Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 3., члана 37. став 1. тач. г) и д), члана 40. став 5.  и члана 61. став 1. тач. г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2017. године,  д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

           Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 49. став 1. тач. а) и б) и став 4., члана 51. ст. 4. и 5. и члана 59. став 5. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15).

           Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 49. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 11/14) и члана 49. став 1. тачка в), ст. 2. и 3. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 11/14, 25/14 и 31/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

          Драго Вишњић, адвокат из Бијељине, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 49. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 11/14) и члана 2, члана 4. ст. 4. и 5. и члана 5. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 25/14), које је донио в.д. директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, уз сагласност Владе Републике Српске. У иницијативи се наводи да оспорене одредбе наведених правилника нису у сагласности са Законом о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 6/12), као ни са члановима 69. и 108. став 2. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе наиме сматра да доносилац предметних правилника није имао ни законско ни уставно овлашћење за прописивање поступка излагања и утврђивања права на непокретностима које се воде као узурпација земљишта из друштвене својине. Такође, у погледу земљишта која се у посједу воде као узурпација, давалац иницијативе сугерише законодавцу да регулише задржавања стеченог уписаног стања посједника, односно корисника и у посебну рубрику упише од када се према катастру води у посједу, те да се дугогодишњем кориснику, без обзира на то да ли је земљиште под шумом или је пољопривредно, призна у својину. Наведено сматра најбржим начином рјешавања правног статуса тих земљишта, која су, како наводи, прије ратних дејстава највећим дијелом и била пољопривредна земљишта. Поред наведеног, давалац иницијативе сматра безразложним поновно уписивање већ уписаног права када је већ покренут судски поступак ради рјешавања спора међу странкама, како је предвиђено оспореним рјешењем из члана 4. став 4. и 5. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске, јер се на тај начин, по његовом мишљењу, само заоштрава конфликт између странака.

           У одговору на наводе из иницијативе који је Уставном суду доставила Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука, поред осталог, наведено је да подносилац иницијативе није могао тражити истовремено оцјену уставности члана 2. измјена Правилника и члана 49. основног текста Правилника, јер је, како наводи, члан 49. измијењен управо чланом 2. измјена Правилника и више не егзистира у правном систему као такав, већ као текст усвојене измјене. Такође, наводе да подносилац иницијативе, оспоравајући уставност и законитост члана 49. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске очигледно није узео у обзир чињеницу да је Закон о премјеру и катастру Републике Српске, претрпио измјене и допуне, односно није узео у обзир садржај члана 85б овог закона, те да, оспоравајући уставност и законитост члана 4. ст. 4. и 5. и члана 5. измјена Правилника, поред тога што сматра да у правном систему и не постоје ови чланови, односно да се ради о уставности и законитости члана 51. и члана 59. став 5. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15). Такође истичу да није узет у обзир ни садржај члана 85а. Сматрају, наиме, да је сходно наведеном очигледно да је руководилац прописао поступак излагања у складу са законским овлашћењима, као и то да су без икаквог правног упоришта наводи даваоца иницијативе да се узурпирано земљиште има сматрати ванкњижним власништвом и расправљати као посјед у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и правима на њима, не спроводећи поступак рјешавања спорних имовинскоправних односа насталих узурпацијом. Имајући у виду наведено, предлажу да Суд одбије предметну иницијативу као неосновану.

      Правилник о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 11/14) донио је в.д. директора Републичке управе за геодетске и имовинско правне послове, уз сагласност Владе Републике Српске, на основу члана 179. тачка ж) Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 6/12) и члана 89. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12. и 121/12). Оспореним чланом 49. ст. 1, 2. и 3. прописано је да, када се у поступку излагања података за неку непокретност утврди да представља узурпацију друштвене, односно државне својине, Комисија о томе одмах обавјештава надлежни орган за имовинско-правне послове, да се предметна узурпација рјешава по службеној дужности по хитном поступку и да ће Комисија узурпирано земљиште уписати на сљедећи начин: а) земљиште које је у складу са важећим прописима проглашено шумским, а снимљено је као посебна парцела, уписаће се у привремени лист непокретности као својина шумског газдинства које газдује тим шумама, с тим да се у привременом листу непокретности за ту парцелу уписује забиљежба о узурпанту тог земљишта и покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту, б) пољопривредно земљиште, ако је на терену означено и снимљено као парцела, уписаће се у привремени лист непокретности као својина јединице локалне самоуправе, с тим да се у привременом листу непокретности уписује забиљежба о узурпанту тог земљишта  и покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту и в) ако узурпирано земљиште није обиљежено на терену и допунским премјером се не може одвојити од земљишта у својини узурпанта, у предметном привременом листу непокретности за то земљиште уписаће се шумско газдинство или јединица локалне самоуправе, у зависности од културе, и узурпант са заједничком својином до правоснажног окончања тог поступка, те забиљежба о покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту. Ставовима 4. и 5. овог члана Правилника прописано је да ће се у В листу привременог листа непокретности за непокретности из ст. 1. и 2. овог члана уписати по службеној дужности забиљежба забране отуђења и оптерећења на тим непокретностима и да ће се забиљежба из ст. 2. и 3. овог члана брисати по службеној дужности након доношења правоснажног рјешења о узурпацији.

      Оспореним чланом 2. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 25/14), који је донио в.д. директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, уз сагласност Владе Републике Српске, темељем истог правног основа као и основни текст правилника, измијењен је члан 49. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 11/14) тако што је у ставу 1. прописано да, када се у поступку излагања података за неку непокретност утврди да представља узурпацију друштвене, односно државне својине, Комисија ће изложити податке о непокретности и утврдити право на тој непокретности на сљедећи начин: а) земљиште које је у складу са важећим прописима проглашено шумским, а снимљено је као посебна парцела, уписаће се у привремени лист непокретности као својина Републике Српске, с тим да се у привременом листу непокретности  за ту парцелу уписује забиљежба о узурпанту тог земљишта  и покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту, б) пољопривредно земљиште, ако је на терену означено и снимљено као парцела, уписаће се у привремени лист непокретности као својина јединице локалне самоуправе, с тим да се у привременом листу непокретности за ту парцелу уписује забиљежба о узурпанту тог земљишта и покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту, в) ако узурпирано земљиште није обиљежено на терену и допунским премјером се не може одвојити од земљишта у својини узурпанта, у предметном привременом листу непокретности за то земљиште уписаће се Република Српска или јединица локалне самоуправе, у зависности од културе, и узурпант са заједничком својином до правоснажног окончања тог поступка, те забиљежба о покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту. Ставовима 2, 3. и 4. овог члана прописано је да ће Комисија одмах обавијестити надлежни орган за имовинскоправне послове о узурпацији, која се рјешава по службеној дужности по хитном поступку, да ће се у В листу привременог листа непокретности за непокретности из става 1. овог члана уписати по службеној дужности забиљежба забране отуђења и оптерећења на тим непокретностима и да ће се забиљежба из ст. 1. и 3. овог члана брисати по службеној дужности након доношења правоснажног рјешења о узурпацији. Оспореним чланом 4. овог правилника, којим је измјењен члан 51. основног текста Правилника, прописано је, између осталог, да ће, ако је странка већ покренула спор код надлежног суда у циљу утврђивања права на непокретности, Комисија основати катастар непокретности на начин да ће у привремени лист непокретности уписати право у корист лица које је уписано у јавним евиденцијама у којима се уписују стварна права на непокретностима, о чему се по службеној дужности врши забиљежба у В листу привременог листа непокретности (став 4) и, уколико се покрене судски поступак у складу са чланом 87. став 3. Закона, Комисија ће прекинути поступак утврђивања права на непокретности, с тим што ће основати катастар непокретности тако што ће у привремени лист непокретности уписати право у корист лица које је уписано у јавним евиденцијама у којима се уписују стварна права на непокретностима, о чему се по службеној дужности врши забиљежба у В листу привременог листа непокретности (став 5.). Такође, оспореним чланом 5. овог правилника у члану 59. промијењен је став 5. основног текста Правилника и гласи: «У случају из става 4. овог члана у В лист привременог листа непокретности  извршиће се по службеној дужности забиљежба о покренутом спору за утврђивање права на непокретностима, а у случајевима из чл. 49. и 50. овог правилника и забиљежба забране отуђења и оптерећења на тим непокретностима».

         Како је у току поступка пред Судом дошло до усвајања Закона о измјенама и допунама Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 110/16), Суд је, имајући у виду одредбе члана 179а став 2. овог Закона којим је прописано да ће се до усклађивања подзаконских аката са овим Законом примјењивати прописи донесени на основу важећег Закона, уколико нису у супротности са овим Законом,  оспорене одредбе оцјењивао и у односу на Закон о измјенама и допунама Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 110/16).

         Поред тога, Суд је утврдио да је Одлуком Уставног суда Републике Српске број У- 48/15 од 23. децембра 2015. године, утврђено да члан 49. став 1. тачка в) Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14 и 25/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 6/12) и да се не прихвата иницијатива за оцјену уставности и законитости члана 49. став 2. овог правилника. У образложењу ове одлуке, поред осталог, наведено је да Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске није могла подзаконским актом конституисати заједничку својину на непокретностима, како је то прописано чланом 49. став 1. тачка в) оспореног правилника, чиме је дошло до повреде гаранција уставности и законитости из члана 108. Устава, као и начела подјеле власти из члана 69. Устава. Такође, образлажући одлуку у дијелу којим није прихваћена иницијатива за оцјену уставности и законитости члана 49. став 2. овог правилника, наведено је да је Суд оцијенио да се доносилац предметног правилника кретао у законским оквирима прописујући да ће комисија за излагање података о непокретностима одмах обавијестити надлежни орган за имовинско-правне послове о узурпацији, која се рјешава по службеној дужности по хитном поступку. 

         Такође, Суд је утврдио да својим рјешењем број У-68/16 од 25. октобра 2017. године, поред осталог, није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 49. став 3. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15), јер је оцијенио да је доносилац, прописивањем као у оспореној одредби члана 49. став 3. овог правилника, поступио у границама својих надлежности.

        Имајући у виду да је већ одлучивано о уставности и законитости члана 49. став 1. тачка в) и ст. 2. и 3. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15) и да ово одлучивање подразумијева да је исто одлучено и у погледу  уставности и законитости оспореног члана 2. у односном дијелу Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 25/14), којим је у цијелости измијењен члан 49. основног текста Правилника, Суд је одлучио да,  сагласно члану 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости оспорених одредаба члана 49. став 1. тачка в) и ст. 2. и 3. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15).

        На основу наведеног Суд је у конкретном поступку оцјењивао уставност и законитост оспорених одредаба члана 49. став 1. тач. а) и б) и става 4. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15), које, у основи, представљају одговарајуће дијелове садржаја оспорених одредаба члана 2. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 25/14), те одредаба члана 51. ст. 4. и 5. и члана 59. став 5. основног текста Правилника, које садрже оспорени чланови 4. ст. 4. и 5. и члан 5. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 25/14).

        У поступку оцјењивања уставности и законитости члана 49. став 1. тач. а) и б) и става 4, члана 51. ст. 4. и 5. и члана 59. став 5. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15), Суд је имао у виду одредбе тач. 6, 8. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, према којима Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, коришћење простора и политику и мјере за усмјеравање развоја,  као и  друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом, као и одредбе члана 108. Устава, према којим закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом и да прописи и општи акти морају бити у сагласности са законом.

        Поред наведених уставних одредаба, Суд је имао у виду и одредбе Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 6/12 и 110//16), којим се уређују управни и стручни послови који се односе на премијер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, регистар цијена непокретности, топографско-картографску дјелатност, Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, инфраструктуру геопросторних података Републике Српске и геодетски радови у инжињерско-техничким областима (члан 1), излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (чл. 75‒89), те упис у катастар непокретности (чл. 90‒108).

         Такође, релевантним одредбама члана 85а овог закона прописано је: (1)  уколико се у поступку излагања установи да је спорно право својине чије је рјешавање у стварној надлержности органа управе, Комисија странку са мање вјероватним правом упућује да у року од 30 дана од дана излагања код надлежног органа управе за имовинско-правне послове покрене управни поступак за рјешавање тих односа, о чему врши забиљежбу, и да Комисија у даљем року од осам дана поднесе доказ о покретању поступка, а Комисија у В листу привременог листа непокретности уписује забиљежбу о покренутом управном поступку и  забиљежбу забране отуђења и оптерећења на тим непокретностима. (2) Ако странка из става 1. овог члана у одређеном року не поднесе Комисији доказ да је код надлежног органа управе покренула управни поступак, бришу се забиљежбе из става 1. овог члана.(3) Ако је странка већ покренула поступак пред надлежним органом управе у циљу рјешавања спорних имовинско-правних односа, Комисија у привременом листу непокретности уписује право на тој непокретности у корист лица чије је право вјероватније и у В листу привременог листа непокретности уписује забиљежбу о покренутом управном поступку и забиљежбу забране отуђења и оптерећења на тој непокретности, те члан 85б којим је прописан начин на који Комисија излаже податке о непокретности и утврђује право на тој непокретности када се у поступку излагања података за неку непокретност утврди да представља узурпацију друштвене, односно државне својине, тако да:  а) земљиште које је у складу са важећим прописима проглашено шумским, а снимљено је као посебна парцела, уписује се у привремени лист непокретности као својина Републике Српске пољопривредно земљиште, ако је на терену означено и снимљено као парцела уписаће се у привремени лист непокретности као својина Републике Српске, с тим да се у привременом листу непокретности за ту парцелу уписује забиљежба о узурпанту тог земљишта и покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинскоправних односа на узурпираном земљишту, б) пољопривредно земљиште, ако је на терену означено и снимљено као парцела, уписује се у привремени лист непокретности као својина Републике Српске, с тим да се у привременом листу непокретности уписује забиљежба о узурпанту тог земљишта и покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинско-правних односа на узурпираном земљишту и в) ако узурпирано земљиште није обиљежено на терену и допунским премјером се не може одвојити од земљишта у својини узурпанта, у предметном привременом листу непокретности за то земљиште уписује се Република Српска и узурпант са заједничком својином до правоснажног окончања тог поступка, те забиљежба о покренутом управном поступку за рјешавање спорних имовинскоправних односа на узурпираном земљишту. Ставовима 2, 3. и 4. овог члана прописано је да у случају из става 1. овог члана, Комисија без одлагања, а најкасније у року од седам дана, обавјештава надлежни орган за имовинско-правне послове о узурпацији која се рјешава по службеној дужности по хитном поступку, да се у В листу привременог листа непокретности за непокретности из става 1. овог члана уписује забиљежба забране отуђења и оптерећења на тим непокретностима и да се забиљежба из ст. 1. и 3. овог члана брише по службеној дужности након  доношења правоснажног рјешења о узурпацији.Такође, за овај предмет, релевантном одредбом члана 87. прописано је да се у погледу утврђивања права на непокретностима може у року од 30 дана дана пријема рјешења покренути парнични или ванпарнични поступак код надлежног суда (став 3) и у случају из става 3. овог члана Комисија наставља поступак оснивања катастра непокретности, с тим што ће се у В лист привременог листа непокретности уписати забиљежба парничног, односно ванпарничног поступка (став 4).

          Надаље, Суд је имао у виду и Закон о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12,121/12, 15/16 и 57/16), којим је прописано да је Републичка управа дио извршне власти Републике Српске која врши послове у оквиру права и дужности Републике (члан 2), да послове управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (члан 12), да органи управе доносе правилнике, наредбе и упутства и друге опште акте, којима се разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе и који се објављују у «Службеном гласнику Републике Српске» само када су за то изричито овлашћени законом или прописом Владе, али да при том не могу актима из члана 69. овог закона одређивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом или прописом Владе (члан 69. ст. 1, 2. и 5. и члан 70) те да директор самосталне управе доноси прописе из њеног дјелокруга уз сагласнот Владе (члан 89. став 2).

          Суд је оцијенио да из наведеног произлази да је в.д. директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, сагласно наведеним законским одредбама, овлашћен да  уз сагласност Владе Републике донесе Правилник о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске и да овим правилником разради одредбе Закона о премјеру и катастру Републике Српске. С обзиром на то да наведено овлашћење подразумијева и разраду законских одредаба о начину утврђивања права на непокретности када се у поступку излагања података за неку непокретност утврди да представља узурпацију друштвене, односно државне својине, Суд је оцијенио да је прописивањем као у оспореном  члану 49. став 1. тач. а) и б) и став 4., члану 51. ст. 4. и 5. и члану 59. став 5. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15), доносилац овог правилника поступио у границама наведених  овлашћења. Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио неоснованим наводе даваоца иницијативе да доносилац предметног правилника није имао ни законско ни уставно овлашћење за прописивање поступка излагања и утврђивања права на непокретностима које се воде као узурпације земљишта из друштвене својине. Такође, Суд је оцијенио неоснованим и остале наводе даваоца иницијативе у погледу става да се узурпирано земљиште треба сматрати ванкњижним власништвом и расправљати као посјед у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и правима на њима, без провођења поступка рјешавања спорних имовинско-правних односа насталих узурпацијом, те указивање на сувишност поновног уписивања већ уписаног права када је покренут судски поступак ради рјешавања спора међу странкама, јер су очигледно наведеним одредбама члана 51. ст. 4. и 5. и члана 59. став 5. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15), поред осталих, и ова питања регулисана сагласано одредбама чланова 85а и 85б Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 6/12 и 110/16), и одредбама Устава Републике Српске.

          С обзиром на то да су одредбе члана 49. став 1. тач. а) и б) и става 4., члана 51. ст. 4. и 5. и члана 59. став 5. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/14, 25/14 и 31/15), у сагласности са Законом о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 6/12 и 110//16) и Законом о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12,121/12, 15/16 и 57/16), Суд је оцијенио да то чини ове одредбе сагласним и са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске.

       У погледу дијела иницијативе који се односи на покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 49. Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/14), Суд је, такође, сагласно чл. 3. и 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да исту не прихвати с обзиром на чињеницу да је наведени члан у цјелини промијењен чланом 2. Правилника о измјенама и допунама Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 25/14) који је ступио на снагу 11. 4. 2014. године, те да је иницијатива поднесена 22.12. 2016. године чиме је протекло више од годину дана од дана престанка важења оспорене одредбе због чега не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање по закону.

           Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење, Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-118/16

29.новембра 2017. г.

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
11.7.2018
Саопштење за јавност са 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

9.7.2018
Дневни ред 233. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.6.2018
Саопштење за јавност са 232. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.6.2018
Дневни ред 232. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.5.2018
Саопштење за јавност са 231. сједнице Уставног суда Републике Српске

22.5.2018
Дневни ред 231. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2018
Саопштење за јавност са 230. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2018
Саопштење за јавност са 116. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>