Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

         Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и  члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2017. године,   д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

        Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости чланова 8. и 9. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину остваривања надзора у области девизног и спољнотрговинског пословања (“Службени гласник Републике Српске“ број 95/07).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Радован Лончар из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу  за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости чланова 8. и 9. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину остваривања надзора у области девизног и спољнотрговинског пословања (“Службени гласник Републике Српске“ број 95/07), наводећи да оспорене одредбе Правилника нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о девизном пословању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 96/03 и 123/06). Образлажући разлоге оспоравања давалац иницијативе наводи да су оспореним одредбама Правилника грубо нарушена и ускраћена основна права и дужности републичких девизних  инспектора у вршењу инспекцијског надзора и то, прије свега, право и дужност издавања (потписивања) прекршајног налога за учињени девизни прекршај, као и право и дужност подношења (потписивања) захтјева за покретање прекршајног поступка, и с тим у вези наглашава да се ради о правима и дужностима која имају инспектори Инспектората Републике Српске, порески инспектори, управни инспектори и др. Према мишљењу даваоца иницијативе, права и дужности инспектора који врше инспекцијски надзор не могу се регулисати  подзаконским актима већ морају бити прописана законом, те  указује на раније важећи Закон о државној управи ("Службени гласник Републике Српске" 11/94) којим су, на јединствен начин,  била прописана права и дужности свих инспектора у вршењу инспекцијског надзора. С обзиром на изложено предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Правилника нису у сагласности са Уставом и законом.

         У одговору Републичког девизног инспектората наводи се да је  Правилник чије одредбе су оспорене донесен у оквиру овлашћења која су овој управи, у саставу Министарства финансија Републике Српске, дата Законом о девизном пословању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 96/03 и 123/06), Законом  о административној служби у управи Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 16/02, 62/02, 38/03, 42/04, 49/06 и 20/07), као и  Законом о министарствима ("Службени гласник Републике Српске" број 70/02), који је био на снази у вријеме доношења основног текста овог правилника. Детаљно образлажући разлоге оспореног нормирања у одговору се, између осталог, наводе одредбе чл. 50, 51. и 52. Закона о девизном пословању, којим су прописана права и дужности инспектора Републичког девизног инспектората у вршењу девизне контроле и која су, како се наводи, оспореним правилником само разрађена ради њихове лакше примјене. У одговору се, такође, указује на  Закон о прекршајима Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 34/06), који је био на снази у вријеме доношења оспорених измјена Правилника, као и сада важећи Закон о прекршајима Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 63/14), којим је регулисано покретање и вођење прекршајног поступка, као и органи који су овлашћени за покретање  прекршајног  поступка. У одговору су, такође, детаљно оспорени наводи даваоца иницијативе којим се прави компарација овлашћења инспектора овог инспектората са инспекторима Пореске управе Републике Српске и Републичке управе за инспекцијске послове (Инспектората), и с тим у вези  указује  на начин рада инспектора Републичког девизног инспектората односно наглашава да исти не сачињавају записник на лицу мјеста, него у просторијама овог инспектората који се, након тога, поштом доставља контролисаном субјекту тако да се тек по истеку рока за примједбе и евентуалних допуна записника може покренути прекршајни поступак, као и да би другачије нормирање довело у питање извођење доказа у прекршајном поступку односно  саслушање инспектора овог инспектората као свједока у прекршајном поступку, будући да  је то најважнији доказ који користи Републички девизни инспекторат као орган овлашћен за покретање прекршајног поступка.

         Правилник о измјенама и допунама Правилника о начину остваривања надзора у области девизног и спољнотрговинског пословања (“Службени гласник Републике Српске“ број 95/07) донио је директор Републичког девизног инспектората, на основу члана 46. став 3. Закона  о девизном пословању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 96/03 и 123/06) и члана 112. Закона о административној служби у управи Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 16/02, 62/02, 38/03, 42/04, 49/06 и 20/07). Овим правилником извршене су измјене и допуне Правилника о начину остваривања надзора у области девизног и спољнотрговинског пословања (“Службени гласник Републике Српске“ број 28/04).

         Оспореним чланом 8. овог правилника којим је измијењен члан 20. основног Правилника  прописано је: да након што су овлашћена службена лица Инспектората сачинила записник којим су констатоване повреде закона, другог прописа, односно општег акта, Инспекторат ће поступити у складу са Законом о прекршајима Републике Српске и против резидента или нерезидента који је учинио повреду покренути прекршајни поступак, у року од 15 дана од  дана завршене контроле, на један од сљедећих начина: издавањем прекршајног налога који израђују овлашћена лица потписници записника на основу којег се издаје прекршајни налог, уз координацију са Одјељењем за правне и опште послове, а потписује га директор Инспектората (тачка 1), уколико нема услова за издавање прекршајног налога, подношењем захтјева за покретање прекршајног поступка надлежном суду. Захтјев сачињава Одјељење за правне и опште послове Инспектората, након што му спис прослиједи вршилац контроле, а потписује га директор Инспектората (тачка 2). Чланом 9. овог правилника прописано је да  се у члану 21.  ријеч: "инспектор" замјењује ријечју: "Инспекторат".

         Приликом разматрања навода из иницијативе Суд је имао у виду да давалац иницијативе није навео одредбе Устава у односу на које оспорава уставност ових одредаба Правилника. Међутим, полазећи од разлога оспоравања наведених у иницијативи Суд је оцијенио да се уставност наведених одредаба Правилника оспорава са становишта члана 108. став 2. Устава којим је утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

        Суд је, такође,  имао  у виду да је оцјена законитости оспорених одредби Правилника тражена у односу на Закон о девизном пословању (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 96/03, 123/06, 92/09 и 20/14) којим се уређује  плаћање и наплаћивање између резидената и нерезидената и пренос средстава плаћања, плаћање и наплаћивање између резидената у страним средствима плаћања, куповина и продаја средстава плаћања, физички пренос средстава плаћања, рачуни резидената и нерезидената и друго девизно пословање у Републици Српској (члан 1. став 1). С тим у вези Суд је имао у виду да је овим законом, чланом 44. прописано да контролу девизног пословања које је уређено овим законом и прописима донесеним на основу овог закона врше Републички девизни  инспекторат (у даљем тексту: Инспекторат), Агенција за банкарство Републике Српске (у даљем тексту: Агенција) и царински органи, а чланом 46. да контролу девизног пословања резидената и нереизедената врши Инспекторат (став 1), да Инспекторат врши контролу девизног пословања лица из члана 45. овог закона ако су повезана имовинским, управљачким и пословним односима са лицима из става 1. овог члана (став 2), те да надлежни државни орган прописује начин вршења контроле девизног пословања из става 1. овог члана (став 3), док је чланом 51. прописано да ће  инспектор, ако вршењем девизне контроле утврди незаконитост или неправилност у вршењу девизних или спољнотрговинских послова, донијети рјешење којим наређује да се отклоне утврђене незаконитости или неправилности, односно да се наређене мјере изврше, одредити рок у коме се то мора извршити и предузети друге мјере предвиђене законом (став 1), као и да се у поступку и предузимању радњи у вршењу девизне контроле примјењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, ако законом није другачије одређено (став 4). Према члану 52. овог закона ако је прописима предвиђена заштитна мјера, односно мјера безбједности одузимања предмета у вези с извршеним кривичним дјелом или прекршајем, овлашћено лице може у вршењу девизне контроле привремено одузети предмете ако постоји основана сумња да су њима извршени кривично дјело или прекршај, да су били намијењени за извршење, или да су настали извршењем кривичног дјела, односно прекршаја. О одузетим предметима инспектор, односно овлашћено лице издаје потврду (члан 52). Уз то, овим законом је и то чланом 53. прописано да се прекршајни поступак покреће и води у складу са прописима којима се уређује прекршајни поступак, а чланом 54. да Инспекторат прати извршење новчаних казни и других мјера изречених прекршајним налогом или путем споразума о санкцији  (став 1), да ће ако утврди да кажњена особа избјегава да плати новчану казну, прекршајни налог доставити на извршење надлежном органу или организацији (став 2), те да су надлежни орган или организација дужни да обавијесте Инспекторат о извршењу прекршајног налога из става 2. овог члана, као и о извршењу рјешења донесеног по захтјеву Инспектората за покретање прекршајног поступка (став 3).

         Поред тога, Суд је имао у виду да је чланом 112. Закона о административној служби у управи Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 16/02, 62/02, 38/03, 42/04, 49/06 и 20/07) који је наведен као правни основ за доношење оспореног правилника, било прописано да правилнике, наредбе и упутства доноси старјешина који руководи органом државне управе (став 1). Исто тако, Суд је имао  у виду да је  наведени закон престао да важи ступањем на снагу Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16), те да је овим законом, између осталог, прописано да послове управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (члан 12), да је Републички девизни инспекторат републичка управа у саставу Министарства финансија, која обавља управне и друге стручне послове који се, између осталог, односе на инспекцијску контролу, односно надзор девизног и спољнотрговинског пословања и кредитних и других пословних односа са иностранством, те покретање прекршајног поступка издавањем прекршајног налога и подношењем захтјева за покретање поступка пред надлежним судом  (чл. 32. и 37), да су послови управе, поред осталих, поступање у прекршајном поступку (члан 65. тачка е), да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте (члан 69. став 1), да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 70. став 2), те да поступање у прекршајном поступку обухвата подношење захтјева за покретање прекршајног поступка и друге радње у току прекршајног поступка  (члан 77).

         Поред наведених одредаба Закона о девизном пословању и Закона о републичкој управи које су, по оцјени Суда, релевантне за оцјену законитости оспорених одредби Правилника, Суд је  имао у виду и Закон о прекршајима Републике Српске и то како важећи објављен у "Службеном гласнику Републике Српске" бр. 63/14 и 110/16, тако и претходни који је био на снази у вријеме доношења оспореног правилника, а који је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске" бр. 34/06, 1/09, 29/10 и 109/11.

         Законом о прекршајима Републике Српске који је био на снази у вријеме доношења оспореног правилника било је прописано да је овлашћени орган за покретање прекршајног поступка, поред осталог, надлежни инспекцијски орган (члан 2. став 1. тачка а) алинеја 2), да се прекршајни поступак покреће: издавањем прекршајног налога или подношењем захтјева за покретање прекршајног поступка суду који је надлежан према члану 4. став 2. овог закона (члан 31. став 1), да ће овлашћени орган издати прекршајни налог уколико установи да је прекршај из његове надлежности утврђен на један од начина који су таксативно наведени у тач. а) до д) (члан 32. став 1), да се прекршајни налог доноси у писаној форми и мора садржавати, између осталог, назив овлашћеног органа који га је издао; име и својство службеног лица које га је издало, утврђена санкција, укључујући новчану казну и/или заштитну мјеру, те потпис овлашћеног представника овлашћеног органа (члан 33. став 1. тач. б, ц, н),  да ће у случајевима када није могуће издати прекршајни налог, овлашћени орган покренути поступак против окривљеног подношењем захтјева за покретање прекршајног поступка надлежном суду (члан 39), да образац за покретање прекршајног поступка прописује Министарство правде Републике Српске и садржи, између осталог, сљедеће податке: назив  подносиоца захтјева за покретање прекршајног поступка и његову адресу, односно лично име лица које подноси захтјев, као и потпис о печат подносиоца захтјева (члан 40. став 1. тач. а) и х), док је сада важећим Законом о прекршајим Републике Српске  прописано да су, између осталих, овлашћени органи за покретање прекршајног поступка: Министарство унутрашњих послова, друга министарства и инспекцијски органи, те привредна друштва и друга правна лица која имају јавна овлашћења, а у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем закона или прописа којима су прописани прекршаји (члан 11. став 2. тач. 2 и 4), да су овлашћени подносиоци захтјева за покретање прекршајног поступка овлашћени органи из члана 11. овог закона (члан 121. став 1), да овлашћени орган издаје прекршајни налог ако је прекршај из његове надлежности утврђен на начин прописан у тачк. 1) до 4) (члан 148. став 1), да се прекршајни налог издаје у писаној форми и садржи, поред осталог, назив овлашћеног органа који га је издао; лично име и својство службеног лица које га је издало и потпис и печат службеног лица овлашћеног органа (члан 149. став 1. тач. 2, 3. и 15),  да ће, када није могуће издати прекршајни налог, у складу са чланом 148. овог закона, овлашћени подносилац захтјева поднијети захтјев за покретање прекршајног поступка надлежном суду (члан 157. став 1), да захтјев за покретање прекршајног поступка садржи, између осталих, назив и сједиште подносиоца, односно лично име подносиоца захтјева и његову адресу, као и потпис и печат подносиоца захтјева (члан 158. став 1. тач. 1. и 9).

          Полазећи од изложеног, а посебно имајући у виду одредбу члана 46. став 3. Закона о девизном пословању, Суд је утврдио да је директор Републичког девизног инспектората био законом овлашћен да подзаконским актом, у овом случају правилником, пропише начин вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената. Уставни суд је, такође, утврдио да је доносилац предметног акта био овлашћен да, у оквиру унутрашњег дјелокруга рада овог органа, утврди начин поступања овог органа након обављене девизне контроле у којој су овлашћена службена лица утврдила незаконитости или неправилности у вршењу девизних или спољнотрговинских послова.  Приликом овакве оцјене Суд је имао  у виду да Законом  о девизном пословању нису уређена питања која се односе на овлашћења инспектора који врше девизну контролу а која се односе на поступање у прекршајном поступку, већ да овај закон упућује на примјену Закона о прекршајима Републике Српске, којим је на системски начин уређен, између осталог, начин покретања прекршајног поступка те органи надлежни за издавање прекршајног налога односно подношење захтјева за  покретање прекршајног поступка у случају када нису испуњени услови за издавање прекршајног налога за учињени прекршај. Имајући у виду наведено Суд је  утврдио  да не постоји законска сметња да Инспекторат  оспореним одредбама Правилника регулише питања која се тичу унутрашњег рада овог органа у вези са начином израде прекршајног налога односно захтјева за покретање прекршајног поступка, у циљу ефикасног функционисања овог органа у вези са обављањем послова који се односе на покретање прекршајног поступка издавањем прекршајног налога или подношењем захтјева за покретање поступка пред надлежним судом.

         У погледу навода даваоца иницијативе да су оспорене одредбе Правилника незаконите из разлога што су на тај начин инспекторима овог инспектората који врше девизну контролу резидената и нерезидената ускраћена овлашћења  која се односе на право издавања (потписивања) прекршајног налога, те право и дужност подношења (потписивања) захтјева за покретање прекршајног поступка Суд је оцијенио да су изнесени наводи неосновани, с обзиром на то да је, и то прије свега Законом о републичкој управи, којим је одређен дјелокруг рада ове управе која је у саставу Министарства финансија, прописано да ова управа обавља послове који се односе на покретање прекршајног поступка издавањем прекршајног налога и подношењем захтјева за покретање поступка пред надлежним судом, али и Законом о прекршајима Републике Српске, којим су прописани органи надлежни за издавање прекршајног налога  односно  подношење захтјева за покретање прекршајног поступка, чија садржина је прописана  Законом.

         Дакле, имајући у виду да је Законом о републичкој управи одређено да ова управа обавља послове који се односе на покретање прекршајног поступка издавањем прекршајног налога или подношењем захтјева, те да је Закон о прекршајима Републике Српске прописао строгу писану форму са свим елементима односно подацима које мора да садржи прекршајни налог односно захтјев за покретање прекршајног поступка (орган који издаје прекршајни налог и ко га потписује, односно који орган подноси захтјев за покретање прекршајног поступка и ко потписује тај захтјев), Суд је оцијенио да су оспорене одредбе Правилника донијете у функцији извршавања наведених закона, те да оспорено прописивање није у несагласности са наведеним законима, а сами тим  није   у несагласности ни са чланом 108. став 2. Устава.

        Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд  је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

         На основу изложеног  одлучено је као у  диспозитиву овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-111/16

29.новембра 2017. г.

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
11.7.2018
Саопштење за јавност са 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

9.7.2018
Дневни ред 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.6.2018
Саопштење за јавност са 232. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.6.2018
Дневни ред 232. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.5.2018
Саопштење за јавност са 231. сједнице Уставног суда Републике Српске

22.5.2018
Дневни ред 231. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2018
Саопштење за јавност са 230. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2018
Саопштење за јавност са 116. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>