Бања Лука, 26. април 2023.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 298. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У Бањој Луци је данас, 26. априла 2023. године, одржана Двије стотине и деведесет и осма сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је овај Суд одлучивао, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима, о сагласности прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Уставни суд је на данашњој сједници, поред осталих одлука, донио одлуку у предмету број У-68/21 којом је утврдио, између осталог, да члан 2. став 2. Закона о платама и накнадама судија и јавних тужилаца у Републици Српској није у сагласности са Уставом Републике Српске. Уставни суд је оцијенио да је касираном нормом, којом је прописано да се у основну мјесечну плату судија и јавних тужилаца урачунава и накнада за топли оброк, која се не може посебно исказивати, нарушена хомогеност правног система, јер иста представља извор несигурности у примјени права. Одређујући, наиме, у члану 2. став 2. Закона да је и накнада за топли оброк урачуната у мјесечну плату, у неодређеном износу, законодавац је, сматра Уставни суд, учинио нејасном структуру личних примања из радног односа судија, чиме је ово питање уредио супротно принципу правне сигурности који је неодвојиви дио Уставом зајемчене владавине права. Уставни суд је такође оцијенио да урачунавањем накнаде за топли оброк у износ основне плате представља посредно умањење уставом гарантованих плата судија и то за неодређен износ те накнаде. На овај начин, став је Уставног суда, законодавац је повриједио финансијску самосталност судија, чиме је довео у питање и уставно јемство независног и самосталног судства.
Уставни суд на данашњој сједници донио је такође и одлуку у предмету број У-95/21. Овом одлуком утврђено је да члан 95. Закона о пензијском и инвалидском осигурању није у сагласности са Уставом Републике Српске, а њоме је прописано да уколико корисник старосне или инвалидске пензије закључи брак са навршених 65 година живота, право на породичну пензију обезбјеђује брачном супружнику под условом да је брак трајао најмање двије године или да имају заједничко дијете. Сукус разлога за овакву одлуку своди се на то што се, по оцјени Суда, оспореном законском одредбом, само због личног својства, тј. година живота које је умрли корисник пензије имао у вријеме закључења брака, његов преживјели брачни супружник при остваривању права на породичну пензију ставља у неповољнији положај у односу на брачног супружника који је брак закључио са лицем млађим од 65 година старости, а да при том за такав различит третман не постоје уставноправно прихватљиви разлози. Тиме је, закључио је Уставни суд, дошло до повреде Уставом гарантованог права на недискриминацију, као и уставних начела владавине права и уставности аката.
Поред наведених одлука Уставни суд је на данашњој сједници донио и одлуку у предмету број У-29/22. Овом одлуком Уставни суд је утврдио да Одлука о измјени и допуни Плана парцелације „Тодорићи 3“ Града Требиње није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу. Неуставност оспореног акта очитује се у томе што његов доносилац у поступку доношења није поступио сагласно одредбама Закона о уређењу простора и грађењу. У конкретном случају, носилац припреме акта је морао да предложи, а Скупштина Града Требиње да, у законом прописаном року, именује савјет плана који прати израду документа просторног уређења те, између осталог, заузме и став о усаглашености документа са документима просторног уређења, који представљају основу за његову израду. Имајући у виду да овакав пропуст доносиоца акта чини оспорену одлуку несагласном са Законом, Уставни суд је оцијенио да иста није у сагласности нити са уставним начелом уставности и законитости.
Напосљетку, Уставни суд је данас донио и одлуку у предмету број У-44/22 којом је утврђено да Одлуке о примјени одредаба Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске из 2020. и 2021. године нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о Влади Републике Српске и Законом о раду. Истом одлуком Уставни суд је такође утврдио да Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду. Оспорене одлуке, наиме, нису у функцији извршавања било којег закона, а Влада, као извршни орган власти, према оцјени Уставног суда није овлашћена да уређује примјену оспорених општих аката. Поред тога, према Закону о раду, након истека периода на који је закључен колективни уговор, искључиво стране потписнице могу својим споразумом, односно сагласном изјавом воље, регулисати питање продужења његовог важења, па тиме и примјене тог акта. Због тога је Влада, сматра Уставни суд, доносећи оспорене одлуке изашла из оквира својих уставних и законских овлашћења, чиме је дошло до повреде члана 90. тачка 3. Устава, као и начела уставности и законитости.
Поред наведених одлука, Уставни суд је данас донио и одлуке у предметима број У-3/22, У-5/22, У-20/22, У-24/22, У-31/22, У-35/22, У-41/22, У-55/22 и У-60/22 којима је одбацио приједлоге и није прихватио иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности Закона о правобранилаштву Републике Српске и Закона о јавним путевима, односно за оцјену уставности и законитости оспорених појединих подзаконских аката. Уставни суд је, такође, донио и одлуку у предмету број У-39/22 којом је због недостатка процесних услова обустављен даљњи поступак оцјене уставности и законитости оспореног акта.