Данас је у Бањој Луци одржана Стотинуитридесета сједница Уставног суда Републике Српске на којој је, у складу са Уставом и Законом утврђеним надлежностима, одлучио о сљедећим предметима:

            - Пословно удружење друштава за управљање инвесриционим фондовима Републике Српске «ИНФОРС» Бања Лука поднијело је приједлог за утврђивање неуставности члана 10. Правилника о утврђивању вриједности имовине инвестиоционог фонда и обрачуну нето вриједности имовине по удјелу или по акцији инвестиционог фонда (у даљњем тексту: Правилник) који је донијела Комисија за хартије од вриједности Републике Српске. Одлучујући о наведеном приједлогу Уставни суд Републике Српске је донио одлуку којом је утврдио да став 4. наведеног члана Правилника, којим је одређено да се власничке хартије од вриједности из портфеља затворених инвестиционих фондова а које не испуњавају услове тржишности из става 1. истог члана вреднују по цијени 0 (нула), није у сагласности са Уставом и Законом. Наиме, Уставни суд сматра да оваква одредба није у складу са законом прописаним принципом да свака хартија од вриједности мора бити једнако вреднована као иста таква хартија која се налази у портфељу отвореног инвестиционог фонда, а што у конкретном случају није. С обзиром на то, Уставни суд је оцијенио да спорна одредба није у сагласности са чланом 152. и 153. став 1. Закона о инвестиционим фондовима које налажу једнако поступање и прописују да се утврђивање вриједности имовине заснива на тржишној цијени, а не на цијени 0 (нула).

Истом одлуком Уставни суд је одбио приједлог предлагача за утвђивање неуставности и незаконитости одредби ставова 1, 2, 3. и 5. Правилника сматрајући да они нису у несагласности са Уставом и Законом.

 

            - Надаље, Уставни суд Републике Српске је донио рјешење којим није прихватио иницијативу Драге Вученовића из Бања Луке за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 10. став 1. Закона о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је прописано да ће лице које је право на накнаду за тјелесно оштећење или за помоћ и његу остваривало прије ступања на снагу Закона, остваривати и након ступања на снагу овога закона од дана подношења захтјева. Имајући у виду да подносилац иницијативе сматра да је оспореном одредбом требало прописати исплату поменутих накнада ретроактивно од 1. јануара 2002. године, Суд је нагласио да Устав не одређује обим права по основу социјалног осигурања и других социјалних права нити дефинише начин њиховог остваривања, због чега је оспорена одредба сагласна одредби члана 49. став 2. Устава Републике Српске, према којој се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода када је то неопходно за њихово остваривање.

 

Уставни суд Републике Српске утврдио је да су оспорене одредбе, којима се одређује плаћање пореза на пренос непокретности и ослобађање плаћања под одређеним условима, донесене у оквиру овлашћења законодавца да уређује порески систем и утврђује пореску политику. Стога, Уставни суд је утврдио да се оспреним одредбама не доводи у питање гарантовано начело једнакости грађана.