Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

      Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а), члана 40. став 5,  члана 60. став 1. тач. а) и б) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2017. године,  д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

         Утврђује се да члан 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 (“Службени гласник Града Бијељина“ број 3/16), у вријеме важења, није био у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16).

         Утврђује се да члан 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 ("Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) није у сагласности  са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16).

             Не прихвата се иницијатива за оцјењивање сагласности члана 8. одлука из ст. 1. и 2. ове одлуке са Правилником о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Републике Српске" број 34/14 ‒ пречишћени текст) и Правилником о општим условима урбанистичке регулације и парцелације („Службени гласник Републике Српске" број 115/13).

 

                                                               О б р а з л о ж е њ е

 

        Саво Бојановић из Бијељине дао је Уставном суду Републике Српске двије иницијативе, које су идентичне садржине, за оцјењивање уставности и законитости члана 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 (“Службени гласник Града Бијељина“ број 3/16) и члана 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 (“Службени гласник Града Бијељина“ број 5/17). Према наводима даваоца иницијатива, одредбе члана 8. наведених одлука нису у сагласности са Уставом Републике Српске,  Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16), Правилником о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Републике Српске" број 34/14 ‒ пречишћени текст) и Правилником о општим условима урбанистичке регулације и парцелације („Службени гласник Републике Српске" број 115/13). Давалац иницијатива цитира одредбе члана 8. оспорених одлука, члан 73. став 2.  и члан 74. Закона о уређењу простора и грађењу, као и  члан 28. став 3. Правилника о општим условима урбанистичке регулације и парцелације, те закључује да је оспореним одредбама члана 8. ових одлука, супротно наведеним законским одредбама, прописано увећање накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта по паркинг-мјесту, а не по јединици корисне површине. Осим тога, оспореним прописивањем је, по мишљењу даваоца иницијатива, ускраћено право незадовољној странци да, сходно члану 16. став 2. Устава, уложи жалбу или друго правно средство ради заштите свог права или правног интереса. С тим у вези давалац иницијатива цитира члан 74. став 1. наведеног закона из којег, како наводи,  произлази обавеза органа јединице локалне самоуправе  да, на захтјев инвеститора, о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта и ренте донесе рјешење против којег незадовољна странка сходно одредбама Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске" бр. 13/02, 87/07 и 50/10) има право на улагање правног лијека. Међутим, оспореним прописивањем доносилац акта је, како тврди давалац иницијатива, омогућио Одјељењу за стамбено-комуналне послове и екологију градске управе Града Бијељина да не проводи управни поступак и не доноси рјешење о висини накнаде за недостајућа паркинг-мјеста, већ само обрачун који инвеститор, без обзира да ли је задовољан или не, мора да плати. Давалац иницијатива, такође, детаљно образлаже и друге разлоге незаконитости оспорених одлука, а указује и на неусаглашеност оспореног прописивања са одредбама  Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта и Правилника о општим условима урбанистичке регулације и парцелације на које се доносилац акта позива у преамбули оспорених одлука. Имајући у виду да релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу јединицама локалне самоуправе није дато овлашћење да уводе наплату увећане накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта због недостајућих паркинг-мјеста за вишепородичне стамбене или стамбено пословне објекте, односно да су јединице локалне самоуправе у прописивању прихода ограничене законом, давалац иницијатива предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе наведених одлука нису у сагласности са Уставом Републике Српске и законом.

         Рјешењем број У-116/16 од 27. септембра 2017. године Суд је одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативу број У-49/17 првоприспјелој иницијативи У-116/16.

        Доносилац оспорених аката у одговорима, који су идентичне садржине на обе иницијативе, оспорио је  наводе  даваоца иницијатива као неосноване, те образлаже разлоге који су утицали на доношење одлука, чије одредбе су оспорене. С тим у вези доносилац аката цитира одредбе члана 73. ст. 1. и 2. Закона о уређењу простора и грађењу, одредбе члана 17. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта и члана 28. став 3. Правилника о општим условима урбанистичке регулације и парцелације, које су послужиле као правни основ оспореног нормирања, а уз то указује и на мишљење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске број: 15.03-052-2497/14 од 1. априла 2014. године. У одговорима се наглашава да се  средствима прикупљеним по овом основу обезбјеђује одговарајући број паркинг-мјеста у непосредној близини објеката, који су изграђени на грађевинским парцелама на којима није обезбијеђен одговарајући број паркинг-мјеста, те да се оваквим нормирањем инвеститори који, из објективних разлога не могу да обезбиједе потребан број паркинг-мјеста изједначавају у обавезама са инвеститорима који паркинг-мјеста обезбјеђују властитим средствима у склопу својих објеката или грађевинских парцела. Такође, у одговорима се наводи да се накнада за трошкове уређења градског грађевинског земљишта, која укључује и трошкове из одредби члана 8. оспорених одлука, обрачунава  у поступку код надлежног одјељења, и с тим у вези доноси рјешење у складу са чланом 74. Закона о уређењу простора и грађењу, и то прије издавања грађевинске дозволе.

         Одлуку о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 ("Службени гласник Града Бијељина" број 3/16) донијела је Скупштина Града Бијељина на основу члана 30. став 1. алинеја 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 101/04, 42/05, 118/06 и 98/13), члана 73. став 2. Закона  о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13 и 106/15), члана 17. став 2. Правилника  о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта ("Службени гласник Републике Српске" број 34/14 ‒ пречишћени текст), члана 28. став 3. Правилника о општим условима урбанистичке регулације и парцелације ("Службени гласник Републике Српске" број 115/13), те члана 38. став 2. тачка 6. Статута Града Бијељина ("Службени гласник Града Бијељина“ бр. 8/13 и 27/13).

         Одлуку о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 ("Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) донијела је Скупштина Града Бијељина на основу члана 39. став 2. тачка 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члана 73. став 2. Закона  о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16), члана 17. став 2. Правилника о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта ("Службени гласник Републике Српске" број 34/14 ‒ пречишћени текст), члана 28. став 3. Правилника о општим условима урбанистичке регулације и парцелације ("Службени гласник Републике Српске" број 115/13), те члана 38. став 2. тачка 6. Статута Града Бијељина ("Службени гласник Града Бијељина“ бр. 8/13, 27/13 и 30/16).

         Оспореним одредбама члана 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 ("Службени гласник Града Бијељина“ број 3/16) и Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 ("Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) прописано је, у ставу 1. да се накнада за трошкове уређења градског грађевинског земљишта за грађевинску парцелу на којој се гради вишепородични стамбени или стамбено-пословни објекат увећава ради изградње паркиралишта и гаража у оквиру регулационих линија јавних површина на основу члана 28. став 3. Правилника о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације, за износ као утврђену разлику између потребног броја паркинг-мјеста и броја паркинг-мјеста утврђених ревидованом техничком документацијом за предметни објекат, према стамбено-пословним зонама Града Бијељина, и то: екстра зона и прва зона 10.000,00 КМ по паркинг-мјесту (тачка а), друга зона 7.000,00 КМ по паркинг-мјесту (тачка б) и трећа и четврта зона 5.000,00 КМ по паркинг-мјесту (тачка в), а у ставу 2. да се средства прикупљена увећањем накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта из претходног става овог члана могу користити само за одржавање и изградњу паркиралишта и гаража у оквиру регулационих линија јавних површина у стамбено-пословним зонама из претходног става.  Поред тога, у ставу 3. овог члана оспорених одлука прописано је да ће, уколико се у поступку издавања употребне дозволе утврди да је изведен мањи број паркинг-мјеста у односу на број паркинг-мјеста утврђених ревидованом техничком документацијом за предметни објекат, инвеститору бити обрачуната и наплаћена накнада у складу са одредбама овог члана.

         Суд је, прије свега, утврдио да  Одлуком о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 ("Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) није формално стављена ван снаге Одлука о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 ("Службени гласник Града Бијељина" број 3/16). Међутим, имајући у виду да Одлука о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16, у члану 9. прописује да ће се примјењивати најкасније до 31. јануара наредне године, као и да су сва питања која су предмет уређивања ове одлуке  у истовјетном тексту садржана у Одлуци о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 (“Службени гласник Града Бијељина“ број 5/17), Суд је утврдио да је ступањем на снагу  Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-33/17 ("Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) престала да важи Одлука о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 ("Службени гласник Града Бијељина"  број 3/16).

          С обзиром на то да је иницијатива за оцјену уставности и законитости поднесена у вријеме важења Одлуке  о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16, те да је и даље на снази Закон о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16) у односу на који је тражена оцјена законитости  овог акта, Суд је оцјењивао уставност и законитост оспореног члана 8. Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта број: 01-022-5/16 (“Службени гласник Града Бијељина“ број 3/16) у вријеме њеног важења.

         У поступку разматрања навода из иницијатива Суд је имао у виду да је одредбом Устава Републике Српске у односу на коју је оспорена уставност  члана 8. оспорених одлука утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (108. став 2).

         Одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорених одредби наведених одлука утврђено је да се законом, између осталог,  уређује плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта (члан 59), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, коришћење простора, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 8. и 18. Амандмана XXXИИ на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава), те да општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора (члан 102. став 1. тачка 3).

         Одредбама Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16) које су, по мишљењу даваоца иницијатива, релевантне за оцјену законитости оспорених одредби предметних одлука прописано је, и то чланом 73. да је инвеститор изградње објеката на градском грађевинском земљишту дужан да прије издавања грађевинске дозволе плати: ренту и накнаду за трошкове уређења градског грађевинског земљишта (став 1. тач. а) и б), те да се накнада за уређење градског грађевинског земљишта утврђује у складу са одредбама овог закона, прописа донесених на основу овог закона и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе из члана 69. став 1. овог закона (став 2), а  чланом 74. да рјешење о износу накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта и износу ренте на захтјев инвеститора доноси орган јединице локалне самоуправе надлежан за комуналне послове након издавања локацијских услова, односно урбанистичко-техничких услова, а израчунава се како је прописано одредбама овог закона и прописима донесеним на основу њега (став 1), да се износ накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта и износ ренте утврђује по јединици корисне површине објекта (КМ/м2) садржане у пројекту на основу којег се издаје грађевинска дозвола (став 2), те да у прилогу из става 1. овог члана надлежни орган доставља и записник обрачуна трошкова уређења земљишта и ренте са свим параметрима на основу којих су обрачунати (став 4). Такође, чланом 140. Закона је прописано да се изграђени објекат не може почети користити односно ставити у употребу прије него што надлежни орган рјешењем изда употребну дозволу, на основу претходно извршеног техничког прегледа објекта (став 1), да технички преглед обухвата контролу усаглашености изведених радова са грађевинском дозволом и техничком документацијом на основу које је објекат изграђен, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, материјала, инсталација, опреме, уређаја и постројења (став 2), да се технички преглед врши по завршетку изградње објекта, односно свих радова предвиђених грађевинском дозволом (став 3), да се технички преглед мора обавити најкасније у року од 15 дана од дана подношења комплетног    захтјева за издавање употребне дозволе (став 4), да се употребна дозвола може издати и за дио објекта који представља засебну техничку и функционалну цјелину прије завршетка изградње цијелог објекта, и то у случају:  када је то потребно ради наставка и завршетка изградње, као што је: коришћење моста за приступ градилишту, трафостанице и далековода за снабдијевање енергијом и слично и када се одређени дио објекта може привести својој намјени прије завршетка цијелог објекта (став 5. тач. а) и б),  те члан 141. овог закона према којем  инвеститор, односно власник објекта или његов правни сљедник, подноси захтјев за издавање употребне дозволе надлежном органу управе који је издао грађевинску дозволу, када заједно са надзорним органом утврди да је објекат или његов дио изграђен у складу са грађевинском дозволом тако да се може користити и да је израђен пројекат изведеног стања у случајевима када је дошло до промјена које не захтијевају измјену грађевинске дозволе (став 1), да се захтјев из става 1. овог члана подноси након што извођач обавијести инвеститора да је грађење објекта завршено (став 2),  да ако инвеститор, власник или његов правни сљедник не поднесе захтјев за издавање употребне дозволе у складу са ставом 1. овог члана, захтјев може поднијети извођач (став 3), да  подносилац захтјева из става 1. овог члана уз захтјев прилаже: грађевинску дозволу са пројектом изведеног стања у два примјерка, уколико је израђен и овјерен у складу са чланом 104. овог закона, потврду о извршеном геодетском снимању објекта, доказ о извршеном снимању подземних инсталација, сагласности на изведено стање, када је то предвиђено посебним прописима, изјаву извођача о изведеним радовима и условима за одржавање објеката из члана 60. став 2. овог закона, извјештај надзорног органа и енергетски сертификат зграде (став 4).

         У другим одредбама овог закона које су, по оцјени Суда, од значаја за разматрање навода даваоца иницијатива прописано је чланом 2. став 1. да је градско грађевинско земљиште изграђено и неизграђено земљиште у градовима и насељима градског карактера, које је одговарајућим документима просторног уређења намијењено за изградњу објеката у складу са одредбама овог закона, а раније одређено законом и другим прописима, односно које је као такво одређено одлуком скупштине јединице локалне самоуправе (тачка в), а да је грађевинска парцела површина земљишта испод објекта и земљишта за редовну употребу објекта која је документима просторног уређења, или на основу тог документа, одређена нумерички и графички, са обезбијеђеним колским и пјешачким приступом на јавну саобраћајну површину, одговарајући бројем паркинг-мјеста и обезбијеђеном зеленом површином која обухвата минимално 20% укупне површине парцеле код изградње нових објеката, осим у случају замјене постојећег објекта новим (тачка д), а чланом 67. да се грађевинско земљиште користи према његовој намјени и на начин којим се обезбјеђује његово рационално коришћење у складу са законом, те да се јединица локалне самоуправе брине о уређењу градског грађевинског земљишта у складу са законом (ст. 1. и 2). Поред тога, овим законом је, и то чланом 71. прописано да  градско грађевинско земљиште може бити уређено и неуређено (став 1), да је уређено градско грађевинско земљиште оно земљиште које је комунално опремљено за грађење у складу са спроведбеним документима просторног уређења, односно које има изграђен приступни пут, обезбијеђено снабдијевање електричном енергијом, снабдијевање водом и обезбијеђене друге посебне услове (став 2), да је неуређено градско грађевинско земљиште оно земљиште које није у потпуности комунално опремљено у смислу става 2. овог члана (став 3), да уређење градског грађевинског земљишта врши јединица локалне самоуправе, а уређење обухвата његово припремање и опремање (став 4), те да опремање земљишта обухвата изградњу објеката комуналне инфраструктуре и изградњу и уређење површина јавне намјене планираних спроведбеним документима просторног уређења (став 6), док је чланом 72. прописано да финансирање уређења градског грађевинског земљишта и израде докумената просторног уређења врши јединица локалне самоуправе,  и то из средстава остварених од: накнаде на основу природних и локацијских погодности већ изграђене комуналне инфраструктуре које могу настати приликом коришћења тог земљишта (у даљем тексту: рента) (тачка а),  накнаде за уређење грађевинског земљишта (тачка б), закупнине за грађевинско земљиште (тачка в), продаје грађевинског земљишта (тачка г), дијела пореза на имовину (тачка д) и других извора у складу са посебним прописима (тачка ђ). Уз то, чланом 77. овог закона је прописано да накнада за уређење градског грађевинског земљишта обухвата стварне трошкове припремања и опремања грађевинског земљишта, односно стварне трошкове планиране изградње комуналне и друге инфраструктуре и уређења јавних површина према спроведбеном документу просторног уређења који се односи на подручје предметне изградње или према урбанистичком плану јединице локалне самоуправе, стручном мишљењу и урбанистичко-техничким условима, до доношења спроведбеног документа просторног уређења, израчуната по квадратном метру корисне површине укупно планираних објеката (став 1), да се износ накнаде за уређење градског грађевинског земљишта утврђује сагласно програму уређења градског грађевинског земљишта, трошковнику радова комуналне и друге инфраструктуре и уређења јавних површина који је саставни дио документа просторног уређења из става 1. овог члана и планираном обиму укупне изградње на начин коришћења земљишта одређен документом просторног уређења (став 2), те да  је инвеститор на чији захтјев се мијења документ просторног уређења дужан да, осим трошкова из става 1. овог члана, у потпуности финансира и уређење грађевинског земљишта у дијелу насталих измјена у односу на важећи документ просторног уређења који се мијења (став 4).

          Суд је, такође, имао у виду Закон о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), који је био на снази у вријеме доношења Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта (“Службени гласник Града Бијељина“ број 3/16), као и сада важећи Закон о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16) којим је прописано да општина у области урбанистичког планирања и грађења, између осталих, има надлежност да обезбјеђује коришћење грађевинског земљишта, те утврђује накнаду за уређивање и коришћење грађевинског земљишта (члан 13. алинеја 4. ранијег односно члан 19. тачка 4. важећег закона),  те да скупштина општине доноси одлуке и друга општа акта и даје њихово аутентично тумачење (члан 30. став 1. алинеја 2. ранијег односно члан 39. став 2. тачка 2.  важећег закона).

         Из наведеног, по оцјени Суда, произлази да је јединица локалне самоуправе овлашћена да, преко својих органа, уређује и обезбјеђује вршење послова уређења грађевинског земљишта, као и да је надлежни орган јединице локалне самоуправе овлашћен да утврди висину накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта коју инвеститор изградње објекта плаћа прије добијања грађевинске дозволе, и то по јединици корисне површине објекта (КМ/м2) садржане у пројекту на основу којег се издаје грађевинска дозвола. Такође, из наведених законских одредби,  по оцјени Суда, произлази да су извори средстава за финансирање уређења градског грађевинског земљишта одређени Законом, те да се накнадом за уређење градског грађевинског земљишта покривају стварни трошкови који су учињени за уређење земљишта односно да се накнадом обезбјеђују средства која ће бити утрошена за уређење земљишта, као и да је орган јединице локалне самоуправе обавезан да се, приликом одређивања висине накнаде за уређивање градског грађевинског земљишта креће у оквирима који су одређени Законом  о уређењу простора и грађењу и правилником којим се регулише структура, елементи и начин обрачуна накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта, а који правилник доноси надлежни министар.  

         Међутим, наведеним законским одредбама није, по оцјени Суда, дато овлашћење  јединици локалне самоуправе да, у погледу плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта, уводи посебне (додатне) обавезе за инвеститоре изградње објеката који нису обезбиједили законом прописане услове за грађење на градском грађевинском земљишту, односно да се инвеститорима који су код изградње објеката одступили од законом прописаних услова,  уз било какво додатно плаћање,  изда употребна дозвола.

          Имајући у виду да  Скупштина Града Бијељина није имала законско овлашћење да својим актом уводи накнаду за необезбијеђен број паркинг-мјеста прије добијања грађевинске дозволе, односно накнаду за  недостајући број  паркинг мјеста прије добијања употребне дозволе, и то као додатни сопствени извор прихода за уређење градског грађевинског земљишта, Суд  је оцијенио да члан 8. раније важеће Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта није био у сагласности са Законом  о уређењу простора и грађењу.  Из истих разлога Суд је утврдио да ни члан 8. важеће Одлуке о висини накнаде за трошкове уређења градског грађевинског земљишта није  у сагласности са наведеним законом.

          Наводи даваоца иницијатива да  одредбе члана 8. став 1. оспорених  одлука нису у сагласности са чланом 16. став 2. Устава нису, по оцјени Суда,  од утицаја у овој правној ствари, будући да је доносилац акта одредбама члана 8. наведених одлука уредио питања за чије прописивање није имао  законско овлашћење, а чињеница да одредбе члана 8. оспорених одлука нису у сагласности са Законом  о уређењу простора и грађењу чини их неуставниим са становишта члана 108. став 2. Устава, којим  је утврђено да прописи и други општи акти морају бити у  сагласности са законом.

         Уставни суд, у смислу члана 115. Устава Републике Српске, није надлежан да оцјењује сагласност одредби члана 8. оспорених одлука са Правилником о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта („Службени гласник Републике Српске" број 34/14 ‒пречишћени текст) и Правилником о општим условима урбанистичке регулације и парцелације („Службени гласник Републике Српске" број 115/13).

         Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

        На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

        Ову одлуку  Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман  и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-116/16

29.новембра 2017. г.

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости 2001

11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости из 2005. године

11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости из 1999. године

11.4.2018
Обавјештење о неким појавама од интереса за остваривање уставности и законитости из 2011

4.4.2018
Саопштење за јавност са 115. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

3.4.2018
Дневни ред 115. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

28.3.2018
Саопштење за јавност са 229. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.3.2018
одлуке о прихватању понуде за набавку материјала за одржавање хигијене

28.3.2018
Oдлукa о прихватању понуде за набавку моторног еуро–дизел горива у 2018. години

28.3.2018
Oдлукa о прихватању понуде за набавку канцеларијског материјала

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2014. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>