Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тач. а) i г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 12. јула 2017. године, донио је

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 301б) Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13).

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Рјешења Врховног суда Републике Српске број: 72 0 П 007661 16 Рев 2 од 20. јула 2016. године, Пресуде Окружног суда у Бањој Луци број: 72 0 П 007661 114 Гж 3 од 10. марта 2015. године и Пресуде Основног суда у Градишци број: 72 0 П 007661 14 П 4 од 11. јула 2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

         Ђурађ Велендечић из Српца дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање  уставности члана 301б) Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), те уставности и законитости Рјешења Врховног суда Републике Српске број: 72 0 П 007661 16 Рев 2 од 20. јула 2016. године, Пресуде Окружног суда у Бањој Луци број: 72 0 П 007661 114 Гж 3 од 10. марта 2015. године и Пресуде Основног суда у Градишци број: 72 0 П 007661 14 П 4 од 11. јула 2014. године. Давалац иницијативе детаљно образлаже парнични поступак који је, по његовој тужби, вођен код Основног суда у Градишци, те поступање Окружног суда у Бањој Луци по жалби, односно Врховног суда Републике Српске након изјављене ревизије против другостепене пресуде, као и  разлоге због којих, по његовом мишљењу,  оспорени акти наведених судова нису законити. У иницијативе се не наводе уставноправни разлози оспоравања наведене законске одредбе, већ само предлаже да Суд прихвати дату иницијативу као основану и на тај начин омогући грађанима да заштите своја права у судском поступку.

          Чланом 301б) Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13) прописано је да у  поступку по ревизији странку мора, као пуномоћник, заступати адвокат, осим ако је сама странка адвокат (став 1). Изузетно од става 1. овог члана, странка може сама изјавити ревизију, ако има положен правосудни испит, односно за странку ревизију може изјавити пуномоћник који је, према одредбама овог или другог закона, овлашћен да заступа странку, а који има положен правосудни испит (став 2).

          Пресудом Основног суда у Градишци број: 72 0 П 007661 14 П 4 од 11. јула 2014. године поништене су одлуке тужене Основне школе "Јован Јовановић Змај" Србац, те наложено овој школи да тужитеља врати на рад, на послове секретара школе и исплати му заостале плате за период у којем није радио у износима и за периоде назначене у изреци првостепене пресуде, са доприносима пензијског и инвалидског осигурања, као и да му накнади трошкове парничног поступка.

          Пресудом Окружног суда у Бањој Луци број: 72 0 П 007661 114 Гж 3 од 10. марта 2015. године жалба тужене Школе је усвојена и првостепена пресуда преиначена тако што је одбијен тужбени захтјев тужитеља.

          Рјешењем Врховног суда Републике Српске број: 72 0 П 007661 16 Рев 2 од 20. јула 2016. године одбачена је  као недозвољена ревизија (без датума) коју је изјавио и потписао тужитељ Ђурађ Велендечић из Српца, примљена у Основном суду у Бањој Луци дана 30. априла 2015. године (став 1), а ревизија од 17. фебруара 2016. године изјављена по пуномоћницима тужитеља Милу Ковачевићу и Марици Ђукановић, адвокатима Заједничке адвокатске канцеларије у Градишци, одбачена као неблаговремена (став 2).

         Рјешењем број У-37/15 од 30. новембра 2016. године („Службени гласник Републике Српске“ број 107/16), Уставни суд Републике Српске није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности, поред осталих, и члана 301б) Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), јер је утврдио да се оспореним прописивањем не нарушава уставни принцип из члана 10. Устава Републике Српске,  као ни одредбе члана 16. став 1. Устава.  

          Имајући у виду наведено Суд, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 301б) Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), јер је већ одлучивао о истој ствари.

         Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

 Имајући у виду садржину и правну природу оспорених аката, Суд је утврдио да оспорени акти немају карактер општег акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради  о појединачним актима,  Суд,  на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном Суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности није прихватио дату иницијативу.

 На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.