Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а)  и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 12. јула 2017. године,  д о н и о   је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

          Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за  оцјењивање уставности и законитости пресуде Окружног суда у Бањалуци број:  11 0 К 003422 10 К од 12. маја 2014. године и пресуде Врховног суда Републике Српске број: 11 0 К 003422 Кж 3 од 26. јануара 2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

         Душко Сувара из Бањe Луке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу  за оцјењивање уставности пресуде Окружног суда у Бањалуци број:  11 0 К 003422 10 К од 12. маја 2014. године и пресуде Врховног суда Републике Српске број: 11 0 К 003422 Кж 3 од 26. јануара 2015. године. Давалац иницијативе сматра да су оспорени акти несагласни са одредбама Устава Републике Српске, Устава Босне и Херцеговине, Европске конвенције о људским правима и основним слободама, као и  одредбама Закона о кривичном поступку Републике Српске. Из навода иницијативе произлази да се разлози оспоравања пресуде Окружног суда у Бањалуци тичу стварне и мјесне ненадлежности Окружног суда у Бањалуци, немогућности изношења одбране од стране даваоца иницијативе, као и погрешне примјене и злоупотребе Закона о кривичном поступку, у смислу извођења и оцјене доказа. Разлози оспоравања пресуде Врховног суда тичу се преиначења првостепене пресуде у дијелу којим је даваоцу иницијативе изречена казна затвора.  

Оспореном пресудом Окружног суда у Бањалуци број: 11 0 К 003422 10 К од 12. маја 2014. године је, између осталог, оптужени Душко Сувара оглашен кривим за кривично дјело тешко убиство из члана 36. став 2. тачка 6) Кривичног закона Републике Српске – посебни дио, кривично дјело убиство у покушају из члана 36. став 2. тачка 6)  Кривичног закона Републике Српске – посебни дио, за два кривична дјела тешки случај разбојничке крађе и разбојништва из члана 151. став 1. Кривичног закона Републике Српске – посебни дио у вези са чланом 150. истог закона, те му је изречена јединствена казна затвора у трајању од 15 година.     

Оспореном пресудом Врховног суда Републике Српске број: 11 0 К 003422 Кж 3 од 26. јануара 2015. године је, између осталог, уважена жалба окружног тужиоца у Бањалуци, те је, у одлуци о казни, преиначена пресуда Окружног суда у Бањалуци број: 11 0 К 003422 10 К од 12. маја 2014, а оптуженом Душку Сувари изречена јединствена казна затвора у трајању од 20 година.

         Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

         Имајући у виду садржину и правну природу оспорених аката, Суд је утврдио да оспорене пресуде немају карактер општег акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о појединачним актима који се односе на индивидуално одређен субјект и на конкретну правну ситуацију, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности, није прихватио дату иницијативу.

 На основу изложеног одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и  судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.