САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СА 27. СЈЕДНИЦЕ ВИЈЕЋА
ЗА ЗАШТИТУ ВИТАЛНОГ ИНТЕРЕСА
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас је у Бањој Луци одржана Двадесетиседма сједница Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Вијеће).
Вијеће је, у складу са Уставом и Законом утврђеним надлежностима, донијело три одлуке о захтјевима Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске и утврдило да није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа у вези са Одлуком Народне скупштине Републике Српске о усвајању Стратегије развоја локалне самоуправе у Републици Српској за период 2009-2015. године, као и у вези са Законом о допунама Закона о премјеру и катастру непокретности и Законом о измјенама и допунама Закона о одржавању премјера и катастра земљишта, које је Народна скупштина Републике Српске изгласала на 33. сједници одрежаној 23. септембра 2009. године.
1. Предмет одлучивања Вијећа о захтјеву у вези са Стратегијом развоја Републике Српске било је питање да ли је овим актом повријеђен витални интерес бошњачког народа с обзиром да, како је тврдио Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, исти акт не обезбјеђује пропорционалну заступљеност конститутивних народа и Осталих у органима јединица локалне самоуправе и административним службама, као и у јавним предузећима и установама.
Одлучујући о предметном захтјеву Вијеће је утврдило да у конкретном случају није повријеђен витални национални интерес конститутивног бошњачког народа. Овакву одлуку Вијеће је образложило, између осталог, чињеницом да предметна Стратегија развоја не садржи обавезујућу правну норму којом се конституишу или обезвријеђују одређена права, нити садржи правну санкцију за субјекте на које се односи. Поред тога, Уставни суд подсјећа да је одредбама члана 97. Устава Републике Српске, допуњеног Aмандманом LXXXV, прописано да се принцип пропорционалне заступљености остварује кроз ентитетске законе, а да у конкретном случају оспорена Одлука Народне скупштине ни по форми ни по садржају нема својство закона. Стога, Вијеће је констатовало да у конкретном случају није повријеђен витални интерес конститутивног бошњачког народа.
2. У погледу захтјева Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске и тврдњом да је чланом 1. Закона о допунама Закона о премјеру и катастру некретности повријеђен витални интерес бошњачког народа јер се њиме угрожава право власништва као једно од основних људских права, Вијеће сматра да нити у овом случају не постоји повреда ових интереса. Наиме, Вијеће је оцијенило да се оспореном одредбом, којом се одређује да је корисник, односно посједник непокретности лице које непосредно врши фактичку власт на ствари или путем другог лица на темељу неког правног посла, само одређује значење коришћених појмова у смислу закона што је ствар цјелисходне процјене законодавца. Стога, Вијеће је утврдило да је спорно питање у домену законодавне политике и о томе, према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни сду, па тиме и Вијеће, није надлежно да одлучује. Уз то, Вијеће сматра да се оспорена одредба подједнако односи на сва лица која се нађу у истој правној ситуацији, без обзира на лична својства тако да не постоји нити повреда виталног интереса конститутивног бошњачког народа.
3. Напосљетку, Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске је одлучило да нити одредбом члана 4. Закона о измјенама и допунама Закона о одржавању премјера и катастра земљишта није повријеђен витални интерес бошњачког народа. Имајући у виду да је оспореном одредбом прописано да се промјене корисника у катастарском операту проводе и на основу уговора о концесији и уговора о дугорочном закупу не краћем од пет година, Вијеће је оцијенило да се и у овом случају иста одредба односи на сваког грађанина Републике Српске који се налази у истој правној ситуацији. Наиме, Вијеће сматра да је неоснована тврдња Клуба делегата бошњачког народа да би оспореном одредбом грађани бошњачке националности долазили у неповољну и дискриминаторску позицију да доказују своје право на посјед имовине коју фактички не користе, јер је очигледно да се оспореном одредбом не даје предност ни једном конститутивном народу, нити се прави разлика међу њима.
Бања Лука, 26. јануар 2010. године