САОПШТЕЊЕЗАЈАВНОСТ СА 134. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас је у Бањој Луци одржана Стотинутридесетичетврта сједница Уставног суда Републике Српске на којој је, у складу са Уставом и Законом утврђеним надлежностима, одлучио о сљедећим предметима:
- Одлучујући о иницијативи Миодрага Зрнића из Бања Луке Уставни суд Републике Српске је донио одлуку којом није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности одредаба Закона о платама запослених у области просвјете и културе јер је законодавац у оквиру својих овлаштења прописао различите платне групе и подгрупе са платним коефицијентима за поједина иста радна мјеста. Уставни суд је оцијенио да је прописивање различитих коефицијената за послове секретара основних школа за различите степене стручне спреме, за које је утврђено да могу обављати те послове, ствар законодавне политике о којој Суд није надлежан да одлучује, као нити да одлучује о примјени оспорених одредаба.
- Такође, Уставни суд није прихватио иницијативу Милене Кобас из Бање Луке за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске. Иницијативом је оспорено што се наведени колективни уговор односи, између осталих, и на запослене у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске. Одлучујући о иницијативи, Уставни суд је утврдио да је његовом раније донесеном одлуком престао да важи Општи колективни уговор који је престављао правни основ за доношење Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске, те да због такве правне ситуације не постоје процесне претпоставке за одлучивање о датој иницијативи.
- Надаље, Уставни суд није прихватио иницијативу Миле Бероње из Приједора за покретање поступка за оцјену уставности појединих одредаба Закона о пензијском и инвалидском осигурању Републике Српске – Пречишћени текст, јер је о њиховох уставности, једним дијелом, одлучио својим раније донесеним одлукама, као и због тога, у другом дијелу, што су поједина законска рјешења ствар законодавне политике и цјелисходне примјене законодавца које Уставни суд није надлежан да оцјењује.
- Уставни суд је, такође, одбио приједлог АД „Житопромет“ из Бијељине за утврђивање неуставности и незаконитости Правилника о облику и начину вођења трговачке књиге којим је прописано, између осталог, да су правна лица и предузетници регистровани за обављање трговинске и производне дјелатности дужни да воде трговачку књигу за трговину на влико и мало у зависности од облика трговине, односно промета који обављају. Уставни суд је и у овоме случају оцијенио да нису прекорачене границе законских овлашћења донисиоца оспореног акта, јер се оспореним актом не мијењају законска рјешења у предметној области, већ се та рјешења ближе разрађују ради адекватне примјене у пракси у складу са нечелом законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске.
- у осталим предметима о којима је одлучивао Уставни суд није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности и законитости општих правних аката због ненадлежности или је Суд из процесних разлога обуставио даљње вођење поступка.