Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 12. јула 2017. године,  д о н и о  ј е

 

О Д Л У К У

         

               Утврђује се да члан 35. ст. 2. и 3. Посебног колективног уговора за запослене у области здравства (“Службени гласник Републике Српске” бр. 72/16 и 111/16) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/09 и116/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                Александра Вуковић из Требиња дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за  покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 35. став 1. тач. 2. и 3. Посебног колективног уговора за запослене у области здравства (“Службени гласник Републике Српске” број 72/16) (у даљем тексту: Посебни колективни уговор), што у основи представља ст. 2. и 3. члана 35. Иницијативама Лазара Лазовића из Невесиња и Саше Јовичића из Српца  такође је оспорена уставност и законитост истих одредаба Посебног колективног уговора. У свим иницијативaма су наведени исти разлози оспоравања уставности и законитости  члана 35. ст. 2. и 3. Посебног колективног уговора, односно несагласност ових одредаба са Законом о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 11/09). Због наведене несагласности са Законом, даваоци иницијатива сматрају да оспорене  одредбе нису у сагласности ни са чланом 108. став 2. Устава и предлажу да Суд покрене поступак за оцјену уставности и законитости члана 35. ст. 2. и 3. Посебног колективног уговора, те да, по проведеном поступку, утврди да ова одредба није у сагласности са Уставом и Законом о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске.

             Рјешењем Уставног суда број: У-86/16 од 22. фебруара 2017. године и Рјешењем број: У-86/16 од 30. маја 2017. године, иницијативе број: У-9/17 и број: У-44/17,  припојене су првоприспјелој иницијативи број: У-86/16 и одлучено је да се води јединствен поступак.

            У одговорима, идентичног садржаја, које су на наводе из иницијативе број: У- 86/16 Уставном суду Републике Српске доставили Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске и Савез синдиката Републике Српске, односно Синдикат здравства и социјалне заштите Републике Српске, поред осталог, наведено је да се давалац иницијативе погрешно позива на чињеницу да стране потписнице уговора нису могле уговорити право на накнаду плате изабраном предсједнику репрезентативног синдиката код послодавца, јер је правни основ за доношење Посебног колективног уговора није само Закон о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске, већ првенствено члан 240. Закона о раду, којим је  у члану 9. став 2. прописана могућност утврђивања и других права радника. Напомињу, такође да је Посебни колективни уговор обавезан за све стране потписнице, те да нема ни један разлог да обје стране одреде услове које су прихватили да испуне један према другом, а што је, како наводе, регулисано одредбом »услови за рад синдиката». Поред тога истичу да је сврха колективног преговарања и колективних уговора регулисање и оних права која нису прописана другим законима, а нису на штету било којег учесника у колективном преговарању, те сматрају да Суд, на основу свега наведеног треба  одбити иницијативу као неосновану, јер би свако друго рјешење утицало на слободу синдикалног организовања.

            Посебни колективни уговор за запослене у области здравства Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 72/16 и 111/16) закључили су Синдикат здравства и социјалне заштите Републике Српске и Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске на основу члана 240. став 3. Закона о раду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 1/16) и чл. 34. и 35. Закона о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” број 11/09).

           Оспореним одредбама члана 35. Посебног колективног уговора прописано је да послодавац обезбјеђује репрезентативном синдикату следеће услове за његово дјеловање: накнаду плате у висини од 15% предсједнику репрезентативног синдиката код послодавца до 100 радника, односно за сваких наредних 100 радника још по 2,5% на основну плату (став 2) и накнаду од 25% на основну плату за професионално обављање функције предсједника репрезентативног синдиката гдје је број запослених преко 500 радника, о чему се закључује посебан уговор (став 3).

             У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба предметног општег акта, Суд је, прије свега, имао у виду да се  Уставом Републике Српске  сваком гарантује право на рад и слободу рада и право на зараду, у складу са законом и колективним уговором ( члан 39. ст. 1. и 5.), те да се  јемчи слобода синдикалног организовања и дјеловања (члан 41). 

 Законом о раду (“Службени гласник Републике Српске” број 1/16) уређују се радни односи, права, обавезе и одговорности из радног односа и други односи по основу рада у Републици Српској, ако посебним законима није другачије одређено, и прописује да је радни однос, однос између послодавца и радника и да се заснива закључивањем уговора о раду, одлуком о пријему, одлуком о избору и именовању, и другим правним основом уређеним посебним законом, да права из радног односа настају даном када радник ступи на рад по једном од правних основа из става 2. овог члана и да се права, обавезе и одговорности  из радног односа уређују и колективним уговором, а правилником о раду и уговором о раду само када је то овим законом одређено (члан 1). Такође, овим законом је прописано да колективни уговор, правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којим се раднику дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом и да се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, могу утврдити друга, или прописати  повољнија права и повољнији услови рада од оних утврђених овим законом, осим ако то законом није изричито забрањено (члан 9), те да се колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измјена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодаваца (члан 238. став 1).

           Поред овога, Суд је имао у виду Закон о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/09 и 116/16), који, као lex specialis, прописује начин утврђивања плата запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске (члан 1. став 1). Наиме, овим законом прописано је: да се плате запослених лица из члана 1. став 1. овог закона састоје од основне плате за редовни рад увећане за накнаду за минули рад, пореза и доприноса који се уплаћују на плате (члан 2); да запослени из члана 1. овог закона имају право на накнаду плате у пуном износу за вријеме коришћења годишњег одмора, плаћеног одсуства, републичких празника и других дана када се по закону не ради, те привремене спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести (члан 33. став 1), те да, према члану 34. овог закона, запослени имају право на увећање основне плате за рад ноћу, за рад током републичких празника и других дана када се по закону не ради (став 1. тач. а) и б) и да ће се висина увећања основне плате из става 1. овог члана регулисати Посебним колективним уговором (став 2).   

        Полазећи од изложеног Суд je, имајући у виду уставно и законско уређивање права која се остварују по основу рада, оцијениo да оспорене одредбе члана 35.ст. 2. и 3.  Посебног колективног уговора нису у сагласности са Законом о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/09 и 116/16). Наиме, из наведених одредаба Закона о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске, којим су прописани случајеви у којим  запослена лица у јавним установама у области здравства имају право на накнаду плате као и на увећање плате, као и из наведених одредаба Закона о раду, којим је прописано да колективни уговор не може да садржи одредбе којим се раднику дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом, те да се могу утврдити повољнија права и повољнији услови рада од оних утврђених овим законом, по оцјени Суда, произлази да се утврђивање колективним уговором повољнијих права од права утврђених законом односи искључиво на могућност давања већег обима права у оквиру законом утврђених права, а не, као у конкретном случају, прописивање новог права на накнаду плате, ван оквира законом утврђених права, што произлази из садржаја оспорених одредаба.

            С обзиром на наведене законске одредбе, те уставно начело законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске, којим је утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да оспорене одредбе предметног колективног уговора нису у сагласности са Уставом и Законом о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске. (“Службени гласник Републике Српске” бр. 11/09 и 116/16).

            Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

              На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке. 

             Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-86/16

12. јула 2017. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>