Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

        Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске  и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2017. године, д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

    

         Утврђује се да члан 7. Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 72/16) није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16) и Законом о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 31/14 и 116/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

      Стевановић Слободан и др. из Зворника, које заступа Салих Механовић, адвокат из Калесије, дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 7. Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 72/16), које је донио министар правде у Влади Републике Српске. У иницијативи се наводи да је оспорена одредба овог упутства у супротности са чланом 132. став 1. тачка 2) Закона о раду и чланом 52. Посебног колективног уговора за запослене у институцијама правосуђа Републике Српске. Даваоци иницијативе сматрају да је у конкретном случају дошло и до повреде гаранција о равноправности и једнакости грађана из члана 10. Устава, јер је адресатима ове норме право на накнаду трошкова превоза умањено за 50% у односу на остале запослене у правосуђу којима је то право признато у пуном обиму. Указују и на кршење члана 48. Устава, према којем се права и слободе зајемчени овим уставом не могу одузети и ограничити. Накнадно, Синдикат правосуђа Републике Српске и Синдикална организација Основног суда у Мркоњић Граду поднијели су овом суду приједлоге за оцјењивање уставности и законитости исте одредбе наведеног упутства. У приједлозима, у којима је на исти начин као и у претходној иницијативи образложена повреда Устава и закона, додатно се указује и на несагласност овог упутства са чланом 30. став 1. тачка б) Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске. Истиче се, наиме, да је начин на који је оспореном одредбом Упутства уређено питање предметне накнаде супротан овом закону, који је изричито прописао да се висина ове накнаде регулише посебним колективним уговором.

     С обзиром на то да је у конкретним уставноправним стварима више субјеката иницијативом и приједлозима тражило да се оцијени уставност и законитост исте одредбе Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у институцијама правосуђа Републике Српске, Суд је, на основу члана 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 114/12, 29/13 и 90/14), Рјешењем број У-109/16 од 25. јануара 2017. године одлучио да споји ове акте ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативу која је заведена под бројем У-98/16 и приједлог број У-113/16 приједлогу који је евидентиран под бројем У-109/16.

       Министарство правде није доставило одговор на наводе из иницијативе и приједлога.  

      Упутство о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 72/16) министар правде је, уз претходно прибављено Мишљење Синдиката правосуђа број 01-08/16, донио на основу члана 69. став 4. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16), тач. ИИИ и В Одлуке Владе Републике Српске о утврђивању увећања плате, висине примања по основу рада и висине помоћи раднику, број 04/1-012-2-1406/16 од 29. јуна 2016. године ("Службени гласник Републике Српске" број 53/16) и члана 52. став 1. тачка 2. Посебног колективног уговора за запослене у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 53/16). Оспореним чланом 7. овог упутства прописано је да запосленом који своје право на накнаду трошкова превоза не остварује путем мјесечне карте, ни путем уговорене цијене мјесечне карте, а којем је мјесто становања удаљено од радног мјеста преко четири киломера, припада право на трошкове превоза у висини 50% цијене мјесечне карте или уговорене цијене мјесечне карте.   

    У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одредбе предметног упутства, Суд је имао у виду да је Законом о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16) прописано да се одредбе овог закона примјењују и на запослене у републичким органима, органима локалне самоуправе и јавним службама, ако посебним законом није другачије одређено (члан 2. став 2), да су одредбе општег акта које утврђују неповољнија права или неповољније услове рада од права и услова утврђених овим законом незаконите и умјесто њих се примјењују одредбе овог закона (члан 10. став 1), да послодавац раднику исплаћује накнаду трошкова превоза код доласка на посао и повратка са посла, уколико превоз није организован од стране послодавца, те да се висина и начин остваривања примања из става 1. овог члана уређују колективним уговором (члан 132. став 1. тачка 2) и став 2), те да се колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа (члан 238. став 1). Поред тога, према Закону о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 31/14 и 116/16) овим законом се уређује начин утврђивања плата, накнада и осталих личних примања запослених у судовима и тужилаштвима Републике Српске, Правобранилаштву Републике Српске, казнено-поправним установама, судској полицији и Центру за едукацију судија и тужилаца Републике Српске (члан 1.). Чланом 30. став 1. тачка б) и став 2. овог закона прописано је да запослени имају право на накнаду трошкова превоза приликом доласка на посао и враћања са посла, а висина накнаде из става 1. овог члана се регулише посебним колективним уговором. У конкретном случају релевантна је и одредба члана 69. став 4. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16), према којој се упутством одређује начин на који органи управе и носиоци јавних овлашћења извршавају поједине одредбе закона или другог прописа, као и члана 70. ст. 1. и 2. истог закона, којим је прописано да органи управе могу доносити прописе из члана 69. овог закона само када су за то изричито овлашћени законом или прописом Владе, те да органи управе не могу на основу члана 69. овог закона одеђивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом или прописом Владе.

  Имајући у виду наведене законске одредбе, Суд је оцијенио да је прописивањем из оспорене одредбе члана 7. Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у институцијама правосуђа Републике Српске дошло до повреде Закона о раду, Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске, те тиме и принципа законитости из члана 108. Устава. Наиме, како је већ истакнуто, овим законима је прописано да се висина и начин остваривања накнаде трошкова превоза приликом доласка на посао и враћања са посла уређује колективним уговором. Сагласно овом овлашћењу, Посебним колективним уговором за запослене у институцијама правосуђа Републике Српске уређено је питање ове накнаде тако што је прописано да се исплаћује запосленима којима је мјесто становања удаљено од радног мјеста преко четири километра и то у висини пуне цијене превозне карте у јавном саобраћају, што ће се ближе уредити инструктивним актом који доноси министар уз претходно прибављено мишљење Синдиката правосуђа. Међутим, у конкретном случају министар правде је одредбом члана 7. оспореног упутства, које је по својој правној природи инструктвни акт и доноси се са циљем извршавања закона и других прописа, аутономно уредио питање висине предметне накнаде за једну категорију запослених у институцијама правосуђа, односно за лица која своје право на накнаду трошкова превоза не остварују путем мјесечне карте, као ни путем уговорене цијене мјесечне карте, тако што им је одредио накнаду у висини од 50% цијене мјесечне карте или уговорене цијене мјесечне карте. Како из наведеног јасно произлази да ова одредба нема инструктивни каратер, већ уређује висину накнаде, дакле материју која није у надлежности министра правде, односно за чије регулисање није добио овлашћење од стране законодавца, Суд је оцијенио да је доносилац предметног упутства оваквим прописивањем изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења, те нарушио начела уставности и законитости из члана 108. Устава.     

      На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

     Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-109/16

29.новембра 2017. г.

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
11.7.2018
Саопштење за јавност са 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

9.7.2018
Дневни ред 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.6.2018
Саопштење за јавност са 232. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.6.2018
Дневни ред 232. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.5.2018
Саопштење за јавност са 231. сједнице Уставног суда Републике Српске

22.5.2018
Дневни ред 231. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2018
Саопштење за јавност са 230. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2018
Саопштење за јавност са 116. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>