Уставни суд Рпублике Српске , на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. октобра 2017. године, д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата  се иницијатива за  оцјењивање  уставности члана 32. став 1, члана 33. ст. 1. и 2, члана 48. ст. 3. и 4, члана 53. ст. 2. и 3. и члана 61. ст. 3. и 4. Закона о адвокатури ("Службени гласник Републике Српске" број 80/15), члана 123, члана 126, члана 127, члана 147. ст. 3. и 4, члана 157. ст. 2, 3. и 4. и члана 167. ст. 3. и 4. Статута Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16), Одјељка 3, Пододјељак 3.1. став 2. тачка в) и Одјељка 3, Пододјељак 3.2. став 1. тачка ђ) Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 27. Закона о адвокатури ("Службени гласник Републике Српске" број 80/15).

О б р а з л о ж е њ е

            Уставном суду Републике Српске поднесена је од стране др Предрага Бароша из Бањалуке иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 32. став 1, члана 33, став 2, члана 48. ст. 3. и 4, члана 53. ст. 2. и 3. и члана 61. став 3. и 4. Закона о адвокатури ("Службени гласник Републике Српске број 104/11), којима се уређује питање форме табле и печата адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва. Иако је у иницијативи у односу на члан 61. овог закона наведено да се тражи оцјена уставности ставова 2. и 3. овог члана, очигледно је да се ради о омашки, јер из садржаја иницијативе и навода о повреди Устава Републике Српске јасно произлази да се оспоравају ставови 3. и 4. члана 61. предметног закона. Накнадно, Огњен Ђурић, Дарио Сандић, Младен Баштинац и Лазо Радић, сви из Бање Луке, те Мирко Шавија из Градишке поднијели су овом суду иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 27, члана 33. став 1, члана 48. ст. 3. и 4. и члана 61. ст. 3. и 4. Закона о адвокатури Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 80/15), затим члана 123, члана 126, члана 127, члана 147. ст. 3. и 4, члана 157. ст. 2, 3. и 4. и члана 167. ст. 3. и 4. Статута Адвокатске коморе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ број 34/16) и одредаба Одјељка 3. Пододјељак 3.1. став 2. тачка в) и Одјељка 3, Пододјељак 3. 2. став 1. тачка ђ) Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ број 34/16).

Образлажући захтјеве подносиоци иницијатива износе став да оспорене законске и подзаконске норме нису у сагласности са чланом 131. став 1. Устава Републике Српске, којим је утврђено да је адвокатура самостална и  независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, те да су у супротности са начелом уставности из члана 108. Устава, према којем сви закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом. Поред тога, сматрају да је у конкретном случају дошло и до повреде члана 5. алинеја 1, члана 48. и члана 49. Устава. У вези с тим у иницијативама се наводи да је, поред Устава, и чланом 2. Закона о адвокатури прописано да је адвокатура независна, самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима, а да се самосталност и независност ове професије остварује самосталним и независним обављањем адвокатуре, правом странке на слободан избор адвоката, организовањем адвоката у Адвокатску комору као самосталну и независну организацију адвоката у Републици Српској, доношењем општих аката Адвокатске коморе, одлучивањем о пријему у адвокатуру, одговорности адвоката и престанку права на бављење адвокатуром, те доношењем статута и других општих аката Адвокатске коморе. Поред тога, даваоци иницијатива указују и на одредбу члана 83. став 1. Закона о адвокатури којим је прописано да је Адвокатска комора самостална и независна професионална организација адвоката, основана у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе, која је надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса. Оспореним прописивањем се, по мишљењу иницијатора, без уставног основа ограничава самосталност и независност адвоката, јер избор табле и печата адвокатске канцеларије једним дијелом представља право адвоката на самостално и независно обављање ове професије. Посебно се истиче чињеница да сваки поједини адвокат није учествовао у избору знака Адвокатске коморе, да је Адвокатска комора професионална организација адвоката као самосталних и независних носилаца адвокатске професије, да адвокати самостално иступају, за разлику од Адвокатске коморе која дјелује у име адвоката, а да супротно томе, не постоји обавеза адвоката да представљају Комору кроз своје самостално и независно иступање. У иницијативи се такође указује на то да Адвокатска комора није послодавац адвокатима, да адвокатура није јавна служба, те да кроз историју није било случајева уређивања садржаја адвокатске табле и печата на описани начин, због чега се не може разумјети смисао, нити логика оваквог законског рјешења. Иницијатори истичу да се забрана рекламирања адвоката, са чијим се ограничењима слажу с обзиром на специфичност адвокатске професије, не треба доводити у везу са представљањем адвоката, које сматрају дозвољеним у смислу идентификације у правном промету. У прилог изнесеним ставовима наводе се примјери законских рјешења у региону која не одређују знак адвокатске коморе као обавезан дио печата и табле адвоката. На основу наведеног даваоци иницијатива изводе закључак да је оспореним прописивањем повријеђена самосталност и независност адвокатуре као уставне категорије, те предлажу да Уставни суд утврди да оспорене одредбе Закона о адвокатури, Статута Адвокатске коморе Републике Српске и Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске нису у сагласности са Уставом. Поред тога, у иницијативи коју су поднијели Огњен Ђурић и др. тражи се да Суд обустави извршење радњи које су предузете на основу оспорених одредаба предметног закона и подзаконских аката до доношења одлуке Суда о њиховој уставности.

         У одговорима на иницијативе које је доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да даваоци иницијатива, усљед личног незадовољства одређеним законским рјешењима у погледу форме табле и печата у адвокатури, неадекватно и произвољно тумаче Устав. Такође се  износи став да довођење оспорених законских рјешења у везу са одредбама члана 131. став 1. и члана 108. Устава, у смислу наводног ограничења самосталности и независности адвоката, нема основа. У односу на члан 27. ст. 1, 2. и 3. овог закона, који је оспорен у једној од иницијатива, Народна скупштина сматра да подносиоци иницијативе указују на неуставност ових одредаба у смислу њихове међусобне повезаности са питањем уставности чланова 33, 48. и 61. истог закона. Наводи да се према одредбама члана 2. став 1. Закона о адвокатури, самосталност и независност адвокатуре остварује у два сегмента. Први сегмент је организовање самосталне и независне службе у Адвокатску комору, а други је пружање правне помоћи физичким и правним лицима, што се остварује самосталним и независним обављањем адвокатуре и признавањем права странци на слободан избор адвоката, како је то прецизирано одредбама чланова 15.  до 40. Закона о адвокатури. Надаље, у одговору се истиче да адвокати своју самосталност остварују самосталним доношењем одлука о прихватању, начину заступања и престанку заступања странака, а независност путем независног заступања које врше на основу знања и искуства, заснованим на увјерењима, позитивном праву, правној науци и пракси. Наводи се да је законодавац, доносећи Закон о адвокатури, остао у границама Уставом зајемчених овлашћења, руководећи се разлозима цјелисходности. Такође се износи став да знак Адвокатске коморе на табли и печату адвоката само показује да је адвокат члан Адвокатске коморе Републике Српске, дакле, његову припадност једној од комора у Босни и Херцеговини. Осим тога, оспореним законским одредбама прописује се да се на табли и печату јасно може видјети да ли се ради о адвокату, заједничкој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву, чим се јасно потврђује садржај и истиче посебност сваког облика рада у адвокатури. Законодавац је мишљења да оспорене одредбе предметног закона значе досљедну примјену члана 5. став 1. тачка 1. Устава, те да у конкретном случају нема повреде члана 131. и члана 108. Устава. Коначно, истиче да није у надлежности Суда да оцјењује цјелисходност одређених законских рјешења и предлаже да Суд не прихвати предметне иницијативе.

Адвокатска комора Републике Српске, као доносилац Статута Адвокатске коморе Републике Српске и Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, у свом одговору указује на идентичност оспорених одредби Статута и Кодекса са оспореним одредбама Закона о адвокатури. Истиче да предметним нормама Статута и Кодекса нису повријеђена начела самосталности и независности адвокатуре, јер адвокати своју самосталност исказују самосталним доношењем одлука о прихватању, начину заступања и престанку заступања странака, а независност  путем  независног заступања које врше на основу знања и искуства заснованим на  увјерењима, позитивном праву, правној науци и пракси. Прописивање облика и садржаја табле адвоката, заједничке адвокатске канцеларије, адвокатског ортачког друштва и адвокатског друштва, како се даље наводи, само потврђује и истиче посебност сваког облика рада у адвокатури, као и препознатљивост (персоналитет) у оквиру сваког облика рада у адвокатури. Адвокатска комора сматра да оспореним нормирањем није дошло до повреде члана 108. и члана 131. Устава. Указује на то да су питања форме и садржаја адвокатске табле и печата и забрана рекламирања адвокатске дјелатности Законом о адвокатури уређени у општем интересу и на основу процјене цјелисходности, сагласно Уставу, те да Статут и Кодекс садрже идентичне одредбе као и овај закон, па су стога и одредбе Статута и Кодекса које је усвојила Адвокатска комора у складу са Уставом. Коначно, закључује да незадовољство постојећим рјешењима у Статуту и Кодексу, која су идентична законским рјешењима, а која доносилац ових аката такође сматра уставним, не може бити предмет оцјене пред Уставним судом, па предлаже да Суд не прихвати иницијативу.

Имајући у виду да је посебним иницијативама тражено покретање поступка за оцјењивање уставности одредаба Закона о адвокатури које се односе на иста правна питања, Суд је, у складу с одредбом члана 19. став 1, члана 61. став 1. тачка ђ) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 902/12 ) и члана 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Рјешењем број У-52/16 од 29. марта 2017. године, спојио ове иницијативе ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативу која је заведена под бројем У-23/17 првоприспјелој иницијативи која је евидентирана под бројем У- 52/16.

      Оспореним одредбама Закона о адвокатури прописано је: да је забрањено рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва (члан 27. став 1); да се забрана из става 1. овог члана на територији Републике Српске односи и на адвоката и друге облике рада и бављења адвокатуром уписане у одговарајуће именике Адвокатске коморе Федерације БиХ (члан 27. став 2); да се забрана рекламирања и допуштени начин представљања адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва уписаних у одговарајуће именике Адвокатске коморе ближе уређују Статутом и Кодексом Адвокатске коморе (члан 27. став 3); да је адвокат дужан да на објекту у којем се налази његова адвокатска канцеларија има истакнуту таблу са ознаком Адвокатске коморе Републике Српске и исписаним текстом садржаја: „АДВОКАТ“ и име и презиме адвоката, чији облик и садржај се уређују општим актима Адвокатске коморе (члан 32. став 1); да адвокат има печат у чијем је средишту знак Адвокатске коморе, а који садржи текст: „АДВОКАТ“, име и презиме адвоката и назив мјеста у којем је сједиште адвокатске канцеларије, чији облик и садржај се уређују општим актима Адвокатске коморе  (члан 33. став 1); да је адвокат који је члан заједничке адвокатске канцеларије или адвокатског ортачког друштва дужан да уз печат тих облика организовања рада адвоката посједује и користи печат из става 1. овог члана (члан 33. став 2); да заједничка конацеларија мора имати истакнуту таблу на којој је знак Адвокатске коморе и исписан текст садржаја: "ЗАЈЕДНИЧКА АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА", њен посебан назив, уколико га има, и имена чланова заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању, Статутом и другим општим актима Адвокатске коморе (члан 48. став 3.); да заједничка адвокатска канцеларија има печат у чијем је средишту знак Адвокатске коморе и исписан текст садржаја: „ЗАЈЕДНИЧКА АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА“, њен посебан назив, уколико га има, имена чланова заједничке адвокатске канцеларије и назив мјеста у којем је сједиште заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању, Статутом и другим општим актима Адвокатске коморе (члан 48. став 4);  да адвокатско ортачко друштво мора имати истакнуту таблу са ознаком Адвокатске коморе Републике Српске и исписаним текстом:"АДВОКАТСКО ОРТАЧКО ДРУШТВО", пословним именом друштва и да је ортачко друштво (члан 53. став 2), да адвокатско ортачко друштво има печат у чијем је средишту знак Адвокатске коморе Републике Српске, а који садржи текст: "АДВОКАТСКО ОРТАЧКО ДРУШТВО", пословно име друштва, да је адвокатско ортачко друштво  и назив мјеста у којем је сједиште друштва (члан 53. став 3); да адвокатско друштво мора имати истакнуту таблу са ознаком Адвокатске коморе и исписаним текстом: "адвокатско друштво" и именом друштва, у складу са уговором о оснивању и Статутом Адвокатске коморе (члан 61. став 3); да адвокатско друштво има печат у чијем је средишту ознака Адвокатске коморе и исписом садржаја "адвокатско друштво", име друштва и назив мјеста у којем је сједиште друштва (члан 61. став  4).

Статут Адвокатске коморе Републике Српске донијела је Скупштина Адвокатске коморе Републике Српске, као надлежни орган у оквиру јавног овлашћења Адвокатске коморе утврђеног чланом 83. став 1, на основу члана 86. став 1. тачка 1. и члана 88. став 2. Закона о адвокатури ("Службени гласник Републике Српске" број 80/15). Према оспореним одредбама члана 123. Статута забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије, адвокатског ортачког друштва и адвокатског друштва (став 1). Забрана рекламирања и допуштени начин представљања адвоката, заједничке адвокатске канцеларије, адвокатског ортачког друштва и адвокатског друштва уписаних у одговарајуће именике Адвокатске коморе Републике Српске ближе се уређују Кодексом етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске (став 2). Према члану 126. Статута адвокат је дужан да на објекту у којем се налази његова адвокатска канцеларија има истакнуту таблу са знаком Адвокатске коморе Републике Српске и исписаним текстом садржаја: "АДВОКАТ" и име и презиме адвоката (став 1). Форма и облик табле из става 1. овог члана уређују се општим актом Адвокатске коморе Републике Српске (став 2). Чланом 127. Статута прописано је да адвокат има печат који је округлог облика, вањског габарита отиска круга пречника 40 мм, који садржи име и презиме адвоката, које се исписује по вањском дијелу круга, и сједиште његове адвокатске канцеларије, које се исписује у дну с унутрашње стране круга како би било окренуто читаоцу, све исписано фонтом “Georgia” болд 11пт, који текст је исписан по вањском дијелу другог круга који је оквир знака Адвокатске коморе Републике Српске и у средини печата је знак Адвокатске коморе Републике Српске ‒ симбол параграфа дужег пречника 27 мм, чији је однос величина ширине и висине 1 : 2. (став 1). Форма и облик печата из става 1. овог члана уређују се општим актом Адвокатске коморе Републике Српске (став 2). Адвокат је дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је сачинио стави свој потпис и печат (став 3). Према оспореним одредбама члана 147. Статута заједничка адвокатска канцеларија мора имати истакнуту таблу на којој је знак Адвокатске коморе Републике Српске и исписан текст садржаја: "ЗАЈЕДНИЧКА АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА", њен посебан назив, уколико га има, и имена чланова заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању, овим Статутом и другим општим актима Адвокатске коморе Републике Српске (став 3). Заједничка адвокатска канцеларија има печат округлог облика, вањског габарита отиска круга пречника 40 мм, садржаја "ЗАЈЕДНИЧКА АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА", њен посебан назив, уколико га има, који се пише с вањске стране круга, а сједиште с унутрашње, позиционирано на дно и одвојено средњом тачком с обје стране фонтом 9 пт “Georgia” болд, а унутрашњи дио се исписује фонтом 9 пт “Georgia” регулар и намијењен је за испис презимена адвоката заједничке адвокатске канцеларије, с тим што печат сваког адвоката из заједничке адвокатске канцеларије умјесто свих презимена садржи само презиме и име адвоката, све исписано између наведеног круга и другог круга који је оквир знака Адвокатске коморе Републике Српске, у чијем средишту је знак Адвокатске коморе Републике Српске симбол параграфа дужег пречника 20 мм, чији је однос величина ширине и висине 1 : 2, а све у складу са општим актом Адвокатске коморе Републике Српске којим је уређен изглед и садржај печата (став 4).

Оспореним одредбама члана 157. Статута прописано је да адвокатско ортачко друштво мора имати истакнуту таблу са знаком Адвокатске коморе Републике Српске и исписаним текстом: „АДВОКАТСКО ОРТАЧКО ДРУШТВО“, пословним именом друштва и да је ортачко друштво (став 2). Адвокатско ортачко друштво има печат округлог облика, вањског габарита отиска круга пречника 40 мм, садржаја "АДВОКАТСКО ОРТАЧКО ДРУШТВО", који текст се пише с вањске стране круга, а сједиште с унутрашње стране круга, позиционирано на дно и одвојено средњом тачком с обје стране фонтом 9 пт “Georgia” болд, а унутрашњи дио се исписује фонтом 9 пт “Georgia” регулар и намијењен је за његов посебан назив, све исписано између наведеног круга и другог круга који је оквир знака Адвокатске коморе Републике Српске у чијем средишту је знак Адвокатске коморе Републике Српске, симбол параграфа дужег пречника 20 мм, чији је однос величина ширине и висине 1 : 2, а све у складу са општим актом Адвокатске коморе Републике Српске којим је уређен изглед и садржај печата (став 3). Форма, облик и садржај табле из става 1. овог члана, легитимације из члана 154. став 2. и печата из става 3. овог члана уређује се општим актом Адвокатске коморе Републике Српске (став 4).

Према члану 167. Статута адвокатско друштво мора имати истакнуту таблу са знаком Адвокатске коморе Републике Српске и исписаним текстом: "АДВОКАТСКО ДРУШТВО" и именом друштва, у складу са уговором о оснивању и овим статутом (став 3). Адвокатско друштво има печат округлог облика, вањског габарита отиска круга пречника 40 мм, садржаја "АДВОКАТСКО ДРУШТВО", овај текст се пише с вањске стране круга, а сједиште с унутрашње стране круга, позиционирано на дно и одвојено средњом тачком с обје стране фонтом 9 пт “Georgia” болд, а унутрашњи дио се исписује фонтом 9 пт “Georgiа” регулар и намијењен је за његов посебан назив, све исписано између наведеног круга и другог круга који је оквир знака Адвокатске коморе Републике Српске, у чијем средишту је знак Адвокатске коморе Републике Српске ‒ симбол параграфа дужег пречника 20 мм, чији је однос величина ширине и висине 1 : 2, а све у складу са општим актом Адвокатске коморе Републике Српске којим је уређен изглед и садржај печата (став 4).

Оспорени Кодекс етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 34/16) усвојила је Скупштина Адвокатске коморе Републике Српске на основу члана 88. став 2. Закона о адвокатури ("Службени гласник Републике Српске" број 80/15). Одјељком 3. Кодекса уређено је питање недопуштеног прибављања странака, а оспореном одредбом Пододјељка 3.1. став 2. тачка в), који се односи на забрану рекламирања, прописано је да ће се сматрати да адвокат крши забрану рекламирања посебно у ситуацијама када означава своју канцеларију супротно правилима Статута и овог Кодекса. У Пододјељку 3.2. регулисана је забрана нелојалне конкуренције, а према оспореној одредби става 1. тачке ђ) овог пододјељка адвокат не смије стицати странке нелојалном конкуренцијом, те ће се сматрати да прибјегава нелојалној конкуренцији када истиче адвокатску таблу чији облик и садржај није у складу са Статутом Адвокатске коморе Републике Српске и овим кодексом етике.

    Одлуком овог суда број У-35/16 од 26. априла 2017. године одбијен је приједлог за утврђивање неуставности, између осталог, члана 27. Закона о адвокатури ("Службени гласник Републике Српске" број 80/15), јер је Суд утврдио да је ова законска норма у сагласности са Уставом Републике Српске. Сходно наведеном, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио да не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности ове одредбе.

          Оцјењујући уставност осталих оспорених одредаба Закона о адвокатури Суд је имао у виду да је Уставом утврђено да је адвокатура самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ, те да се организација и рад адвокатуре уређују законом (члан 131. Устава). Поред тога, Суд је узео у обзир да се уставно уређење Републике темељи на владавини права као једној од највиших уставних вриједности (члан 5. алинеја 4. Устава), која се остварује примјеном начела сагласности правних прописа са Уставом и законом (члан 108. Устава). Ово начело подразумијева да закон, други прописи и општи акти морају бити сагласни с Уставом, као и да  прописи и други општи акти  морају  бити у  сагласности са законом. Поред одредаба Устава на које се указује иницијативом, Суд је имао у виду и члан 68. Устава, који је замијењен Амандманом XXXII, према коме је једна од основних надлежности Републике да уређује и обезбјеђује уставни поредак (тачка 1), чији дио је адвокатура као Уставом утврђена категорија, затим да обезбјеђује уставност и законитост (тачка 4), те да уређује правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора (тачка 6.).

Сагласно наведеним уставним овлашћењима, Законом о адвокатури су уређени адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром, облици рада адвоката, права, обавезе и одговорности адвоката, адвокатских стручних сарадника за правне послове и адвокатских приправника, као и организација и рад Адвокатске коморе Републике Српске. Тако је чланом  2. овог закона прописано да је адвокатура независна, самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима, а да се самосталност и независност остварује самосталним и независним обављањем адвокатуре, правом странке на слободан избор адвоката, организовањем адвоката у адвокатску комору као самосталну и независну организацију адвоката у Републици Српској, доношењем општих аката Адвокатске, коморе, одлучивањем о пријему у адвокатуру, одговорности адвоката и престанку права на бављење адвокатуром и доношењем  статута и других општих аката  Адвокатске коморе. Према члану 4. став 1. тачка 1) истог закона, адвокат је лице које је уписано у именик адвоката Адвокатске коморе, које је положило заклетву и бави се адвокатуром, док је чланом 5. прописано да се право на бављење адвокатуром стиче уписом у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве, а поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтјевом кандидата за упис у именик адвоката, који се подноси Адвокатској комори. Поред тога, овим законом је прописано да је Адвокатска комора самостална и независна професионална организаиција адвоката, основана у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе, која је надлежна за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, у складу са овим законом и Статутом Адвокатске коморе (83. став 1), да Адвокатска комора доноси статут и друга општа акта ове коморе (члан 86. тачка 1), да Скупштину Адвокатске коморе чине делегати који се бирају на начин и у поступку који је прописан Статутом, да Скупштина ове коморе доноси статут и друге опште акте Адвокатске коморе прописане законом и Статутом Адвокатске коморе (члан 88. ст. 1. и 2), те да су општи акти адвокатске коморе Статут и Кодекс професионалне етике адвоката Адвокатске коморе (члан 93. тач. 1) и 2)).

Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да оспореним одредбама члана 32. став 1, члана 33. ст. 1. и 2, члана 48. ст. 3. и 4, члана 53. ст. 2. и 3. и члана 61. ст. 3. и 4. Закона о адвокатури, којима је прописана форма и садржај табле и печата адвоката, није нарушен принцип самосталности и независности адвокатуре утврђен чланом 131. Устава. Наиме, из наведених уставних одредаба произлази овлашћење законодавца да утврди услове за бављење адвокатском професијом, што обухвата и регулисање начина представљања адвоката путем табле и печата, односно њихове идентификације у правном промету. Законодавац се, по оцјени Суда, приликом овог прописивања кретао у оквиру Уставом утврђених оквира, те није довео у питање уставне гаранције из члана 131, као ни начело из члана 5. алинеја 1. Устава, на која указују иницијатори. Суд сматра да начин на који је оспореним законским нормама уређено ово питање не ограничава независност и самосталност сваког појединог адвоката, већ указује на постојање различитих облика организовања адвокатске дјелатности, те на припадност адвоката самосталној и независној адвокатури, што је у сагласности са чланом 131. Устава Републике Српске. Законодавац је, дакле, сходно својој цјелисходној процјени прописао да адвокати не могу да користе различите ознаке на својим таблама и печатима, већ да се адвокатура јединствено представља симболом који указује на припадност адвокатској професији организованој у Адвокатску комору Републике Српске. Оцјена оправданости и цјелисходности оваквих законских рјешења, сходно члану 115. Устава, није у надлежности Уставног суда.

У погледу навода иницијатора да је самостално и независно поступање адвоката ограничено тиме што Закон није омогућио да сваки поједини адвокат учествује у избору знака Коморе и да адвокати немају обавезу да заступају Комору кроз своје самостално и независно иступање, Суд сматра да принцип самосталности и независности у конкретном случају не значи да се приликом одлучивања о сваком појединачном сегменту рада адвокатуре (па тако и о форми и садржају адвокатске табле и печата) морају изјаснити сви адвокати учлањени у Адвокатску комору, јер постоје законом овлаштени органи ове коморе који одлучују о свим релевантним питањима. Конкретно, облик и садржај адвокатске табле и печата, на основу законског овлашћења, својим општим актом поближе уређује Скупштина Адвокатске коморе, коју чине делегати изабрани од стране адвоката, на начин и у поступку који је прописан Статутом Адвокатске коморе, из чега произлази да сваки адвокат може путем делегатског система Скупштине Адвокатске коморе да учествује у избору знака Адвокатске коморе. Законодавац је, дакле, на основу своје цјелисходне процјене општом нормом прописао да адвокати, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатска ортачка друштва на истакнутој табли и печату морају имати знак Адвокатске коморе Републике Српске, док је за детаљније регулисање облика и садржаја табле и печата адвоката дао овлашћење Адвокатској комори.  

Оцјењујући оспорене одредбе Статута Адвокатске коморе Републике Српске и Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, Суд је имао у виду да је чланом 88. став 2. и чланом 93. тач. 1. и 2. Закона о адвокатури прописано да Скупштина Адвокатске коморе доноси статут и друге опште акте Адвокатске коморе прописане законом и Статутом Адвокатске коморе, те да су општи акти Адвокатске коморе Статут и Кодекс професионалне етике адвоката Адвокатске коморе. Сагласно овлашћењима садржаним у овим законским одредбама, Скупштина Адвокатске коморе Републике Српске донијела је оспорени статут и кодекс, којим су уређени задаци, послови и унутрашње организација Адвокатске коморе, избор и дјелокруг њених органа, начин вршења јавних овлашћења, начела и правила понашања којих су се дужни придржавати адвокати ‒ чланови Адвокатске коморе Републике Српске.

У погледу оспорених одредаба члана 123. Статута Адвокатске коморе Републике Српске и Одјељка 3, Пододјељак 3.1. став 2. тачка в) Кодекса етике Адвокатске коморе Републике Српске, којима је прописана забрана рекламирања адвоката, Суд је оцијенио да оваквим нормирањем нису нарушене гаранције самосталности и независности адвокатуре из члана 131. Устава. Када се има у виду значај адвокатуре као уставне категорије и институције правног система, ове норме су, по оцјени Суда, у функцији заштите угледа адвокатске професије, као и професионалне и етичке одговорности адвоката у пружању правне помоћи физичким и правним лицима. Суд, дакле, сматра да оспорени статут и кодекс путем цитираних одредби основано забрањују комерцијалну рекламу адвокатуре, одређене облике оглашавања попут телевизијског рекламирања или одређени садржај рекламе као што је упоређивање са другим адвокатима, навођење имена клијената, чак и ако су дали пристанак, те оглашавање висине награде за услуге. Истовремено ове одредбе су у сагласности и са чланом 27. Закона о адвокатури, којим је прописано да је забрањено рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва, а који је, како је већ напријед наведено, Одлуком овог суда број У-35/16 од 26. априла 2017. године оцијењен сагласним Уставу.

У погледу осталих оспорених одредаба Статута Адвокатске коморе Републике Српске и Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске, којима је, сагласно законским овлашћењима, поближе уређено питање форме и садржаја адвокатске табле и печата, Суд је, из истих разлога као и у односу на оспорене норме Закона о адвокатури, оцијенио да су ове одредбе у сагласности са Уставом, јер се ради о нормативним рјешењима која су идентична законским.  

С обзиром на то да је овим рјешењем мериторно одлучено о уставности оспорених законских и подзаконских норми, Суд је оцијенио да је беспредметно разматрати захтјев који је постављен у једној од иницијатива да се обуставе од извршења радње предузете на основу ових одредаба.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изнесених разлога одлучено је као у изреци.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.