Бања Лука, 29. април 2021.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 268. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас, 29. априла 2021. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и шездесет и осма сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Уставни суд је, између осталих одлука које су усвојене на данашњој сједници, донио и одлуку у предмету број У-24/20. Овом одлуком одлучено је да се не прихвата иницијатива за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредног стања за територију Републике Српске коју је донијела Народна скупштина Републике Српске. Уставни суд је, наиме, оцијенио да је највиши законодавни орган Републике Срспке био овлашћен да на приједлог Владе Републике Срспке донесе оспорену одлуку којом је, због настале епидемиолошке ситуарције усљед појаве корона вируса, прогласила ванредно стање на територији Републике Срспке. У вези са наведеним, Уставни суд је узео у обзир и чињеницу да је Савјет министара Босне и Херцеговине, 17. марта 2020. године, донио Одлуку о проглашењу стања природне или друге несреће на подручју Босне и Херцеговине како би се смањио ризик од убрзаног ширења инфекције и омогућило ангажовање додатних ресурса за одговор на ову јавноздравствену пријетњу. Настала епидемиолошка ситуација је, без дилеме, довела до високог степена угрожености здравља и живота грађана, што, само по себи, по оцјени Суда, представља угрожавање безбједности, као и да је доношење оспорене одлуке условљено и чињеницом да су новонастале околности, због постојећег здравственог ризика, онемогућиле сазивање и одржавање сједница Народне скупштине Републике Српске. Према мишљењу Уставног суда, законодавац је, дакле, сходно својој цјелисходној процјени ситуације настале појавом пандемије корона вирусом донио оспорену одлуку руководећи се, при том, превасходно општим интересом цјелокупне друштвне заједнице и потребом предузимања неопходних мјера са циљем заштите овог интреса, који је у овом случају садржан у заштити јавног здравља. Због тога је, по оцјени Уставног суда, оспорена одлука у цијелости сагласна Уставу Републике Српске, те је у функцији заштите Уставом заштићених вриједности.
Надаље, Уставни суд је донио одлуку број У-17/20 којом је утврђено да одредбе чланова 5, 16, 18, 19, 20. и 32. Правилника о организацији и систематизацији радних мјеста Општинске управе Општине Станари нису у сагласности са Уставом Републике Српске и појединим законима. Ова несагласност огледа се у чињеници што доносилац оспореног правилника, начелник Општине Станари, приликом утврђивања потребне стручне спреме за поједина радна мјеста у опшштинској управи није узео у обзир посебне услове који су прописани Законом о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе, као ни звања која се стичу завршетком високог образовања. Поред тога, будући да је важећим Законом о заштити од пожара одређено да унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у територијалној ватрогасно-спасилачкој јединици прописује скупштина локалне самоуправе, а не начелник општине, односно градоначелник, као у конкретном случају, Уставни суд је оцијенио да регулисање ове материје од стране начелника Општине Станари није било у његовој надлежности. Тако нормирајући, доносилац овога општег акта је на другачији начин регулисао ова питања у односу на важећа законска рјешења чиме је дошло до повреде уставног начела законитости.
Устави суд је на данашњој сједници донио и одлуке у предметима број У-25/20 и У-40/20 којим је утврдио да Закључци Републичког штаба за ванредне ситуације о ограничењу и забрани кретања на територији Републике Српске од 31. марта, 6. априла, 27. априла и 5. маја 2020. године, у вријеме важења, нису били у сагласности са Уставом, Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Законом о заштити становништва од заразних болести. Наиме, Уставни суд је утврдио да је Републички штаб за ванредне ситуације, доносећи оспорене закључке, прекорачио своја овлашћења оперативно-стручног тијела формираног за координацију и руковођење приликом заштите и спасавања на територији Републике, сходно релевантним одредбама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама. Такође, Уставни суд је утврдио да наведени штаб није био овлашћен ни да, у смислу одговарајућих одредаба Закона о заштити становништва од заразних болести, ограничи кретање у зараженом и угроженом подручју, а имајући у виду надлежности министра здравља и социјалне заштите у овом контексту. Напосљетку, Уставни суд је констатовао да се само законом могу увести ограничења кретања уколико је то неопходно ради заштите безбједности и здравља људи, те да Републички штаб за ванредне ситуације није био овлашћен да оспореним актима ограничи и забрани кретање на територији Републике Српске. Поступајући на овакав начин, оцијенио је Уставни суд, ово тијело је, супротно Уставу, на себе преузело законодавна овлашћења Народне скупштине Републике Српске, чиме је поступило супротно зајемченим начелима владавине права и подјеле власти.
Поред наведених одлука Уставни суд је донио и одлуку у предмету број У-34/21. Овом одлуком утврђено је да дио Тарифе комунанлних такси Одлуке о комуналним таксама општине Шипово није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним таксама. Утврђена несагласност огледа се томе што Закон о комуналним дјелатностима не садржи овлашћење јединици локалне самоуправе да приликом одређивања висине локалних комуналних такси може прописивати друге критеријуме осим оних који су предвиђени наведеним законом. С обзиром на то да скупштина јединице локалне самоуправе, дакле, не може самостално утврђивати критеријуме за различито одређивање висине комуналне таксе зависно од других елемената пословања обвезника, Уставни суд је оцијенио да је Скупштина општине Шипово поступила супротно Закону о комуналним дјелатностима. Ово ради тога јер је оспореном тарифом прописала различите износе предметних такса за рад постројења која се баве истом дјелатношћу, тј. производњом електричне енергије, а на основу критеријума који се тичу различите количине произведене енергије. Тиме је Скупштина Општине Шипово прекорачила своја овлашћења, те тако интервенисала у законску материју, чиме су повријеђена уставна начела владавине права и подјеле власти.
Напосљетку, Уставни суд је поред поменутих одлука на данашњој сједници донио и одлуку број У-36/20 којом је, између осталог, утврдио да члан 12. Правилника о техничким карактеристикама рачунарског система за надзор над приређивањем игара на срећу није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о играма на срећу. Неуставност ове одредбе Правилника, којег је донио министар финансија у Влади Републике Српске, а којом је приређивачима игара на срећу прописано плаћање трошкова обезбјеђивања рачунарског система, Уставни суд је утврдио с обзиром на то да министар није имао овлашћење да пропише ове трошкове. Наиме, будући да ниједна одредба Закона о играма на срећу приређивачима игара на срећу не прописује обавезу плаћања наведених трошкова, Уставни суд је оцијенио да је министар доношењем оспорене норме прекорачио границе овлашћења која су му дата законом, чиме је дошло до повреде уставног начела законитости.
Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-35/20, У-38/20, У-41/20 и У-43/20, а којим су одбијени приједлози, односно нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности појединих одредаба Закона о адвокатури, Закона о прекршајима и Закона о социјалној заштити, те за оцјену уставности и законитости појединих подзаконских аката.