Бања Лука, 26. мај 2021.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 269. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас је, 26. маја 2021. године, у Бањој Луци Уставни суд Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) одржао Двије стотине и шездесет и девету редовну сједницу на којој је одлучивао о уставносудским предметима из својих Уставом утврђених надлежности.
Уставни суд је на овој сједници, међу осталим одлукама, донио и одлуку у предмету број У-30/20 којом је утврђено да члан 58. став 1. у дијелу који гласи „оригиналан“ и члан 58. став 2. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту, којег је донио Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и појединим законима. Уставни суд је утврдио неуставност и незаконитост оспореног нормирања, којим су прописани услови за остварење права на рефундацију трошкова лијечења, с обзиром на то што је доносилац наведеног акта прекорачио границе својих овлашћења које су му дате Законом о општем управном поступку, Законом о здравственом осигурању и Законом о здравственој заштити, чиме је уједно дошло до повреде и уставног начела законитости.
На истој сједници Уставни суд је такође донио и одлуку број У-44/20. Овом одлуком утврђено је да члан 7. став 4. Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Срспке није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о Влади Републике Српске. Оцјењујући неуставност и незаконитост навеног члана, којим је одређено да у случају смрти подносиоца захтјева за стамбено збрињавање поступак могу наставити лица која су са подносиоцем захтјева бодована по овој уредби, Уставни суд је констатовао да је Влада оваквим нормирањем прекорачила своја уставна и законска овлаштења. Наиме, Уставни суд сматра да су питања активне легитимације и правног интереса за вођење управног поступка без дилеме законска материја, те да, стога, одређивање лица која у случају смрти подносиоца захтјева имају право наставити поступак стамбеног збрињавања, није у надлежности Владе. У конкретном случају, по оцјени Уставног суда, оспорена норма Уредбе је процесноправног карактера, тако да је, према уставним овлашћењима, искључиво законодавац надлежан да уређује све основне сегменте управног поступка, та тако и питања која је неосновано нормирала Влада подзаконским актом.
Поред наведених одлука, Уставни суд је донио и одлуку број У-50/20, којом је утврђено да члан 3. став 2. Закона о посебном регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце није у сагласности са Уставом Републике Српске. Наведеном нормом прописано је да се у предметни Регистар уписују и лица која су правоснажно осуђена за кривична дјела против полног интегритета извршена на штету дјеце и малољетних лица и према законима који су престали да важе. По оцјени Уставног суда, оспорена норма Закона није у сагласности са уставном нормом којом је утврђено да закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство, те да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтјева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство. Уставни суд сматра, наиме, да је Народна скупштина приликом доношења спорне одредбе била обавезна да се изјасни о постојању општег интереса у поступку доношења закона који захтијева да ова одредба има повратно дејство. С обзиром на то да се Народна скупштина није изјаснила о постојању општег интереса, нити се ова околност може утврдити из образложења Закона, Уставни суд је одлучио да оспорена одредба није у сагласности са наведеном уставном нормом и начелом уставности аката.
Уставни суд је, поред наведених одлука којима је утврдио постојање повреде Устава, донио одлуке и у предметима број У-45/20, У-54/20 и У-18/20 којим нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности појединих аката о промјенама Устава и подзаконских нормативних аката, те одбачен приједлог за рјешавање сукоба надлежности. У предметима број У-15/20, У-49/20, У-51/20 Уставни суд је обуставио поступке, јер су престали постојати процесни услови за њихово даљње вођење.