Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. новембра 2017. године, д о н и о  ј е

 

О  Д  Л  У  К  У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности чл. 49, 50, 51. и 52. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15).

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости Упутства о спровођењу надзора над радом пословних субјеката који пружају услуге у области ревизије и рачуноводства („Службени гласник Републике Српске“ број 102/16).   

 

                                                          О б р а з л о ж е њ е

 

Друштво за ревизију рачуноводствених извјештаја и консалтинг "Пословни информатор ‒ ПД" д.о.о. Приједор и Друштво за ревизију и рачуноводство "Приманота" д.о.о. Бања Лука приједлогом су пред Уставним судом Републике Српске (у даљем тексту: Суд) покренули поступак за оцјењивање уставности чл. 49, 50, 51. и 52. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15) и уставности и законитости Упутства о спровођењу надзора над радом пословних субјеката који пружају услуге у области ревизије и рачуноводства („Службени гласник Републике Српске“ број 102/16) (у даљем тексту: Упутство). Поменуте законске одредбе, којима је регулисан надзор над радом правних лица и предузетника регистрованих за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга, те надзор над радом привредних друштава за ревизију, подносиоци приједлога оспоравају у односу чл. 50, 52. и 66. Устава Републике Српске. С тим у вези, оспоравају Упутсво у односу на Закон о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08, 58/09, 100/11 и 67/13), не наводећи његове одредбе, и у односу на наведене одредбе Устава. Као разлоге оспоравања подносиоци приједлога истичу: да су ова друштва основана и регистрована сагласно одредбама Закона о привредним друштвима, те да им је основна дјелатност, поред осталих, послови рачуноводства и ревизије; да се прописивањем из чл. 49. Закона, којим је министарство овлашћено да врши надзор над радом правних лица и предузетника регистрованих за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга дуплира ова надлежност, јер је чл. 47. и 48. овог закона пореска управа овлашћена да врши надзор над пословима рачуноводства, тј. правних лица и предузетника, који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, у дијелу рачуноводствених послова; да, како је наведено, постоји сукоб надлежности између министарства и привредног друштва за ревизију, јер је оно овлашћено да обавља надзор над радом правних лица и институција, па тиме и министарства;  да је надзор обезбијеђен путем Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине и Пореске управе Републике Српске; да оспореним Упутством пословним субјектима који пружају услуге у области рачуноводства и ревизије није омогућено право жалбе у другостепеном поступку.

У одговору на приједлог који је доставила Народна скупштина Републике Српске наводи из приједлога су оцијењени као неосновани и да подносиоци приједлога погрешно и непотпуно тумаче одредбе чл. 50, 52. и 66. Устава, као и Закона који се оспорава. Образлажући овакав став, наводе да су оспореним законом јасно разграничене надлежности министарства финансија и пореске управе са аспекта контролисаних субјеката, њихове регистроване дјелатности и испуњености законом прописаних услова за рад. Уз то, наглашавају да је одредбом чл. 2. ст. 1. тач. 6) Закона одређено значење израза "Министарство", тј. Министарство финансија. Указујући на то да предметни закон уређује, између осталог, област независне екстерне ревизије у Републици, док Закон о ревизији јавног сектора Републике Српске регулише правни статус, организацију, надлежност, циљеве, дужности, овлашћења, сертификацију ревизора јавног сектора и друга питања од значаја за рад Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, наводе о сукобу надлежности сматрају нетачним. Овакво прописивање је, како се наводи, ствар цјелисходне процјене законодавца. Такође истиче се да Суд није надлежан да цијени међусобну сагласност закона или одредби истог закона, те предлаже да Суд приједлог одбије.

Одговор на наводе из приједлога дало је Министарство финансија Републике Српске у коме наводи: да је правни основ за доношење оспореног Упутства садржан у чл. 51. ст. 6. предметног закона; да је сходно Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 24/14) одредбама  чл. 2. ст. 1. тач. 6) и чл. 3. ст. 5. одређено значење израза "Министарство" и "министар"; да је процес ревизије прописан одредбама чл. 39. до 46. Закона, док су поступци и начин спровођења надзора над радом пословних субјекта који пружају услуге у области ревизије и рачуноводства регулисани Упутством; да Министарство врши надзор над радом пословних субјеката који су регистровани за пружање рачуноводствених и ревизорских услуга трећим лицима и који морају испуњавати законом прописане услове; да је успостављање назависног надзора над ревизорском професијом у јавном интересу, укључујући повјерење у презентоване финансијске информације и допринос јачању тржишта капитала, а тиме и развоју друштва у цјелини; да је Директивом о ревизији дефинисан захтјев за успостављање оваквог надзора; да овај надзор врше овлашћена лица Министарства континуирано, редовним и ванредним надзором, канцеларијском или теренском методом, након чега се сачињава записник о извршеном надзору; да овлашћено лице, уколико утврди неправилности у раду пословног субјекта, рјешењем налаже њихово отклањање, против којег се може у одређеном року изјавити жалба министру, а која не задржава извршење овог рјешења; да у законом прописаним случајевима министар доноси рјешење о одузимању дозволе за рад, које је коначно у управном поступку, односно овлашћена лица покрећу прекршајни поступак. На основу наведеног предлажу да Суд одбије поднесени приједлог.          

Оспореним чланом 49. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15) прописано је: да надзор над правним лицима и предузетницима регистрованим за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга, ради провјере испуњености услова прописаних овим законом, врши Министарство (ст. 1), да су правна лица и предузетници регистровани за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга дужни да овлашћеним лицима за надзор ставе на располагање сву документацију неопходну за спровођење надзора (ст. 2).

 Оспореним чланом 50. овог закона прописано је: да се поступак надзора над радом привредних друштава за ревизију, прописан овим законом, сходно примјењује у надзору над радом правних лица и предузетника регистрованих за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга (ст. 1), ако предузетник регистрован за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга не поступи у складу са налогом и у року утврђеном коначним рјешењем, Министарство је дужно да о томе обавијести надлежни орган локалне самоуправе који је наведеним лицима издао дозволу за обављање самосталне дјелатности (ст. 2), да ће, у случају из става 2. овог члана, надлежни орган локалне самоуправе донијети рјешење о престанку обављања самосталне дјелатности (ст. 3), да ће Министарство, ако правно лице не поступи у складу са налогом и у року утврђеном у коначном рјешењу, против лица овлаћеног за заступање тог привредног друштва надлежном суду поднијети захтјев за покретање прекршајног поступка (ст. 4).

Оспореним чланом 51. Закона прописано је: да Министарство врши надзор над радом привредног друштава за ревизију (ст. 1), најмање једном у шест година, односно најмање једном у три године, уколико је ријеч о друштвима за ревизију која спроводе ревизију субјеката од јавног интереса (ст. 2), да овлашћено лице Министарства у поступку вршења надзора има право и обавезу да у пословним просторијама привредног друштава за ревизију изврши увид у опште и појединачне акте привредног друштава, као и евиденције и другу документацију с циљем утврђивања чињеница које су од посебног значаја за квалитетно вршење надзора, а посебно: 1) о оснивачима привредног друштава за ревизију, 2) о ангажованим лиценцираним овлашћеним ревизорима у радном односу на неодређено вријеме са пуним и скраћеним радним временом, као и броју укупно ангажованих ревизора по другим основама, 3) да ли се Министарству благовремено достављају подаци о закљученим уговорима о ревизији, 4) да ли су уговорени послови осигурани од одговорности за штету, 5) да ли се у вршењу ревизије примјењују прописи из области ревизије, 6) да ли је привредно друштво за ревизију осигурало интерну контролу квалитета у извршењу уговорених послова ревизије и 7) и друге податке и евиденције од значаја за квалитетно спровођење надзора (ст. 3), да о извршеном надзору лице из става 3. овог члана сачињава записник (ст. 4), који се доставља привредном друштву за ревизију код којег је извршен надзор (ст. 5), да министар доноси упутство којим се уређује надзор над радом пословних субјеката који пружају рачуноводствене услуге и услуге ревизије (ст. 6).

Оспореним чланом 52. овог закона прописано је: да, ако се у поступку надзора над радом привредног друштва за ревизију утврди да су општим или појединачним актом или предузетом радњом повријеђене одредбе овог закона, лице којем је повјерено да изврши надзор има обавезу и овлашћење да рјешењем наложи отклањање неправилности и незаконитости и одреди рок у коме се оне морају отклонити (ст. 1), да се против рјешења из става 1. овог члана може изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема рјешења (ст. 2), да жалба не одгађа извршење рјешења (ст. 3), да министар, ако привредно друштаво за ревизију не поступи у складу са налогом и у року утврђеном коначним рјешењем, доноси рјешење о одузимању дозволе за рад привредном друштаву за ревизију (ст. 4), да је рјешење из ст. 4. овог члана коначно у управном поступку и против њега се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор (ст. 5).

Оспорено Упутство о спровођењу надзора над радом пословних субјеката који пружају услуге у области ревизије и рачуноводства („Службени гласник Републике Српске“ број 102/16) донио је министар финансија на основу чл. 51. ст. 6. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16). Овим упутством регулисани су поступци и начин спровођења надзора над радом пословних субјеката који пружају услуге у области ревизије и рачуноводства ради провјере њихових активности везаних за пружање ових услуга, организацију и функционисање система књиговодства и рачуноводства, припрему и презентацију финансијских извјештаја (тач. 1); да надзор врше овлашћена лица Министарства финансија Републике Српске у циљу провјере законитости и исправности рада субјеката надзора, у складу са законским овлашћењима (тач. 2. и 3), а који је дефинисан тач. 4, 5. и 6. Упутства; права и обавезе субјеката надзора и дужности овлашћеног лица министарства (тач. 7, 8. и 9); поступак надзора над радом привредног друштва за ревизију (тач. 10‒16); овлашћења лица министарства и овлашћеног лица субјекта надзора (тач. 17, 18. и 19); овлашћења службеника министарства да, у складу са Законом, врше надзор: континуирано-канцеларијском методом, редован надзор по плану рада утврђеном на основу Закона и посебних критеријума за управљање ризицима, канцеларијском и/или теренском методом, и ванредан надзор, канцеларијском и/или теренском методом, по указаној потреби; да је континуран/редован надзор поступање приликом утврђених неправилности, предузимање радњи и мјера овлашћеног лица, те да се ванредан надзор, према тач. 53. Упутства, спроводи на исти начин (тач. 21‒52); да овлашћена лица министарства састављају записник о извршеном надзору, у складу са чл. 63‒65 Закона о општем управном поступку, а који по садржају прати одредбе Упутства, а друге радње се заснивају на одредбама предметног закона, у одређеном броју примјерака, са истакнутим примједбама (тач. 54. и 55); да овлашћено лице на бази утврђених чињеница, ако се утврди да је субјект надзора општим или појединачним актом или одређеном радњом повриједио одредбе Закона које су предмет надзора, доноси рјешење којим се налаже предузимање радњи за отклањање утврђених незаконитости и неправилности у одређеном року, а нарочито у случајевима предвиђеним тач. 62. Упутства, укључујући примједбе које нису размотрене у току израде записника (тач. 61‒67); да против рјешења субјект надзора има право жалбе у року од 15 дана од дана пријема истог, која се подноси министру финансија и не задржава извршење рјешења (тач. 68. и 69); да министар финансија, уколико привредно друштво за ревизију не поступи у складу са налогом и у одређеном року, доноси рјешење о одузимању дозволе за рад (тач. 70. и 71); поступање овлашћеног лица министарства ако утврђено чињенично стање у поступку надзора указује на постојање основа сумње да је извршено кривично дјело, односно асоцира на такво дјело (тач. 72. до 75), или када утврди да је субјект надзора починио прекршај из области примјене и спровођења Закона, односно издавање прекршајног налога или подношење захтјева за покретање прекршајног поступка, те да се подаци о изреченим и предузетим управним, прекршајним и другим мјерама објављују у Регистру привредних друштава за ревизију, који води министарство и извјештава о спроведеном надзору (тач. 76‒90); да се овакав поступак надзора сходно примјењује у надзору над радом правних лица и предузетника регистрованих за пружање рачуноводствених услуга (тач. 91. и 92) и да Упутство ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске" (тач. 93).                                                        

Одредбама Устава Републике Српске у односу на које подносилац приједлога оспорава наведене одредбе Закона, као и Упуство утврђено је: да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50), да се слободно предузетништво може законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи и да су забрањени монополи (члан 52), да права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи и да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66).    

У поступку оцјењивања уставности оспорених одредби наведеног закона, Суд је, поред цитираних уставних одредби, имао у виду да је Уставом утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација (тачка 6. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108),  као и да се против појединачних аката судова, управних и других државних органа, као и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може изјавити жалба надлежном органу, да се законом, изузетно, може искључити жалба, ако је на други начин обезбијеђена заштита права и законитости, да о законитости коначних појединачних аката, којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита, као и да се само законом може, изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор (члан 113). 

Сагласно наведеним уставним одредбама, Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15) уређена је област рачуноводства и ревизије која обухвата, између осталог, питања од значаја за организацију и функционисање система књиговодства и рачуноводства, припрему и презентацију финансијских извјештаја, ревизију финансијских извјештаја, као и друга питања од значаја за рачуноводство и ревизију (чл. 1), док је чл. 2. ст. 1. тач. 6) Закона одређено значење рачуноводствених и ревизијских стандарда, тако да су то стандарди, упутства, објашњења, смјернице и начела дефинисани овим законом, објављени од професионалног удружења, у сарадњи са Министарством финансија (у даљем тексту: Министарство). Релевантним одредбама овог закона прописано је: да се одредбе овог закона примјењују на све облике привредних друштава и, између осталих, на предузетнике који своје пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, на обрачунском основу, као и на правна лица и друге облике организовања које је правно лице са сједиштем у Републици основало у иностранству (чл. 3. ст. 1. и 2); да су субјекти од јавног интереса: правна лица чијим се хартијама од вриједности тргује или врши припрема за њихово емитовање на организованом тржишту хартија од вриједности, банке, микрокредитна друштва, друштва за осигурање, лизинг друштва, берзе, брокерско-дилерска друштва и друге финансијске организације, јавна предузећа, дефинисана у складу са прописима којима се уређује пословање и управљање јавним предузећима, сва правна лица од посебног значаја за Републику, независно од њихове правне форме и облика организовања, с тим да се овај статус утврђује одлуком Владе Републике Српске на приједлог ресорно надлежног министарства (чл. 6); да се ревизија финансијских извјештаја обавља у складу са овим законом и Међународним стандардима ревизије, да обавезној ревизији подлијежу финансијски извјештаји субјеката од јавног интереса, дефинисаних овим законом, и финансијски извјештаји великих правних лица разврстаних у складу са овим законом (чл. 28. ст. 1. и 2); да се привредна друштва за ревизију региструју у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређују питања од значаја за оснивање, пословање и престанак пословања привредних друштава, која обављају све облике ревизије у Републици (чл. 29. ст. 1. и 2); да пореска управа, на начин како је то уређено прописима који се односе на порески поступак, врши надзор код правних лица и предузетника који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, у дијелу рачуноводствених послова, сачињавања и презентације финансијских извјештаја, ради провјере обављања наведених послова у складу са одредбама овог закона, и да овај надзор врше и друге институције уколико су посебним прописима овлашћени (чл. 47), те су таксативно наведене активности правних лица и предузетника који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства над којим пореска управа врши надзор (чл. 48); да надзор над правним лицима и предузетницима регистрованим за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга, ради провјере испуњености услова прописаних овим законом, врши Министарство (чл. 49. ст. 1); да се поступак надзора над радом привредних друштава за ревизују, прописан овим законом, сходно примјењује у надзору над радом правних лица и предузетника регистрованих за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга (чл. 50. ст. 1); да министарство врши надзор над радом привредног друштва за ревизију најмање једном у шест година/најмање једном у три године субјеката од јавног интереса, при чему овлаћено лице министарства има право и обавезу да у пословним просторијама друштва изврши увид у опште и појединачне акте друштва, као и евиденције и другу документацију, а посебно у чињенице о оснивачима привредног друштва, ангажованим лиценцираним овлашћеним ревизорима у радном односу на неодређено вријеме, са пуним/ скраћеним радним временом, броју укупно ангажованих ревизора по другом основу, благовременом достављању података министарству о закљученим уговорима о ревизији, осигурању уговорених послова од одговорности за штету, примјени прописа из области ревизије, интерној контроли квалитета извршених уговорених послова ревизије и друго, и о томе сачињава записник, који се доставља друштву за ревизију код којег је извршен надзор, те да министар доноси упутство којим се уређује надзор над радом пословних субјеката који пружају рачуноводствене услуге и услуге ревизије (чл. 51); да овлаћено лице министарства има обавезу и овлашћење, ако се у поступку надзора над радом друштава за ревизију утврди да су општим или појединачним актом или предузетом радњом повријеђене одредбе овог закона, рјешењем наложити отклањање неправилности и незаконитости, одредити рок за отклањање, против којег рјешења се може изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема истог и да жалба не одгађа извршење рјешења, док министар, ако друштаво за ревизију не поступи у складу са налогом и у року, доноси рјешење о одузимању дозволе за рад привредном друштаву за ревизију, које је коначно у управном поступку и против којег се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор (чл. 52).

Из наведених уставних одредби, по оцјени Суда, произлази овлашћење законодавца да уређујући област рачуноводства и ревизије, између осталог, уреди и надзор над пословима рачуноводства и ревизије. Наиме, Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске пореска управа је овлашћена да, по правилима пореског поступка, врши надзор пословних субјеката у дијелу рачуноводствених послова, те сачињавања и презентације финансијских извјештаја, како је то прецизирано чл. 48. Закона, док је чл. 49. министарство овлашћено да врши надзор пословних субјеката у смислу испуњености услова прописаних овим законом за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга, као и послова ревизије финансијских извјештаја ових субјеката, укључујући субјекте од јавног интереса дефинисане чланом 6. овог закона. Полазећи од наведеног, Суд је оцијенио да је законодавац оспореним одредбама Закона, сагласно својим уставним овлашћењима, уредио сегмент надзора у оквиру система рачуноводства и ревизије, који је од непосредног значаја за његово функционисање, одредио орган управе који врши законом прописан надзор и предмет надзора, те прописао начин спровођења надзора над радом пословних субјеката. Имајући у виду да је чл. 48. и 49. Закона прописан предмет и процес надзора који врше пореска управа и министарство, Суд је утврдио да оспореним прописивањем нису дуплиране надлежности поменутих органа, како то наводе подносиоци приједлога. Приликом ове оцјене Суд је узео у обзир да је Законом о ревизији јавног сектора Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 98/05) уређена ревизија јавног сектора, тј. буџетских институција, укључујући министарства и друге републичке организације које се финансирају из буџета. На основу изложеног Суд је оцијенио да су неосновани наводи подносилаца приједлога у погледу сукоба надлежности између министарства и привредног друштва за ревизију. Такође, Суд је оцијенио да су, имајући у виду да је прописивањем из чл. 52. Закона пословном субјекту обезбијеђено право жалбе на рјешење првостепеног органа, тј.овлашћеног лица, која се подноси министру, односно другостепеном органу и да се против рјешења овог органа не може поднијети жалба, али се може покренути управни спор, неосновани наводи подносиоца приједлога у погледу заштите њихових права и интереса заснованих на закону. На основу наведеног, Суд је утврдио да оспореним чл. 49, 50, 51. и 52. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15) нису нарушене гаранције из чл. 50, 52. и 66. Устава Републике Српске, како то наводе подносиоци приједлога.    

Оцјењујући уставност и законитост оспореног Упутства, Суд је, поред наведених уставних и законских одредби, имао у виду да је Законом о Републичкој управи („Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16) прописано да је републичка управа дио извршне власти Републике Српске која врши послове у оквиру права и дужности Републике (чл. 2), да послове управе обављају, између осталих, министарства која се оснивају за једну или више управних области, и управе које непосредно извршавају законе и друге прописе и одлучују о правима и обавезама физичких и правних лица (чл. 12), да министарство финансија обавља управне и стручне послове који се односе, између осталог, на систем: финансирања општих друштвених потреба, пореза, такси, доприноса и других даџбина, финансијског пословања, тј. плаћања и платни промет, обрачун, стицање и распоређивање укупног прихода и добити, израду и извршење републичког буџета, послове и активности из области интерне ревизије, рачуноводство, ревизију и финансијско извјештавање (чл. 18), да органи управе доносе правилнике, наредбе и упутства и друге опште акте, те да се упутством одређује начин на који орган управе и носиоци јавних овлашћења извршавају поједине одредбе закона или другог прописа (чл. 69. ст. 1. и 3) и да министар доноси прописе и рјешења у управним и другим појединачним стварима (чл. 82. ст. 2). 

            Полазећи од наведеног Суд је утврдио да је, сагласно овлашћењу из чл. 51. ст. 6. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске, министар финансија био надлежан да донесе оспорено Упутство којим се прописује начин рада и извршавања послова органа управе, тј. министарства у циљу реализацје појединих одредби предметног закона. У том смислу, Суд је оцијенио да ово упутство садржи одредбе које су од непосредног интереса за поменуте субјекте, ради упознавања са начином рада органа управе, тј. министарства приликом вршења законом прописаног надзора над њиховим радом. Имајући у виду садржину оспореног Упутства, Суд је оцијенио да је доносилац оспореног акта, сагласно својим уставним и законским овлашћењима, разрадио наведене одредбе закона ради њиховог извршавања. На основу наведеног Суд је утврдио да је оспорено Упутство о спровођењу надзора над радом пословних субјеката који пружају услуге у области ревизије и рачуноводства („Службени гласник Републике Српске“ број 102/16), које је донио министар финансија, у сагласности са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15), а чињеница да је у сагласности са законом чини га уставним са становишта члана 108. став 2. Устава Републике Српске, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-120/16

29.новембра 2017. г.

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

13.9.2018.
Саопштење за јавност са 117. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

12.9.2018.
Дневни ред 117. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

3.9.2018.
Одлука о прихватању понуде за набавку службеног моторног возила

29.8.2018.
Саопштење за јавност са 234. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.8.2018.
Дневни ред 234. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>