Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 12. јула 2017. године, донио је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости  Уговора о коришћењу услуга централног гријања закљученог 1. новембра 2000. године између ЈКП "Централна топлана" Приједор, као даваоца услуге централног гријања, и Милана Ђукића, као потрошача топлотне енергије.

О б р а з л о ж е њ е

         Милан Ђукић из Приједора  дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање  уставности и законитости Уговора о коришћењу услуга централног гријања закљученог 1. новембра 2000. године између ЈКП "Централна топлана" Приједор, као даваоца услуге централног гријања и Милана Ђукића, као потрошача топлотне енергије. У иницијативи се, без навођења уставноправних разлога оспоравања, истиче да је Законом о мјерним јединицама Босне и Херцеговине одређен џул као мјерна јединица за утрошену топлотну енергију а не, како је то наведено у оспореном уговору, корисна површина стана. Имајући у виду да је оспореним уговором одређена  корисна површина стана као мјерна јединица за утрошену топлотну енергију, као и да давалац услуге није пружао уговорену услугу у периоду од 1992. до 2005. године, давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорени уговор није у сагласности са Уставом Републике Српске и законом.

         Оспорени  уговор о коришћењу услуга централног гријања закључен је  1. новембра 2000. године између ЈКП "Централна топлана" Приједор, као даваоца услуге централног гријања, и Милана Ђукића, као потрошача топлотне енергије. Овим уговором уређени су међусобни односи између даваоца и корисника комуналне услуге а у вези са испоруком топлотне енергије.

         Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

           Имајући у виду садржину и правну природу оспореног акта, Суд je утврдиo да оспорени акт нема карактер општег акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд.  У конкретном случају ради се о појединачном акту којим се регулишу међусобни односи између уговорних страна,  те Суд, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) због ненадлежности није прихватио дату иницијативу.

         На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.