике Српске за изградњу комплексних инфраструктурних, индустријских и сличних објеката за које је утврђен општи интерес и план парцелације за просторе дуж ауто-путева, магистралних и регионалних путева или друге објекте линијске инфраструктуре, израђују и доносе по скраћеном поступку на основу одлуке Народне скупштине Републике Српске, на начин прописан правилником из става 1. овог члана (члан 51).

Суд је, такође, имао у виду одредбу члана 47. став 2. Закона у погледу које давалац иницијативе оспорава законитост Одлуке, а којом је прописано да се трајање јавног увида утврђује одлуком из члана 40. овог закона и траје најмање 30 дана за сва документа просторног уређења, о чему води рачуна носилац припреме, зависно од значаја и специфичности документа просторног уређења.

Исто тако, Суд је узео у обзир да је Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16) прописано да је Републичка управа дио извршне власти Републике Српске која врши послове у оквиру права и дужности Републике (члан 2); да послове управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (члан 12), као и да органи управе доносе правилнике, наредбе и упутства и друге опште акте, те да се правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе (члан 69. ставови 1. и 2); да министар, између осталог, доноси прописе из члана 69. став 1. (члан 82. став 2).

Разматрајући основаност иницијативе у односу на Правилник, Суд је утврдио да је министар донио оспорени правилник којим је разрадио одредбе Закона о уређењу простора и грађењу, што је, у контексту одредбе члана 51. овог закона, сагласно његовим овлашћењима из члана 69. ст. 1. и 2. и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи. Поступајући у оквиру својих ингеренција, министар је, између осталог, прописао да се оспореном одлуком о  изради документа просторног уређења по скраћеном поступку изостављају, мијењају или скраћују поједине фазе припреме, израде и доношења оваквог документа предвиђене Законом, те да јавни увид у нацрт документа просторног уређења, у оквиру скраћеног поступка, траје 15 дана од дана излагања документа. Суд је утврдио да прописивање из оспореног члана 1. став 2. Правилника сагласно начелима уставности и законитости из члана 108. Устава, јер произлази из законског овлашћења повјереног министру чланом 51. Закона.

Поред овога, Суд је разматрао наводе који се тичу неадекватног законског основа за прописивање из члана 1. став 2. Правилника. Из иницијативе произлази да њен давалац не спори да је прописивање тим правилником засновано на Закону о уређењу простора и грађењу, већ указује да се доносилац акта није требао позвати на члан 51. став 1. Закона, него на члан 51. став 2. Закона, као основ доношења. Суд је утврдио да предметни наводи не садрже разлоге због којих би оспорена одредба Правилника била неуставна и незаконита јер потпуно, непотпуно или погрешно позивање доносиоца на правни основ, у случају кад правни основ постоји, не може довести до неуставности и незаконитости оспорене одредбе Правилника. Констатације даваоца иницијативе према којима скраћени поступак у предметној материји није могао бити предвиђен за доношење докумената из става 2. члана 51. Закона не тичу се повреде начела уставности, Суд ни у том дијелу није прихватио иницијативу као основану.

Надаље, разматрајући основаност иницијативе у односу на Одлуку, Суд је утврдио да је Народна скупштина Републике Српске била овлашћена да донесе Одлуку о изради плана парцелације за ауто-пут Бања Лука‒Добој по скраћеном поступку, те да истом пропише на начин као у оспореном дијелу тачке ВИИ. Имајући у виду да Одлука садржи све обавезне елементе из члана 40. став 3. Закона, да је објављена на начин прописан ставом 9. истог члана, као и да је члан 51. став 2. Закона, изричито, у надлежност Народној скупштини повјерио доношење плана парцелације за просторе дуж ауто-путева, упућујући, у контексту скраћеног поступка, на примјену подзаконског акта, Суд је оцијенио да оспорено прописивање произлази из регулисања садржаног у вишем правном акту, односно да је у функцији извршења Закона. Поред овога, Суд је разматрао наводе о несагласности оспореног прописивања из тачке VII подтачка 2  Одлуке са чланом 47. став 2. Закона, па је утврдио да  предметна законска одредба не регулише децидирано рокове у оквиру скраћеног поступка доношења докумената просторног уређења, него даје овлашћење  Народној скупштини  да о свим питањима, па и роковима скраћеног поступка, донесе Одлуку. Имајући у виду да се овлашћење  за скраћење поступка управо односи, између осталог, и на  прописивање Одлуком  краћих рокова у поступку, те имајући у виду свеукупност изложеног, Суд је оцијенио да Народна скупштина није прекорачила границе своје надлежности утврђујући оспореном одлуком петнаестодневно трајање јавног увида у Нацрт плана парцелације за ауто-пут Бања Лука‒Добој.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у дијелу предмета који се односи на оцјену уставности и законитости тачке ВИИ подтачка 2. Одлуке, те члана 1. став 2. Правилника, одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-84/16

29.новембра 2017. г.

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости 2001

11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости из 2005. године

11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости из 1999. године

11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости из 2011

4.4.2018
Саопштење за јавност са 115. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

3.4.2018
Дневни ред 115. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

28.3.2018
Саопштење за јавност са 229. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.3.2018
одлуке о прихватању понуде за набавку материјала за одржавање хигијене

28.3.2018
Oдлукa о прихватању понуде за набавку моторног еуро–дизел горива у 2018. години

28.3.2018
Oдлукa о прихватању понуде за набавку канцеларијског материјала

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2014. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>